Суштина Пикетијевог предлога је контрола тржишта, а не потпуно слободно тржиште. Он је реформатор унутар капитализма, а не његов негатор. По овоме не спада у радикалне, већ у умерене социјалисте. На трагу је Сиризе и Подемоса. Ова позиција је негде на средокраћи између социјалистичког концепта тржишног социјализма и капиталистичке државе благостања, отприлике на месту којем је тежила теорија конвергенције 80-тих. У сваком случај занимљиво и - врло далеко од Вучићевих новооткривених идеала либералног капитализма (читај ектремног капитализма). Можда ће он прочитати Пикетија за тридесетак година па махати тим открићем као данас Вебером.

Какве аматерске конструкције њу ејџ адепта сасвим осредњег формата. Тешко неѕнање, треба да га буде страх.