Савремени свет | |
Да ли је пред Украјином нова наранџаста револуција? |
![]() |
субота, 12. мај 2012. | |
После Белорусије и Александра Лукашенка, Европа је добила новог непријатеља на Истоку - Украјину и њеног председника Виктора Јануковича, који су за кратко време пали у немилост због случаја Јулије Тимошенко, једне од предводница Наранџасте револуције 2004. Некадашња премијерка од краја прошле године издржава седмогодишњу казну у Харкову, да би њен случај постао нарочито споран после фотографија и твдрњи да је била претучена у затвору. Овај скандал је озбиљно покварио односе Кијева са ЕУ, која је покренула јаку дипломатску и медијску офанзиву за дискредитовање садашњих украјинских власти. Солидарност са Тимошенковом почели су да изражавају највиши званичници ЕУ и њених чланица, од који су многи најавили недолазак на утакмице предстојећег европског првенства у фудбалу, чије би финале требало да се игра у Кијеву. Због бојкота европских државника одложен је и Самит централне и источне Европена заказан за 11. и 12. мај на Јалти, а ЕУ такође није ратификовала предлог Споразума о стабилизацији и придруживању с Украјином, који је тек парафиран, и најавила да његово ступање на снагу, зависи и од тога да ли ће влада у Кијеву омогућити адекватно лечење Тимошенкове у Немачкој или некој другој земљи
Иако је пажња јавности пре свега усмерена на Јулију Тимошенко у Украјини се процеси воде против чак 20 бивших чланова владе. Тако су у затвору и бивши министар унутрашњих послова Лузенко, бивши министар за заштиту околине Филипчук и бивши министар одбране Ивашченко. Опуномоћеник за људска права немачке владе Маркус Ленинг тврди међутим да се ради о политички монтираним процесима, који нису у складу са међународним стандардима.
Оволики притисак по Јануковича ипак није нимало безопасан, а засад је успостављен компромис, пошто је Тимошенкова прекинула штрајк глађу и послата у Централну железничку болницу Харкова, где ће је лечити доктор којег је довела из Немачке. Њу међутим 21. маја чека још једно суђење, за велике махинације из деведесетих, за које је предвиђена казна од дванаест година робије. После наранџасте револуције прозападна Украјина је била фаворит Запада, због чега је и награђена домаћинством европског првенства у фудбалу. Сада је међутим, земља постала непријатељ демократије и европских вредности, њена влада постала диктатура мало блажа од белоруске, у чијим се затворима налази на хиљаде невиних људи, а председник Јанукович корумпирани примитивац изолован од међународне заједнице. Јаком медијском кампањом је положај Јануковича знатно уздрман, и то пред изборе који следе у октобру 2012, за које се припрема заједнички опозициони фронт, који би могао да освоји већину у парламенту, и у том случају иницира смену Јануковича. Јулија Тимошенко би по том сценарију, са беспоговорном подршком Запада и овенчана ореолом мученице, умногоме допринела изборном успеху опозиције. Засад се ипак о тој могућности не говори званично, јер поједини аналитичари сматрају да би још јачи притисак на Јануковича Украјину дефинитивно окренуо на пут интеграција с Русијом. Јачање Русије и поновни долазак Владимира Путина на њено чело свакако је и узрок што је Западу у Кијеву преко потребна влада попут оне устоличене 2004. [1] http://www.spiegel.de/international/europe/interview-with- germany-soccer-team-captain-philipp-lahm-on-ukraine-a-831792.html |