Браво за сјајан приказ Ћосићевог стваралаштва, карактера, мудрог сагледавања свих српских страдања и њихових узрока.Свака част !
Препоруке:
36
4
2
недеља, 19 јул 2015 08:15
Veljko
Zahvalnost za duboko doživljeno i promišljeno delo, ličnost, značaj i tragiku, uz Svetog Patrijarha Pavla, najvećeg Srbina našeg, a bojati se i budućeg vremena.
Препоруке:
28
3
3
недеља, 19 јул 2015 08:32
Vesna
Tekst posle koga se cuti, razmislja,trazi oprostaj zbog nepravdi koje su sibale celog veka velikog Cosica,personifikaciju Srpstva ,u najhumanijem smislu te odrednice.Nikad nam nije bilo teze,a Dobrice nema da nas utesi ,ohrabri,posavetuje.
Препоруке:
26
2
4
недеља, 19 јул 2015 10:53
Tomislav Milanović
Uz svo dužno poštovanje prema autoru teksta koga, inače, prilično cenim, nažalost, moram reći da se moje mišljenje, kada je reč o Dobrici Ćosiću, poprilično ne podudara sa njegovim. Ne bih sada da zalazim u detalje, jer, nema ni prostora za tako nešto, ali, generalno gledano, smatram da je on i kao pisac i kao političar mnogo više doneo štete srpskom društvu nego koristi. Dovoljno je navesti samo to, da je tokom svog književnog delovanja mnoge Srbe doveo u zabludu. Njegovo sagledavanje realnosti i njegove vizije koje opisuje u svojim delima, nisu doprineli razvijanju srpske svesti, naprotiv, iz ove perspektive gledano, sve je to bilo jako, jako pogrešno. Svestan sam toga da se mnogi neće složiti sa mojim mišljenjem, međutim, bilo bi jako korisno da malo temeljnije razmisle o svemu.
Препоруке:
35
31
5
недеља, 19 јул 2015 11:10
фристајло
у свему што сам мислио, писао и радио, свагда сам тежио људском добру. У тој тежњи протекао је сам мој свестан живот“
Да, ово се може сматрати тачним; све што се зна о Ћосићу- на то указује.
Добар, истинит приказ Ћосићевог дела и лика од Рашуа.
Само бих додао- да би се схватила величина овог човека- потребно је имати и своју, личну. У времену у којем живимо, у коме је величина мерена неким другим параметрима- људи су је се свесно одрицали, мењајући је за- па, новац...
у том свету много је оних који ће инстиктивно бити против свега што је Ћосић био, онога што јесте и што ће тек бити.
Јер, дело које је оставио, обезбеђује му веома високо место у српској новијој историји; њега тек треба да промишљамо, да премеримо и -применимо.
Упркос свим "погрешностима", која је и сам признавао- само будала и мрзитељ може да негира истину из реченице коју сам издвојио из текста; само "расколни Срби" не мисле добро о Ћосићу.
Препоруке:
21
4
6
недеља, 19 јул 2015 11:40
Tomislav Milanović
Hajde, da ne idemo dalje. Kako je Ćosić u svojim romanima opisivao četnike? Šta su četnici danas?
Ako je Ćosić kao književnik toliko bio delotvoran, i ne samo on, nego i druge ličnosti poput njega, koje su, takođe, pripadale SAN-u, zašto smo mi danas tu gde jesmo? Ko nas je to učio da radimo naopako? Nemoguće je da nas ceo svet neosnovano mrzi i da su nam svi drugi "smestili" a da mi nismo učestvovali u tome. Istina, bilo je i toga, ali, jedan dobar deo zasluga imamo i mi sami za situaciju u kojoj smo se našli.
Препоруке:
35
34
7
недеља, 19 јул 2015 11:43
ak
Dodvoravanje crvenom faraonu,zalaganje za uvodjenje sankcija republici Srpskoj,odricanje 90% srpske teritorije Kosmeta ne cine ga bas osobom za postovanje.
Препоруке:
25
26
8
недеља, 19 јул 2015 12:04
Станић Милан
Бард српске књижевности чија се нарација кроз романе и приповетке бави (углавном) страданијом српског народа,не само кроз две светске војне,него и у постратном периоду када је по некаквој логици сопственог битисања требао "убрати"плодове свог жртвовања. Партизан, комуниста(до 1968 када на 14. седници ЦК СКС бива искључен због наводног "српског национализма")Они који дуже памте обрачун са другом Марком на "Брионском пленуму"није се стало,посленици Брозовог курса на разбијању СФРЈ тражили су увек у српским кадровима групе и појединце за жртву,да би алабански сепаратизам и национализам удружен са хрватским и словеначким могао несметано радити на разбијању земље.Мени као комунисти остаће у памћењу једна његова мисао:"Револуција је прометејски чин историје.Битно у прометејству није жртвовање него стварање.Прометејски проблем је у суштини културни проблем.Ко не признаје да су култура и хуманост суштина револуције,не признаје ни револуцију,или је пак разуме као власт,као моћ насиља."
Препоруке:
18
1
9
недеља, 19 јул 2015 12:07
Србин
Кратко:
1) СЛАВА ДОБРИЦИ ЋОСИЋУ!
2)
Tomislav Milanović
Dovoljno je navesti samo to, da je tokom svog književnog delovanja mnoge Srbe doveo u zabludu. Njegovo sagledavanje realnosti i njegove vizije koje opisuje u svojim delima, nisu doprineli razvijanju srpske svesti, naprotiv, iz ove perspektive gledano, sve je to bilo jako, jako pogrešno. Svestan sam toga da se mnogi neće složiti sa mojim mišljenjem, međutim, bilo bi jako korisno da malo temeljnije razmisle o svemu.
Наравно да, посматрање са "перспективе" антисрпске НАТО пропаганде, делује "jako, jako pogrešno".
Коју ти "српску свест" имаш у виду??? И откуда знаш да си баш ти, са оваквим "мишљењем" темељно размислио???
Носиоци НАТО пропаганде, или жртве те пропаганде, НЕ МОГУ СУДИТИ О ВЕЛИКОМ ДОБРИЦИ ЋОСИЋУ!
Препоруке:
28
12
10
недеља, 19 јул 2015 12:37
Ненад Пиваш
Ћосић је свакако био добронамеран, то је ван сваке дискусије. Међутим, гледе саме политике, мислим да је слабо схватао суштину српског проблема. Његов основни постулат, који је понављао више пута, је да је први и најважнији циљ Срба у 21. веку мир тј. да више никада не буде рата. Становиште које полази од тога да мир нема алтернативу је врло опасно јер ће за резултат имати да услове за тај мир издиктира онај ко мисли другачије. Озбиљни се не одричу рата као једног од средстава. Нарочито је у нашем случају инсистирање да мир нема алтернативу штетно јер то значи измирење са свим неправдама које су нам се десиле. Независна/антисрпска ЦГ, граница на Дрини са ругобом од творевине каква је БиХ, албанско Косово, неохабсбуршки положај Војводине...
Препоруке:
27
3
11
недеља, 19 јул 2015 12:42
Ненад Пиваш
Гледе самог Милошевића не само да Ћосић, који га је сматрао "кључним кривцем за српско упропаштавање" дебело греши. Једино што је исправно рећи је да је Милошевић имао мана али да од склањања Милана Стојадиновића 1939. у Београду није било бољег човека на власти од њега. Плус то да је рушењем Милошевића 5. октобра започео процес којим је Србија престајала да буде држава.
Препоруке:
33
9
12
недеља, 19 јул 2015 21:25
Мићуновић
Tomislave Milanoviću, Ћосић је пре свега био човек. То је најтеже. Узимате му за зло шта је мислио о четницима. Исто што и ја.
Али - тешко је било шта знати ако немаш прилику да сазнаш. Четници су били људи, исто као и партизани. Ћосић је направио велику штету, погрешно васпитавао генерације? Није их васпитавао злу, него добру, да буду људи.
Ћосић је величанствен јер се трансформисао у човека, који вреди и коме се треба поклонити. А грешке - Бог прастит!
Препоруке:
9
9
13
недеља, 19 јул 2015 21:59
МР
Не би требало кривити Добрицу Ћосића, па чак ни Слободана, за све што је снашло српске народе. На западу план је постојао још од завршетка Другог светског рата шта треба урадити са Србима. Срби су се у првом реду испречили на путу ка глобализацуји. Схваћени су као мали Руси а и иначе као реметилачки фактор на Балкану. Две ствари су биле важне као негативне за Србе. Хрвати и Словенци су католици, а католичка вера је срж западне културе иначе супростављена православној. Друго, за оживљавање западних економија био је уговор Америке и Саудијске Арабије, дакле муслимана, пресудни фактор одмах после Другог св. рата. Собзиром да је Балкан од прастарих времена био подељен на племена, девиза завади па владај била је моћно средство за интервенцију запада. Комунизам је била омражена идеологија (чак и међу Србима) па је и то коришћено за западне циљеве. Већ крајем осамдесетих година почела је демонизација Срба и припрема за уклањање реметилачког фактора. Срби су могли само да клекну пред њима.
Препоруке:
11
3
14
понедељак, 20 јул 2015 08:12
Јован Анастасијевић
Читао сам доста Ћосићевих књига - али са великим напором. Његов стил је рогобатан, дијалози су му крајње напети и заиста не разумем како га неки могу поредити са великим светским писцима. Што се његове политичке оријентације тиче - у почетку ортодоксни комуниста, са Титом на "Галебу", касније почиње да се по мало освешћује - али никада потпуно, у Милошевићевом времену његова марионета на председничком положају, а када га још видим на оној црно-белој фотографији са Ђиласом и још некима - све ми се смучи од њих.
Препоруке:
9
12
15
понедељак, 20 јул 2015 09:34
...
Ćosić je on "moderne" Srbije!
Veliki strateg koji je preporučio "maštovotost, kreativnost i inventivnost" kad je politika i istorija u pitanju.
Препоруке:
1
2
16
понедељак, 20 јул 2015 10:35
номен и омен
Слава и част великом и добром Добрици. И кад је грешио, чинио је то у најбољој намери, веровао у идеала, признавао грешке, падао, дизао се и ишао даље. Леп и реалан приказ.
Препоруке:
5
1
17
понедељак, 20 јул 2015 10:52
Pavle
Kod Cosica mi je oduvijek smetalo odsustvo vizije.Intelektualac,koji pretenduje da bude otac nacije,ne bi trebao da bude samo tumac sadasnjice,vec neko ko je sposoban da anticipira kretenja u blizoj i daljoj buducnosti.Upravo to odsustvo anticipacije ga je snaznije odredilo od cinjenice da je do samog kraja ostao ljevicar,partizan.Druga je stvar sto se nije uklapao u drugosrbijansku percepciju ljevicarskih vrijednosti,pa su ga zbog toga nemilice kritikovali i vrijedjali.No,ta cinjenica,kao i radost koja je kod drugosrbijanaca usledila nakon njegovog upokojenja,ipak,bar po meni,nije dovoljna da bude usporedjivan sa Solzenjicinom i nazivan ocem nacije.
Препоруке:
5
4
18
понедељак, 20 јул 2015 11:11
Ернан Кортес
Милошевић није био државник него један од највећих издајника српских интереса у нашој трагичној историји.
Који су државнички успеси овог црногорјанског комунистичког шибицара, коме је искључиво лични успех била животна опсесије која га је и уништила, као што се дешава са онима који имају нарцисоидни комплекс више вредности.
Пропуштено је да се понови о некаквом "пучу" од 5. октобра 2000. године, мада ће се већ неко побринути да убрзо то и исправи.
Препоруке:
11
9
19
понедељак, 20 јул 2015 11:24
arhiđakon
@nomen i omen,
Put u pakao je popločan dobrim namerama!
Препоруке:
5
3
20
понедељак, 20 јул 2015 11:54
сер јошка
"Нисам познавао и не знам за познатијег, важнијег и позванијег Србина који је био интегралнији, у смислу разумевања целине српског питања од Добрице Ћосића. Било да се ради о српском питању у Крајини, Босни и Херцеговини, касније Републици Српској, Црној Гори или самој Србији"
права Добричина школа - ни пола територија није набројао
Препоруке:
2
6
21
понедељак, 20 јул 2015 12:39
XimneN
Истини за вољу, нема код Ћосића никаквог српства, сем српске издаје.
Књигу коју је он написао о Србима, није никада написао ни један други књижевник о свом народу.
Као што је ЈНА била приватна жандармерија једног човека, тако је и он био приватни писац истог човека.
Истини за вољу, јадна је то земља, која то не види.
Друга је ствар што за време рата држава брани себе и не дозвољава да се пале њене архиве и уништава њена имовина, али се не бави идеологијом.
Препоруке:
5
10
22
понедељак, 20 јул 2015 18:11
Висарион
Старшно је како, недоучени и загрижени,судимо о највећем писцу нашег језика.Он је насликао цео народ, на свим спратовима , од "краља до надничара" и у најстрашнијим временима кроз која смо пролазили.То није урадио нико пре њега.Страшно је да о човеку суде они који не умеју да читају или читају наглавачке.Ту разговор стаје.Оставимо великога писца историји.Надам се да ће она бити праведна.Ако не , нас неће бити.Не само због Ћосића, него због свега што не умемео да ценимо и величамо у свом националном бићу, тако тешко подељеном и посвађаном.
Препоруке:
8
1
23
понедељак, 20 јул 2015 21:53
Сељак Беземљаш1
NIČEGA NOVOG
Dva veka ista je lozinka naša:
Sadi pa čupaj, čupaj pa sadi!
Jedino što na Kalemegdanu ne sedi paša,
On je sad u Američkoj ambasadi.
Овај епиграм Милована Данојлића,ефектно слика наш пораз.Нисмо успели да на српском етничком простору са себи сродним и са себи склонима створимо јаку и стабилну државу, која неће бити играчка великих сила.
За утеху остаје да је потреба за државом стабилна и стална основа која надживи сваки пораз.
Задња два века, сваки политички,социјални,и културни покрет,свака установа и значајни појединци,свесно или несвесно,отворено или прикривено, стратешки или тактички били су за или против стабилне државе на овим просторима.
Где је ту место Добрице Ћосића?
Место је одређено,припадањем српским комунистима.
Они нису били обични интернационалисти,већ ударна песница у борби КПЈ-СКЈ против "великосрпске хегемоније"(касније се то звало "унитаризам")Тако су раскопали пут којим се два века кретала урачуњљива већина српског народа.
Препоруке:
10
6
24
уторак, 21 јул 2015 17:54
Podsećanje
@Seljak Bezemljaš1
Jedan od retkih trezvenih komentara. Pre nekoliko dana emituju program o Leki Rankoviću, opet aludirajući na tobožnje Srbe u komunističkim redovima. O Rankoviću, Ćosiću, Đilasu kao ljudima ovde nije reč. U pitanju je njihova istorijska uloga. A ona je više nego sumorna.
Nije naročito mudro propagirati mir u 21. veku. Bolje bi bilo da su dresirani srpski skojevci insistirali na miru onda kada je trebalo izbeći sve potonje nesreće. Ne, ta gospoda je vatru gasila benzinom! Ćosić je, konkretno, sebe video kao "oca nacije", a prethodno je njegova vojska učestvovala u uništenju iste.
Mihailo Marković u memoarima, pred smrt pisanim, doslovno "juriša na nebo". U neko zlo doba raspada kardeljevskog fašizma zvanog "samoupravljanje", dotični je predlagao "bespartijsku demokratiju". Je li to bila revizija prema politici Zbora? Ako jeste, zašto to nije javni i rekao?
Naša elita je oduvek bila avanturistička. Takva će, nažalost, i ostati.
Препоруке:
4
3
25
уторак, 21 јул 2015 19:37
Reddy
Ćosić nije razumeo moderan svet. Tako i mesto Srbije u njemu. To mu, međutim, ne umanjuje literarnu veličinu već i s toga što se dodirnuo svima znane problematike. No, ona u stvarnosti ne postoji, postoji samo literarna umišljenost a to i jeste ono što je najvrednije u njegovom delu. Ko to ne razume ne razume ni Dobricu Ćosića.
Препоруке:
2
8
26
уторак, 21 јул 2015 21:24
Podsećanje
Историја је Србима укинула право на самосталност, односно на колективни суверенитет, а то значи на – слободу. Право да одлучују о свом колективном животу, држави. Највероватније да у 2011. нећу записати ништа што заслужује твоју и ичију пажњу`.
Evo, ova misao lepo sažima to zbog čega mi je bila strana svaka dobričinasta ideološka pamet.
Nije nama ništa priredila apstraktna "istorija", kojoj Dobrica pripisuje božanske atribude svemoći i promisli (tipično za utopijsku svest, čak i kad želi da zvuči "realistično"). Sve smo priredili sebi samima. Ponavljam: naša elita je uvek više mislila o nekakvoj "istoriji" nego o golom opstanku naroda, a o tome je SVE VREME reč.
Препоруке:
3
1
27
уторак, 21 јул 2015 22:30
Biram Crnjanskog, biram Andrića
@Visarion
Čudni su putevi Gospodnji, čudni su putevi estetskih sudova.Samo u vremenu opšteg duhovnog sunovrata, koji su komunisti nazvali slobodom, bilo je moguće da se u pravoj, skoro nerešivoj dilemi ko je najveći srpski pisac, Crnjanski ili Andrić, na tron "nepravo uzeti" popne partizanski hroničar Dobrica Ćosić! Njegov beskrajni roman reka je pokušaj da se između Svetog Save i Užičke republike uspostavi istorijski kontinuitet, i da se ta - samo njemu i njima znana - vertikala opravda istorijskim usudom i mentalitetom. A Crnjanski, za razliku od Ćosića, nikada nije mešao svoju književnu fikciju sa političkom stvarnošću. I zato nije pravio pogrešne političke procene. Baš kao ni Andrić. Dva suverena srpske kulture.
Препоруке:
6
6
28
уторак, 21 јул 2015 22:47
Сељак Беземљаш
Podsećanje
Поштовани господине.
Pored Hajdegera, Platona, Hegela,
Na tezgi još i Kardeljeva dela
U pet knjiga: rasprave, polemike, glose…
(Pomenulo se, ne povratilo se).
Bože, zar i filosofe razdeli po ključu:
Nemcima Kanta, a Srbima Uču?
Горак Данојлићев епиграм.
Далеке 1986 "опозиционари", Добрица Ћосић, Љуба Тадић и Михаило Марковић у Љубљани разговарају са представницима словеначке "опозиције".Тарас Кермаунер, Нико Графенауер и..
Читајући ове разговоре штампане у КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА могло се закључити да наша екипа (најбоље што смо имали)губи од словеначких друголигаша.
Деловали су застарело и зарђало.
Зашто су наши овако лоши питали ме пријатељи.
Зато што се држе Кардељевог правца
РАЗВОЈА ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САМОУПРАВЉАЊА.
Никада ми неће бити јасно зашто се наши умни људи (ако су хтели да се држе Кардеља, па још развоја)нису пошли од
РАЗВОЈА СЛОВЕНАЧКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПИТАЊА.
Књигу је Кардељ написао и штампао 1939 у Љубљани а 1959 у Београду.
Препоруке:
9
1
29
уторак, 21 јул 2015 22:49
Napokon
@Tomislav Milanović
Konačno jedan komentar koji prevazilazi srpski omiljeno "ua" i "živeo". Komentar MISLEĆEG rodoljuba. O, koliko je ta sorta retka u ovom nesrećnom narodu. Naravno da imate pravo, nešto je "trulo u državi Danskoj", tj. u samopercepciji Srba i njihovog, našeg mesta pod ovim blagoslovenim Suncem.
Jednostavno: linija razdvajanja između dva pola srpske svesti povučena je mnogo puta, a poslednji put odlučno i jasno 27. marta 1941. Sve ostalo su gorke posledice. Nemam dilemu da bi i danas, kad bi ga iz groba digli, Ćosić pevao odu tom mračnom događaju.
Препоруке:
2
1
30
среда, 22 јул 2015 07:55
Сељак Беземљаш
наставак
Кардељ творац свих наших устава у тој књизи писаној 1939 апоново штампаној у Београду 1959 између осталог пише:
"Уместо пароле о самоопределењу народа,која је празна и варљива ако није допуњена конкретнимјемством националне независности,поставили смојасну паролу о самоопределењу народа до ОТЦЕПЉЕЊА која једино може јемчити да ће се сваки народ слободно одлучити за облик свог живота међу другим народима"
Да не дужим,брине човек о словеначким националним интересима,Југославију сматра привременом, док се не нађе нешто боље,куко због положаја Београда итд.
Сви партијски документи "вриште"о томе како ће "сломити великосрпску хегемонију" и "великосрпску буржоазију"
На четвртој конфренцији КПЈ
Препоруке:
7
1
31
среда, 22 јул 2015 14:18
Турас
Леп приказ и оцена највећег србског књижевника кога је обишла Нобелова награда . Такође господин "ПОДСЕЋАЊЕ" реално оцењује србско нац. питање , политичаре који "србско преметнуше царство". Водиља сваком србину у животу није само - као код Добрице душевна доброта , већ и да треба бити ДОБАР Србин . Јер уче нас родитељи од малена ,ако ниси Син СВОГ народа онда си НИШТАК . Нажалост ништака је данас највише у нашем - назови интелектуалном врху . Склони смо беду својих одговорних људи да узимамо као народну категорију . Примећује се кроз многе коментаре , мудровање код многих од нас прелази у мудовање . Заборављамо често шта нам је циљ да би знали шта нам је говорити и радити .
Препоруке:
3
1
32
среда, 22 јул 2015 22:06
Пречанин
Biram Crnjanskog, biram Andrića
Crnjanski, za razliku od Ćosića nije pravio pogrešne političke procene. Baš kao ni Andrić. Dva suverena srpske kulture.
Све политичке процене Црњанског биле су погрешне. Услови које је прихватио да се врати у земљу били су срамни. А што се Андрића тиче, тај ћутљиви човек је волео себе, и имао је право. Познато је да нас није волео толико колико смо мислили да јесте. Није он волео никога (осим себе) нити је њега ико волео. Добрица се сувише мешао где није требало; страст према политици је порок, он је то знао, он је о томе убедљиво писао. Да се одупро том пороку, писао би боље и добио тог проклетог Нобела.
Препоруке:
8
2
33
четвртак, 23 јул 2015 02:13
Biram Crnjanskog, biram Andrića
@Prečanin
Upravo suprotno: sve političke procene Dobrice Ćosića su bile katastrofalne (ne govorim o njemu kao čoveku, već kao kulturnom i političkom fenomenu), a odabir komunističke ideologije za omiljenu bajku mladosti je predodredio sve kasnije metamorfoze njegovih ideja. Ne znam samo na osnovu čega tvrdite da je "poznato" koliko nas je Andrić voleo ili da je tobože voleo "samo sebe". Taj "samoljubivi", kako ga nazivate, mogao je, na primer, i rat i ostatak života da provede u mirnoj Švajcarskoj, a odabrao je okupiranu Srbiju! Verovatno zbog manjka ljubavi! Dok su Dobričini ratni i predratni drugovi predano radili na uništenju srpskog naroda - u to nema sumnje, zvanična strategija KPJ to potvrđuje - Andrić i Crnjanski, uzorni prečani, su u zreloj, visokoj diplomatiji pokušavali da ga dostojno reprezentuju i spase od gubilišta. Taj isti, prečanski, narod.
Voleo bih da mi navedete bar jednu pogrešnu političku ili ideološku procenu Crnjanskog, budući da ste boldirali sve.
Препоруке:
1
5
34
четвртак, 23 јул 2015 08:27
Сељак Беземљаш
Пречанин
Поштовани господине.Крећем на пут за десет минута.
Никога не ружим али Добрица Ћосић је био политикант.
Део "дисидентско-националне"екипе која је била власт у култури од шездесетих.
Мит је створен из потребе да "патриоте"имају некога преко кога ће потврђивати свој "патриотизам".(стварање великосрбина од комунисте испробано на Ранковићу)
Каријеристи око власти "пљујући"Добрицу полагали су свремена на време заклетву властима.Или се препоручивали.То и сада раде.Властима је добро дошао "дисидент"који даје пикантан укус.
Такав какав је био је најбоље што смо створили за 70 година.Плус два полицајца Ранковића и Крцуна.
Боље није могло у "кретању од стаљинизма ка диктатури католичких земаља између два рата".
Цана Бабовић ту дође као величина.Према њеним биографкињама она се пред смрт покајала.
Нобел је могао стићи.Не би било први пут да га добије осредњак.И ви то знате боље од мене.
А ово у туђем веку мора се скраћивати.Нечитљиво је.
Поздрав
Препоруке:
4
3
35
четвртак, 23 јул 2015 14:32
Пречанин
Сељак Беземљаш
Од речи до речи слажем се с Вама. Није се могло. Срећом, био је и јесте један Мића Данојлић. У табору опозитном Добрици, био је Мирко Ковач. При самој помисли осећам висцералну побуну. Па онда, постмодернисти. У задње време редуковао сам читање. Писање је занимљивије, мада није лакше.
Препоруке:
5
1
36
петак, 24 јул 2015 14:18
Боб
И на крају, шта се деси у души Ћосићевој? Стари комуниста се не излечи... старо куче не научи... Не може глобалиста да буде Србин, ако прво није религиозан, рецимо хришћанин. Све остало је тлапња и пресипање из шупљег у празно.
Препоруке:
2
4
37
петак, 24 јул 2015 18:09
Književna desnica ili "otac nacije" - izaberimo
Obično se u ocenama ideoloških skretanja u srpskoj književnosti uzima za aksiom da je ideologija nešto što uništava ili bar kompromituje pisca. To jeste tačno, ali samo ako je u pitanju ideologija, tj. ispiranje mozga. Ali ako su u pitanju ideje i političko slovesno opredeljenje - šta onda? Zar je i tada piščevo zalaganje nebitno za njegovu ličnost i književni rad. Zar je političko opredeljenje Neće biti. Dobrica Ćosić je i kao pisac bio komunista. Ne osuđujem, samo konstatujem. Zašto se, na primer, politički tekstovi Miloša Crnjanskog i smatraju nekakvom kobnom greškom, a istovremeno se priznaje da je čovek genije? Po onoj kafanskoj mudrosti: super u književnosti, budala u politici. Kakva detinjarija! U svakom slučaju: na srpskim čitaocima i tumačima je da odaberu ko je na planu političkih ideja bio bliže "srpskom stanovištu" - Stanislav Krakov, Nastasijević, Crnjanski i Andrić, ili Antonije Isaković i Dobrica Ćosić, Marko Ristić i Đorđe Jovanović. Izbor je na nama. I govori o nam
Препоруке:
0
4
38
субота, 25 јул 2015 12:07
Пречанин
Književna desnica ili "otac nacije" - izaberimo
Dobrica Ćosić je i kao pisac bio komunista."
И Максим Горки, исто. Био је одличан писац!
politički tekstovi Miloša Crnjanskog i smatraju nekakvom kobnom greškom, a istovremeno se priznaje da je čovek genije? Kakva detinjarija!"
Том „детињаријом“ се баве угледни књижевни критичари (не терајте ме да претражујем исечке из Политике, пуни су прашине). „Сеобе“ су препричани Пишчевићеви мемоари, „Дневник о Чарнојевићу“ - Флоберов „Новембар“. Корак до плагијата.
Izbor je na nama."
Да! Пиштало, Драган Великић, Р. Петковић, Мића Данојлић.
Препоруке:
4
0
39
субота, 25 јул 2015 16:23
Književna desnica ili "otac nacije" - izaberimo
@Prečanin
Vrlo interesantno. Jeste li sigurni da bi baš Milovan Danojlić odbacio sve ove autore koje sam nabrojao samo da bi seljački realizam Ćosićevih skaski postavio na književni vrh? On, doduše, nije poput Katića koji u Senu baca seljačko odelo, ali je Danojlićev šumadijski patos sasvim drugačiji od Ćosićevog. Ne bih da zvučim kao da mrzim Ćosića, daleko od toga, ali on u književnom (i, naravno, političkom!) pogledu nije ni do članka Milošu Crnjanskom! Koji ozbiljan kritičar - navedite samo jedno ime - smatra Ćosića većim piscem od Crnjanskog?
A što se tiče prepričavanja Piščevića, to nije tačno. Crnjanski je bio njime inspirisan, i to je otvoreno ponavljao, bezbroj puta. Inspiracija nije prepričavanje. Ćosić i Danko Popović su se inspirisali Srpskom trilogijom Stevana Jakovljevića. A to štivo je, u poređenju sa Stanislavom Krakovom i njegovim ratnim zapisima - nalik literarnim limuntusima Mir Jam.
.jpg)
Да, ово се може сматрати тачним; све што се зна о Ћосићу- на то указује.
Добар, истинит приказ Ћосићевог дела и лика од Рашуа.
Само бих додао- да би се схватила величина овог човека- потребно је имати и своју, личну. У времену у којем живимо, у коме је величина мерена неким другим параметрима- људи су је се свесно одрицали, мењајући је за- па, новац...
у том свету много је оних који ће инстиктивно бити против свега што је Ћосић био, онога што јесте и што ће тек бити.
Јер, дело које је оставио, обезбеђује му веома високо место у српској новијој историји; њега тек треба да промишљамо, да премеримо и -применимо.
Упркос свим "погрешностима", која је и сам признавао- само будала и мрзитељ може да негира истину из реченице коју сам издвојио из текста; само "расколни Срби" не мисле добро о Ћосићу.
Ako je Ćosić kao književnik toliko bio delotvoran, i ne samo on, nego i druge ličnosti poput njega, koje su, takođe, pripadale SAN-u, zašto smo mi danas tu gde jesmo? Ko nas je to učio da radimo naopako? Nemoguće je da nas ceo svet neosnovano mrzi i da su nam svi drugi "smestili" a da mi nismo učestvovali u tome. Istina, bilo je i toga, ali, jedan dobar deo zasluga imamo i mi sami za situaciju u kojoj smo se našli.
1) СЛАВА ДОБРИЦИ ЋОСИЋУ!
2)
Dovoljno je navesti samo to, da je tokom svog književnog delovanja mnoge Srbe doveo u zabludu. Njegovo sagledavanje realnosti i njegove vizije koje opisuje u svojim delima, nisu doprineli razvijanju srpske svesti, naprotiv, iz ove perspektive gledano, sve je to bilo jako, jako pogrešno. Svestan sam toga da se mnogi neće složiti sa mojim mišljenjem, međutim, bilo bi jako korisno da malo temeljnije razmisle o svemu.
Наравно да, посматрање са "перспективе" антисрпске НАТО пропаганде, делује "jako, jako pogrešno".
Коју ти "српску свест" имаш у виду??? И откуда знаш да си баш ти, са оваквим "мишљењем" темељно размислио???
Носиоци НАТО пропаганде, или жртве те пропаганде, НЕ МОГУ СУДИТИ О ВЕЛИКОМ ДОБРИЦИ ЋОСИЋУ!
Али - тешко је било шта знати ако немаш прилику да сазнаш. Четници су били људи, исто као и партизани. Ћосић је направио велику штету, погрешно васпитавао генерације? Није их васпитавао злу, него добру, да буду људи.
Ћосић је величанствен јер се трансформисао у човека, који вреди и коме се треба поклонити. А грешке - Бог прастит!
Veliki strateg koji je preporučio "maštovotost, kreativnost i inventivnost" kad je politika i istorija u pitanju.
Који су државнички успеси овог црногорјанског комунистичког шибицара, коме је искључиво лични успех била животна опсесије која га је и уништила, као што се дешава са онима који имају нарцисоидни комплекс више вредности.
Пропуштено је да се понови о некаквом "пучу" од 5. октобра 2000. године, мада ће се већ неко побринути да убрзо то и исправи.
Put u pakao je popločan dobrim namerama!
права Добричина школа - ни пола територија није набројао
Књигу коју је он написао о Србима, није никада написао ни један други књижевник о свом народу.
Као што је ЈНА била приватна жандармерија једног човека, тако је и он био приватни писац истог човека.
Истини за вољу, јадна је то земља, која то не види.
Друга је ствар што за време рата држава брани себе и не дозвољава да се пале њене архиве и уништава њена имовина, али се не бави идеологијом.
Dva veka ista je lozinka naša:
Sadi pa čupaj, čupaj pa sadi!
Jedino što na Kalemegdanu ne sedi paša,
On je sad u Američkoj ambasadi.
Овај епиграм Милована Данојлића,ефектно слика наш пораз.Нисмо успели да на српском етничком простору са себи сродним и са себи склонима створимо јаку и стабилну државу, која неће бити играчка великих сила.
За утеху остаје да је потреба за државом стабилна и стална основа која надживи сваки пораз.
Задња два века, сваки политички,социјални,и културни покрет,свака установа и значајни појединци,свесно или несвесно,отворено или прикривено, стратешки или тактички били су за или против стабилне државе на овим просторима.
Где је ту место Добрице Ћосића?
Место је одређено,припадањем српским комунистима.
Они нису били обични интернационалисти,већ ударна песница у борби КПЈ-СКЈ против "великосрпске хегемоније"(касније се то звало "унитаризам")Тако су раскопали пут којим се два века кретала урачуњљива већина српског народа.
Jedan od retkih trezvenih komentara. Pre nekoliko dana emituju program o Leki Rankoviću, opet aludirajući na tobožnje Srbe u komunističkim redovima. O Rankoviću, Ćosiću, Đilasu kao ljudima ovde nije reč. U pitanju je njihova istorijska uloga. A ona je više nego sumorna.
Nije naročito mudro propagirati mir u 21. veku. Bolje bi bilo da su dresirani srpski skojevci insistirali na miru onda kada je trebalo izbeći sve potonje nesreće. Ne, ta gospoda je vatru gasila benzinom! Ćosić je, konkretno, sebe video kao "oca nacije", a prethodno je njegova vojska učestvovala u uništenju iste.
Mihailo Marković u memoarima, pred smrt pisanim, doslovno "juriša na nebo". U neko zlo doba raspada kardeljevskog fašizma zvanog "samoupravljanje", dotični je predlagao "bespartijsku demokratiju". Je li to bila revizija prema politici Zbora? Ako jeste, zašto to nije javni i rekao?
Naša elita je oduvek bila avanturistička. Takva će, nažalost, i ostati.
Evo, ova misao lepo sažima to zbog čega mi je bila strana svaka dobričinasta ideološka pamet.
Nije nama ništa priredila apstraktna "istorija", kojoj Dobrica pripisuje božanske atribude svemoći i promisli (tipično za utopijsku svest, čak i kad želi da zvuči "realistično"). Sve smo priredili sebi samima. Ponavljam: naša elita je uvek više mislila o nekakvoj "istoriji" nego o golom opstanku naroda, a o tome je SVE VREME reč.
Čudni su putevi Gospodnji, čudni su putevi estetskih sudova.Samo u vremenu opšteg duhovnog sunovrata, koji su komunisti nazvali slobodom, bilo je moguće da se u pravoj, skoro nerešivoj dilemi ko je najveći srpski pisac, Crnjanski ili Andrić, na tron "nepravo uzeti" popne partizanski hroničar Dobrica Ćosić! Njegov beskrajni roman reka je pokušaj da se između Svetog Save i Užičke republike uspostavi istorijski kontinuitet, i da se ta - samo njemu i njima znana - vertikala opravda istorijskim usudom i mentalitetom. A Crnjanski, za razliku od Ćosića, nikada nije mešao svoju književnu fikciju sa političkom stvarnošću. I zato nije pravio pogrešne političke procene. Baš kao ni Andrić. Dva suverena srpske kulture.
Поштовани господине.
Pored Hajdegera, Platona, Hegela,
Na tezgi još i Kardeljeva dela
U pet knjiga: rasprave, polemike, glose…
(Pomenulo se, ne povratilo se).
Bože, zar i filosofe razdeli po ključu:
Nemcima Kanta, a Srbima Uču?
Горак Данојлићев епиграм.
Далеке 1986 "опозиционари", Добрица Ћосић, Љуба Тадић и Михаило Марковић у Љубљани разговарају са представницима словеначке "опозиције".Тарас Кермаунер, Нико Графенауер и..
Читајући ове разговоре штампане у КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА могло се закључити да наша екипа (најбоље што смо имали)губи од словеначких друголигаша.
Деловали су застарело и зарђало.
Зашто су наши овако лоши питали ме пријатељи.
Зато што се држе Кардељевог правца
РАЗВОЈА ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САМОУПРАВЉАЊА.
Никада ми неће бити јасно зашто се наши умни људи (ако су хтели да се држе Кардеља, па још развоја)нису пошли од
РАЗВОЈА СЛОВЕНАЧКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПИТАЊА.
Књигу је Кардељ написао и штампао 1939 у Љубљани а 1959 у Београду.
Konačno jedan komentar koji prevazilazi srpski omiljeno "ua" i "živeo". Komentar MISLEĆEG rodoljuba. O, koliko je ta sorta retka u ovom nesrećnom narodu. Naravno da imate pravo, nešto je "trulo u državi Danskoj", tj. u samopercepciji Srba i njihovog, našeg mesta pod ovim blagoslovenim Suncem.
Jednostavno: linija razdvajanja između dva pola srpske svesti povučena je mnogo puta, a poslednji put odlučno i jasno 27. marta 1941. Sve ostalo su gorke posledice. Nemam dilemu da bi i danas, kad bi ga iz groba digli, Ćosić pevao odu tom mračnom događaju.
Кардељ творац свих наших устава у тој књизи писаној 1939 апоново штампаној у Београду 1959 између осталог пише:
"Уместо пароле о самоопределењу народа,која је празна и варљива ако није допуњена конкретнимјемством националне независности,поставили смојасну паролу о самоопределењу народа до ОТЦЕПЉЕЊА која једино може јемчити да ће се сваки народ слободно одлучити за облик свог живота међу другим народима"
Да не дужим,брине човек о словеначким националним интересима,Југославију сматра привременом, док се не нађе нешто боље,куко због положаја Београда итд.
Сви партијски документи "вриште"о томе како ће "сломити великосрпску хегемонију" и "великосрпску буржоазију"
На четвртој конфренцији КПЈ
Crnjanski, za razliku od Ćosića nije pravio pogrešne političke procene. Baš kao ni Andrić. Dva suverena srpske kulture.
Све политичке процене Црњанског биле су погрешне. Услови које је прихватио да се врати у земљу били су срамни. А што се Андрића тиче, тај ћутљиви човек је волео себе, и имао је право. Познато је да нас није волео толико колико смо мислили да јесте. Није он волео никога (осим себе) нити је њега ико волео. Добрица се сувише мешао где није требало; страст према политици је порок, он је то знао, он је о томе убедљиво писао. Да се одупро том пороку, писао би боље и добио тог проклетог Нобела.
Upravo suprotno: sve političke procene Dobrice Ćosića su bile katastrofalne (ne govorim o njemu kao čoveku, već kao kulturnom i političkom fenomenu), a odabir komunističke ideologije za omiljenu bajku mladosti je predodredio sve kasnije metamorfoze njegovih ideja. Ne znam samo na osnovu čega tvrdite da je "poznato" koliko nas je Andrić voleo ili da je tobože voleo "samo sebe". Taj "samoljubivi", kako ga nazivate, mogao je, na primer, i rat i ostatak života da provede u mirnoj Švajcarskoj, a odabrao je okupiranu Srbiju! Verovatno zbog manjka ljubavi! Dok su Dobričini ratni i predratni drugovi predano radili na uništenju srpskog naroda - u to nema sumnje, zvanična strategija KPJ to potvrđuje - Andrić i Crnjanski, uzorni prečani, su u zreloj, visokoj diplomatiji pokušavali da ga dostojno reprezentuju i spase od gubilišta. Taj isti, prečanski, narod.
Voleo bih da mi navedete bar jednu pogrešnu političku ili ideološku procenu Crnjanskog, budući da ste boldirali sve.
Поштовани господине.Крећем на пут за десет минута.
Никога не ружим али Добрица Ћосић је био политикант.
Део "дисидентско-националне"екипе која је била власт у култури од шездесетих.
Мит је створен из потребе да "патриоте"имају некога преко кога ће потврђивати свој "патриотизам".(стварање великосрбина од комунисте испробано на Ранковићу)
Каријеристи око власти "пљујући"Добрицу полагали су свремена на време заклетву властима.Или се препоручивали.То и сада раде.Властима је добро дошао "дисидент"који даје пикантан укус.
Такав какав је био је најбоље што смо створили за 70 година.Плус два полицајца Ранковића и Крцуна.
Боље није могло у "кретању од стаљинизма ка диктатури католичких земаља између два рата".
Цана Бабовић ту дође као величина.Према њеним биографкињама она се пред смрт покајала.
Нобел је могао стићи.Не би било први пут да га добије осредњак.И ви то знате боље од мене.
А ово у туђем веку мора се скраћивати.Нечитљиво је.
Поздрав
Од речи до речи слажем се с Вама. Није се могло. Срећом, био је и јесте један Мића Данојлић. У табору опозитном Добрици, био је Мирко Ковач. При самој помисли осећам висцералну побуну. Па онда, постмодернисти. У задње време редуковао сам читање. Писање је занимљивије, мада није лакше.
Dobrica Ćosić je i kao pisac bio komunista."
И Максим Горки, исто. Био је одличан писац!
politički tekstovi Miloša Crnjanskog i smatraju nekakvom kobnom greškom, a istovremeno se priznaje da je čovek genije? Kakva detinjarija!"
Том „детињаријом“ се баве угледни књижевни критичари (не терајте ме да претражујем исечке из Политике, пуни су прашине). „Сеобе“ су препричани Пишчевићеви мемоари, „Дневник о Чарнојевићу“ - Флоберов „Новембар“. Корак до плагијата.
Izbor je na nama."
Да! Пиштало, Драган Великић, Р. Петковић, Мића Данојлић.
Vrlo interesantno. Jeste li sigurni da bi baš Milovan Danojlić odbacio sve ove autore koje sam nabrojao samo da bi seljački realizam Ćosićevih skaski postavio na književni vrh? On, doduše, nije poput Katića koji u Senu baca seljačko odelo, ali je Danojlićev šumadijski patos sasvim drugačiji od Ćosićevog. Ne bih da zvučim kao da mrzim Ćosića, daleko od toga, ali on u književnom (i, naravno, političkom!) pogledu nije ni do članka Milošu Crnjanskom! Koji ozbiljan kritičar - navedite samo jedno ime - smatra Ćosića većim piscem od Crnjanskog?
A što se tiče prepričavanja Piščevića, to nije tačno. Crnjanski je bio njime inspirisan, i to je otvoreno ponavljao, bezbroj puta. Inspiracija nije prepričavanje. Ćosić i Danko Popović su se inspirisali Srpskom trilogijom Stevana Jakovljevića. A to štivo je, u poređenju sa Stanislavom Krakovom i njegovim ratnim zapisima - nalik literarnim limuntusima Mir Jam.