Савремени свет | |
Зашто демонизују Путина? |
![]() |
понедељак, 09. април 2012. | |
Неки центри у Вашингтону и Западној Европи никако да се помире са чињеницом да ће, вољом велике већине руских бирача, Владимир Владимирович Путин почетком маја поново ући у Кремљ као председник Руске Федерације. Иако је мало ко сумњао у његову победу на изборима, која је испала чак убедљивија него што су указивале прогнозе, још увек има незадовољника. Па пошто нису могли да утичу на изборне резултате, сада покушавају да га демонизују, да га осликају као лошег момка, као диктатора који неће донети земљи ништа добро. Испада да је преко 63 одсто бирача, односно преко 45,6 милиона грађана Русије који су дали свој глас за Путина, учинило погрешан избор. Неки амерички новинари и медији, изгледа, знају боље шта је за Русију добро од самих грађана Русије.
Зашто је то тако? Политички кругови у Москви и московски медији то добро знају и не баве се тим питањем. Одговор је стигао из самих америчких извора, а дао га је водећи амерички експерет за Русију Стивен Коен који каже да је демонизација Путина у америчким средствима информисања освета за неуспешан пројекат Вашингтона да уништи Руску Федерацију. Путин је, дакле, био и остао основна препрека остварењу таквих америчких планова. Зато је за многе америчке новинаре и медије он лош момак. Да је то дозволио, био би добар момак, радо прихваћен и хваљен с оне стране океана. Стивен Коен, који важи за једног од највећих америчких и светских експерата за Русију, говорио је ових дана о демонизацији Путина у америчким средствима информисања на једном скупу на Колумбијском универзитету у Њујорку. Према његовим оценама, које су пренели неки московски медији, водећи амерички листови пишу данас о Русији чак мање објективно него у годинама хладног рата а са више идеолошких примеса и зависности од званичних ставова Вашингтона. Коен каже да се ,,гласине, ничим поткрепљени ставови и сумњива уопштавања о историји и политици Русије, износе као неприкосновена истина’’.
Московска штампа преноси оцену Коена да се професионализам водећих америчких листова није поправио. Сви ,,плусеви’’ који су приписивану Јељцину, сада се претварају у ,,минусе’’ који се калеме Путину. Уобичајено је да се констатује као се Путин удаљио од демократије. А како се може назвати ,,демократијом’’ напад тенковима на парламент (за време Јељцина) – пита Коен? Није тачно да су убиства новинара у Русији специјалност Путиновог управљања. Према подацима Комитета за заштиту новинара, за време Јељцина у Русији је убијено више новинара него за време Путина. А што се тиче корупције, коју западна средства информисања назначују као ,,неодвојиви део политике Путина’’ треба подсетити на чињеницу да је корупција добила невиђени замах почетком деведесетих година, дакле пре Путина. Коен каже да ,,таква историјска амнезија америчких средстава информисања чини немогућом дубоку анализу процеса који се дешавају у Русији’’. Путин је покренуо иницијативу да садашњи власници приватизованих предузећа уплате солидан износ у посебне фондове као неку врсту компензације. Сада се траже механизми за реализацију тог предлога, али америчка штампа о томе ћути. Зашто? Па зато што је то иницијатива Путина и зато не заслужује пажњу. Недавно је Вашингтон пост назвао руководство Путина ,,корумпираним и злобним’’. Уопште се на помињу позитивни резултати у политичком, економском и културном развоју Русије. А управо за време Путина у Русији су значајно порасле плате, пенезије, разни новчани додаци а порасли су и штедни улози. И без обзира на то колико се Западу то не свидело, за њега је гласало преко 60 одсто бирача. Путина називају аутократом, каже Коен, а при томе заборављају да та реч означава самодржца, особу са неограниченом власти. Очигледно, тај се назив не може прилепити Путину. Да, разуме се, он је снажан лидер, али не располаже апсолутном влашћу.
И тако, америчким средствима информисања (и да ли само њима?) лекцију је одржао нико други него амерички експерт. То је вероватно боље и ефикасније него да је то учинио неки руски експерт. Овако, амерички новинари и други посленици седме силе не могу да се правдају руском пропагандом како то чине готово читав век. Долазећи у контакт са појединим америчким и другим западним новинарима у Москви, имао сам прилике и лично да се уверим у предрасуде и стереотипе о Русији који су присутни у њиховом извештавању. У овом прилогу о томе нећу писати, али бих навео мишљење једног од највећих светских специјалиста за питање етике у медијима Клода Жана Бертрана, почасног професора француског Института штампе при универзитету у Паризу. Он се пре неколико година осврнуо на америчку штампу рекавши да ,,америчка средства јавног информисања захтевају лечење… А ако средства информисања у демократској земљи захтевају лечење, онда се и сама земља не може сматрати здравом’’. |