Види се да поред ових 18 биста, 17 римских царева + биста Адама а ла Лепенски Вир, фале бар 2 бисте. Прва је биста црвеног фараона, јелте, непресушног узора и идола свих савремених балканских диктатора те и тамо нашег скоротече од Бугојна. Друга је нарарвно биста самог устоличника, главом без браде, новог београдског (каба)дахије Самозванца I, господара АВ од Савамале. Овако постава с 18 кипова је кусата, крњава, јер је и сам број 20 сам по себи подеснији. Рецимо једнак је збиру свих прстију код човека и неких четворонозаца од којих се неки човеколики најбоље крећу натрашке. Ко би рекао да ће доћи време фараонизације Балкана?

Сатира има смисла кад има људи који праве противтежу власти, односно, кад се она делатно остварује у политици.
На пример, када бисмо имали инсајдере из власти и широм државних система, или оне којима је све превршило меру, изашли у јавност и рекли шта знају о прљавштини иза кулиса. Али, ми такве моралне и храбре људе (грађанске јунаке) немамо. Сви су сагнули главе, ћуте и гледају да мазну шта се може мазнути на рачун државе, или на рачун другога, било кога. Зато је Србија последња у Европи, не мрда се још од Тита, када је сабијена у земљу.
Тако би сатира добијала меру и потврду из живота, а овако је, и кад је добра, пука забава.