Савремени свет | |
Грчка на распродаји |
![]() |
четвртак, 16. јун 2011. | |
Данајска помоћ Грчка није земља трећег света, али сценарио који се последњих година одвија у тој земљи неодољиво подсећа на „шему“ коју је разотркио Перкинс. Потребно је напоменути да је Грчка у последњих сто година била у озбиљним привредним проблемима 1931–1932. године у време светске економске кризе, а да је након Другог светског рата добила највише средстава из Маршаловог плана по глави становника, што је подстакло производњу и раст продуктивности. Међутим, почетком осамдесетих, задуженост је порасла са осам на 42 процента БДП, док су садашњи проблеми Грчке повезани са њеном интеграцијом у ЕУ – чланство је побољшало животни стандард, али је прилив европских фондова допринео стварању атмосфере у којој су игрнорисани структурални економски проблеми. Грчки политичари су у континуитету били склони ширењу мреже запослених у јавном сектору, док су богати фондови ЕУ омогућили циклично задуживање и враћање дугова. Међутим, овог пута рачун је стига на наплату, и након година непромишљеног задуживања, државног расипништва и релативно лагодног живота, Грчка се поново налази пред колапсом. И поред предузетих мера након прве дужничке кризе, земља је поново пред банкротом, дуг расте и износи више од 340 милијарди евра,док живот обичних грађана постаје све тежи. Државна имовина ће се ускоро понудити на продају, док богата елита и политичари готово да нису ни осетили терет кризе и проблема.
Распродаја државне имовине На срећу по грчку владу, након извештаја о напретку, који су објавили ЕУ, ММФ и Европска централна банка (ЕЦБ), финансијски званичници су почетком јуна ипак пристали на други пакет помоћи, који ће заменити први од 110 милијарди евра, и који ће се примењивати до средине 2014. године, што ће званичној Атини омогућити годину дана финансијске помоћи дуже него што је било предвиђено у првом пакету. Сума која се помиње износи око 130 милијарди евра, али, цена ове помоћи није нимало ниска, и она подразумева најпре рестриктиван порески пакет који предвиђа даље смањење државног апарата, плата и опорезивање највиших пензија, као и оно што је Влада раније желела да избегне – приватизацију државних компанија. Наиме, да би добила помоћ, Влада се обавезала ће прибавити 50 милијарди евра (73,2 милијарде долара) путем приватизације великих предузећа до 2015. Грчка је сада принуђена да хитно продаје државну имовину да би уверила ЕУ и водеће финансијске институције да озбиљно ради на смањењу дуга и мањка у буџету, и како би вратила поверење тржишта. Влада је на листу за продају већ у овој години ставила државне уделе у највећим грчким лукама Солун и Пиреј, у којима држава има удео од по 74 одсто. Ове године ће на продају бити понуђени и државни удели (20 одсто) у телекомуникационој компанији ОТЕ, затим удео у Хеленик Постбанци (34 одсто) и Солунском водоводу (23 одсто). Такође ће на продају бити понуђени и удели (55 одсто) у атинском аеродрому Елефтериос Ванизелос.. Сем наведених удела, Влада је објавила намеру да 2012. прода и електропривредно предузеће ДЕХ, а на списку је још 850 малих лука, али и Атински водовод у коме држава има 10 одсто власништва. На продају ће бити и АТЕ банка у којој грчка држава има 77 одсто власништва, а најављена је и продаја државних произвођача оружја.
Занимљиво је да ће под притиском ЕУ и ММФ-а Грчка морати и да формира независну агенцију за приватизацију у којој ће радити страни стручњаци. То међутим није све, јер се од Грчке очекује и више, јер како је недавно изјавио члан извршног одбора Европске централне банке Лоренцо Бини Смаги, држава поседује имовину у вредности од 300 милијарди евра коју може да прода. Чини се стога да је усвојени план приватизације тек почетак, о чему пише и „Волстрит џорнал”, који у чланку под насловом „Хоћете ли да купите неко острвце” подсећа да у Грчкој има преко 75.000 зграда у јавној својини које би могле да буду на продају. Према писању листа, инвеститоре засад највише привлаче пројекти концесија на острвима попут Родоса, о којима се већ воде конкретни преговори.
Под притиском поверилаца, Влада је одобрила и нови петогодишњи план оштре штедње који предвиђа ново кресање трошкова од око 28,4 милијарде евра и нове мере за повећање прихода, али је наставак стезања каиша још више огорчио грађане. Додатне мере штедње које најављује влада укључују и ванредни порез на природни гас и безалкохолне напитке, повећање пореза на продају за шири круг производа, веће опорезивање луксузних аутомобила, јахти и пливачких базена, а према неким најавама, опорезоваће се и најнижи приходи у приватном сектору. Штедња ће обухватити социјално осигурање, здравство, армију, додатно ће бити смањен број државних агенција и плате запослених у јавном сектору, док ће порасти цене цигарета, путарине. ПДВ се такође повећава са 13 на 23 процента за готово све робе и услуге. Незадовољство грађана је још веће, с обзиром на то да већ спроведене мере нису дале повољне резултате, док Влада и Парламент нису дотакли ни своје плате, ни бенефиције. Стога се у земљи свакодневно на градским трговима окупљају хиљаде људи, док највећи синдикати припремају нови, највећи талас штрајкова у овој години. Стрпљења је све мање и огорчени грчки демонстранти су већ више пута јајима, јогуртом и каменицама насрнули на политичаре. Неслагања у еврозони
Немачка захтева да и приватни власници обвезница морали да преузму део терета другог пакета мера за избављење Грчке, против чега су се изјаснили званичници Европске централне банке, који сматрају да би то агенције за кредитни рејтинг вероватно навело да прогласе банкрот Грчке, што би изазвало велику штету по читаву еврозону. Такође, уколико би дошло до драстичног репрограмирања грчког дуга Европска централна банка и приватни инвеститори изгубили би половину вредности грчких обвезница које поседују. Француска истовремено најављује „солидарност са Атином у кризним моментима”, док су заговорници теорије да Грчка мора да се обрати ММФ-у за помоћ, јер једино та институција има механизме и персонал за надзор радикалних привредних реформи, све бројнији у редовима англосаксонског естаблишмента. Понашање званичника везано је и за структуру грчког дуга, у коме су највећи повериоци Светска банка, Међународни монетарни фонд (ММФ) и Организација за економску сарадњу развој (ОЕЦД). Највећи појединачни кредитор је Француска (16,5%), чији инвеститори потражују 20,2 милијарде евра од банака и 25,1 милијарду евра од осигуравајућих компанија и других приватних фондова, док немачке банке у Грчкој потражују 23,5 милијарди долара. Питање грчког дуга постало је проблем целе еврозоне, а у исто време, чини се да грчки политичари и даље очекују да ће се проблеми решити новим задуживањем, док грађани не желе да прихвате понуђена решења и даља одрицања, упркос свести о неодрживости садашњег система. Нико међутим не може да каже како ће и када ће земља да се извуче из кризе, али је засад сигурно да ће, уколико се не пронађе решење, најпре грчка држава изгубити готово комплетну имовину. |