Иако није специјализован за област црквеног права, сматрам да се аргументоване и разложне примедбе проф. др Косте Чавошког на предлог новог Устава СПЦ, морају уважити приликом сачињавања новог предлога Устава, до кога, убеђен сам, мора доћи.

Коста Чавошки је сасвим у праву када упозорава, да многи елементи предложеног Устава СПЦ дају велики простор разноразним могућностима које све воде ка опасности неког будућег разграђивања јединственог тела Српске православне цркве. Тачно истиче, да разрађивање митрополитанског система у СПЦ наводи на будућу сецесију тих митрополија у некакве аутономне или недај Боже аутокефалне Цркве. Да се Свети Сава само једном и то узгред помиње, стварно је равно издаји. Да се аутокефалија коју је Сава добио у Никеји такође не помиње, је равна одрицању од сопствене Цркве. Ипак, неке елементе изворно хришћанске, овај Устав несумњиво има. Али заиста, злочин је не омогућити да овај Устав прође једну свеобухватну друштвену јавну расправу пре него што се усвоји. Сујета је нешто што већ разара СПЦ, и ако се овако настави, неколицина сујетних владика ће упропастити безмало оно што се градило и чувало, често пута крвљу и животом, читавих осам векова. Подржавам аргументацију академика Чавошког!

Коме смета једноставно име Српска православна црква? Како постоји и тако се зове Грчка, Румунска, Бугарска...