Гојазност је, пре свега, последица незадовољства. Технолошки развој одвојио је човека од природе и његових природних потреба, стварајући му вештачке. Нема ту помоћи. Становништво ће још више да се удебели.

Проблем је у човековом егоизму. Посвесно сматра да мора да се не наједе, већ наждере. Уствари незадовољан је с животом па решење тражи у храни. Због тога троши све више на храну па за друге потребе има мање. Уместо да стане и да се преиспита, он наставља и долази у ситуацију да је терет и себи и другима око себе акко их има.

Докле год "незадовољни" у Страдији имају да се преждеравају, задовољни су са режимом.

Неко пробају 15 дана да "посте на води" као незапослени па ће да виде шта је незадовољство.

"незадовољство" које ти описујеш је психички поремећај који нема везе са реалношћу живота у нашем друштву него је одраз психичког поремећаја саме личности.

Пуна му је зграда дебелих и задриглих пензионера и профитера који су се обогатили у некој од "приватизација" задњих 25година који су увек "незадовољни" јер уместо да вуку једна колица хране са пијаце сваки дан они би да вуку бар троја...

Док са друге стране сви они који имају право разлога за незадовољство (двоје деце, један члан породице ради, други повремено) су сви "шланг" и у "форми"

Слика гојазности је и слика "среће" и сиромаштва једног друштва.
У том смислу, се морамо ослободити предрасуда да је здрава храна скупа.
Више поврћа и нашег аутохтоног воћа, месо са села, хлеб од интегралног брашна са села са воденица, цеђени сокови од јабуке коштају колико и Кока Кола а о хранљивости не треба ни говорити у односу на штетност Кока Коле Фанте и сличних глупости.
Шетња уместо бенседина.
Помоћ старијим суграђанима уместо дизања тегова.
Рециклажа гардеробе и поклањање неношеног онима којима је потребно.
Све су начини да будемо срећнији, здравији и у бољој форми и духовно и физички и материјално!
Најбоље ствари су бесплатне!
Оно што се може купити новцем не гарантује срећу!

Kao lekar sa praksom od vise decenija,mogu vam samo reci,na prvu loptu sto se kaze:Najlakse je odrzati normalnu tezinu tako sto manje jedete,odnosno jedete koliko vam je potrebno.Mnogi ljudi ne mogu da menjaju svoje radne i druge obavze,nemaju vremena za setnje i hodanje,ne mogu mnogo bolje da se organizuju.Ali svako moze da jede manje.Naucite sebe da jedete samo kada ste stvarno gladni.Nemojte da jedete zato sto je vreme za jelo(vreme za jelo je kada ste gladni),zato sto imate priliku,vreme,a posle ga mozda nece biti,zato st0 ima hrane ili da nekome pravite drustvo.Pitajte da li da jedete ili ne samo svoj zeludac.I pustite ga da malo krci,cvili i moljaka.Biti gladan je divna stvar.Nedeljom,umesto sto se okupite oko stola,postite,jedite najmanje obroke.Ne bojte se,necete umreti od gladi,tu je vas voljeni frizider,pun i prepun.Nije toliko vazno sta jedete(i to je vazno)koliko je vazno koliko jedete.

Чини ми се да је проблем у прерађеној храни, празним калоријама, јефтиној храни која има појачиваче укуса да покрије празнину и човек који то једе објективно је гладан јер је ускраћен за хранљиве материје, јер их у тој храни има само у траговима.

Postoji aksioma po kojoj je gojaznost, odnosno podsvesna potreba za prekomernim jelom, izazvana nacinom odgoja novorodjenceta.
Ona kaze da deca koja paznju od majki dobijaju samo tokom hranjenja imaju podsvesno usadjen refleks koji osecaj sigurnosti i emocionalnog zadovoljstva povezuje sa unosenjem hrane u organizam, bez obzira na osecaj gladi.

visokopoštovani g-dine Nikoliću, nisu to troškovi, to su posledice stresa uzrokovanog lošim kvalitetom života. Gojaznost je posledica: niske plate, nezaposlenosti, beznadja u društvu koje je stvorila neodgovorna državna politika. Konzumiranje velike količine jeftinog testa koje nadomešćuje hranu bogatu belančevinama koja se ne vezuje u molekule masti u organizmu je posledica siromaštva, a ne izbora. Antidepresivi kojima su gradjani Srbije izloženi kako bi mogli svakodnevno da funkcionišu takodje zahtevaju pojačani nevoljni unos ugljenih hidrata- šećera, a sve se u ljudskom organizmu razgradjuje na nivo šećera, čak i pomenuto testo. Elem, vlast bi trebala da bude srećna dok smo na antidepresivima, mirni i jedemo testo i gojimo se. Problemi nastaju kada nam se smanje plate i penzije, a sedativi traže pojačan unos hrane...e u toj situaciji postajemo razdražljivi. Molim vas da uzmete moje argumente u obzir prilikom pravljenja sledeće studije i naglasite da nećemo više trošiti ako jedemo.

Када већ говоримо о трошковима, треба имати на уму да у економији расход једне најчешће представља приход друге стране. Не може се рећи да су у насталој ситуацији сви губитници.

На пример, по подацима Клиничког центра у Нишу, 50% свих операција је одстрањивање жучне кесе, 25% киле, док преосталих 25% чине све друге операције заједно. У градској болници на Звездари постоји посебно хируршко оделење специјализовано само за киле.
Оболења жучне кесе и киле су директна последица лоше исхране и недовољног кретања.
Наш приватни здравствени сектор се још брже прилагодио. Довољно је само претражити Интернет на ту тему „жучна кеса“.

Дугорочно гледано, школа је најбоље место где држава са мало пара и нешто више труда, може да помогне да се ова ситуација преокрене. Мислим да и данас у 7. разреду постоји предмет „домаћинство“ у окивиру којег се уче основе исхране. Дакле, домаћинство и физичко васпитање заједно, могу да нас поведу ка некој новој мање гојазној Србији.

Брз технички напредак (трактори, комбајни,берачи кукуруза...)одбацио је велики део тешког и исцрпљујућег рада на њивама.
(мој будаче, мој лудаче, сад је трактор први фактор у пољопривреди-певали су песници)

Други фактор биће Сан Пасторе, Либелула, Леонардо,талијанске високородне сорте пшенице, и руска Безостаја.Ускоро су стигле и домаће сорте.
Стигле су високородне сорте и за друге културе.Кукуруз је био економски важнији али вишеструко увећање родности пшенице решило је ПИТАЊЕ ХЛЕБА. Питање хлеба је вековима и политичко питање првог реда.
Генерација у чије време се раздрешио тај чвор осећала се крајње победнички.
Копач коме су трактор и хербициди узели мотику из руке, стигао је у град и заваљен на каучу са великим задовољством на ТВ гледао жетву.
Шта је била битка код Курска према комбајнима који иду кроз жито.Ништа.На почетку жетве временске прогнозе уносиле су мало страха али се знало да ће се све добро завршити.

Епидемија гојазности је глобални проблем и државе углавном одговорају на њу кампањама којима покушавају да образују становништво, додатним опорезивањем нездраве хране и сл, а изгледа да на том плану српска држава не ради ништа, мада је култура исхране на недопустиво ниском нивоу.

У Београду нема улице без једне или више пекара које производе бурек и друга масна теста, а много људи једе у ходу. При томе, прилично је раширено уверење да је у Србији храна добра и здрава, док се по кућама једе прекалорично, премасно, преслано и са превише шећера и генерално је квантитет замена за квалитет.

Први корак у исправљању садашњег стања би био да министарство здравља кроз медије едукује грађане и научи их да није потребно уносити више од 2.000 калорија у току дана (осим ако сте дрвосеча), да тањир не треба препунити, да треба јести више (свежег) поврћа, а мање масног меса, да се слаткиши не једу свакога дана, а и да је и на свадби, рођендану или слави довољно појести по један колач(ић).

Ne znam da li je iko spomenuo alkohol i posledice tog djubreta po coveciji organizam ukljucujuci i kilazu.

Mi Srbi imamo tu kvazisubkulturu piva i rakije, i generacije izmedju 15 i 35 godina nam se opijaju bar 2x nedeljno po ovim nasim neokafanama i folkotekama za male pare.

Video igrice su otrov takodje.

Ni među manekenkama (naročito onim anoreksičnima) nema gojaznih.Nema ni gojaznih komaraca.
Zemlja se raspada, sve je manje zaposlenih, nacionalni dug sve veći, nelikvidnost masovna, industrija uništena, a poljoprivreda skoro ugašena...
...ostalo je samo da još bude uništena gojaznost.
Kažu daje Staljin rekao: "nema čoveka, nema prolema".

Odlicna tema,pogotovo sada,kada su jos u jeku zimski praznici.Kada je povecana tezina u pitanju posoje 2 faktora:hrana i covek.Ja bih prvo o hrani.U potpunosti se slazem sa seljakom bezemljasem.Nauka primenjena u poljprivredi vec 50ih g 20.v. omogucila je proizvodnju hrane da se zadovolje potrebe ne samo tadasnjeg svetskog stanovnistva,vec i sadasnjeg(koje je mnogo vece)pa cak i vise.Medjutim,tada je,pre svega u SAD,pocela da se razvija tzv industrijalizovana pojoprivreda,koja je,u potrazi za sve vecim profitom,pocela da na potpuno neprirodan nacin proizvodi biljke i zivotinje za ishranu ljudi.Zato,bez ulazenja u nepotebne detalje,savremena hrana nije za ljudsku ishranu,zagadjena je hormonima,pesticidima,antibioticima,bojama,emulgatorima i cime sve ne.Takva,ona izaziva u organizmu razne promene,lazne signale,pa se danas smatra glavnim uzrokom povecanog aoetita,koji rezutira povecanom tezinom.

Za k-paxa:Drzave u savremenom svetu vole da se "brinu"o svojim gradjanima.Sloboda coveka da radi sta zeli zavrsava se tamo gde pocinje sloboda nekog drugog.Posto preterasna ishrsna,uzimanje soli,secera i sl ne uticu,uglavnom,na druge pored nas-to bi ovo trebalo da bude dozvoljeno.Pitanje finansjskog opterecenja osiguranja treba posebno da se resi:naravno da gulikoze,koje zive od naseg straha,i koji nam svima svakdnevno zavlace ruke u dzep,zele da osigurvaju samo mlade,lepe i zdrave,tj da uzimaju pare,a nista ne trose.Osiguranje nije postjalo u 19.v.,i ako tako nastave treba ih ukinuti.Kad niste osigurani mozete sa sobom da radite sta zelite i da od posledica oga umirete na ulici.Lazna humanost,kojoj to smeta,i koja vas psigurava od vas samih svodi se na to da vam celog zivota zmaju pare,a kada vam neso treba onda kazu:nema.Zato sam protiv te iluzije o kojoj nam se stalno prica.Cim se nesto prica-od toga nema nista.Uzgred,oporezivanje,i uopste manipulisanje sa cenama"fuj"proizvoda...

11 јануар 2016 14:55 Роксанда @ Сељак беземљаш

Опште је место, су све Дрине света криве, да их треба исправљати а да их исправити нећемо.

Дебљина је била идеал.Стизало се из времена у коме су "људи имали више костију и коже него меса"
Дебела жена (сада би то била нормално ухрањена) важила је за екстра лепотицу.Естетику је одређивала рачуница да је "дебела"здрава и да ће лако рађати.
Рачуница је забашурена и као што то обично бива постала "вредност".(има ли ту жена,говорило се до седамдесетих за "мршаве")
Између шездесетих и педесетих идеал је остварен.
Како обично изгледају остварени идеали можемо видети на улици.
Идеал је у естетици остао као "силиконска лепота".

У време М.Ј.Батута основа исхране је кукурузни хлеб. Брашно са и 8%до 64% нечистоће.
Идеал је био бели хлеб.Који је сад црн због боје.
Боја (бојанол)се сипа из џакова (додуше од 10 кг.)
Пун је адитива и конзерванса.Конзерванси су директан пут за рак дебелог црева.
А месо....

...nije bas jednostavno.ProizvodjacI se brzo snadju pa izbace zabranjene materrije iz recepture,a obicno unesu nesto jos gore.Tako se igra kolaricu-panicu nastavlja.Srbi(i Srpkinje)jesu debeli,sto se vidi iz podataka o bolestima,od kojih boluju i umiru.Pogoovo deca i najstariji,dok oni srednje generacije brinu o tezini zbog estetike,Postp kod nas decu hrane uglavnom bake-onda sredovecni,koji imaju decu,ne uspevaju da znanje prenesu na svoje potomstvo.Poseba prica je alkohol,koga bi trebalo potpuno zabraniti,ali to,tehnicki,nije moguce.Zato bi mu trebalo rigorozno dici cenu,da se smanji broj onih koji sebi mogu da ga kupe i kolicina koju mogu da kupe.Od toga nema nista,ne samo zato sto kod nas svako pece domacu(posto nema seljaka-nema vise ni domace),vec i zato sto drzava kupuje socijalni mir jeftinim picima,jeftinijim od beensedina.