Преносимо | |
Избори у Зајечару - поуке са лица места |
![]() |
понедељак, 09. јун 2025. | |
Прво неких врло директних запажања: 1. Ми из Београда смо дошли на изборе на којима се боримо против мафијашке хоботнице СНС. У разговорима са локалним људима сам схватио да су ови избори за бројне Зајечарце само локални избори и да они не мењају Србију, него бирају особу која ће најбоље водити Зајечар. Ту је СНС одрадио добар посао у томе да су многи помињали Виденовића, СНС главног кандидата, као неког ко је хвале вредан, а то су чак потврђивали и многи опозициони Зајечарци. Они су причали како је диван човек и ветеринар. СПС-овац из одбора је веровао да ће многи гласати за Виденовића, а не за Вучића. Мени као некоме ко је усмерен на Србију и ко СНС посматра као мафијашку организацију то није скроз јасно, мени нико ко је са њима у колу не може да буде добар, али то је небитно, моје и опозиционо је да ово разумемо и препознамо као чињеницу.
2. Друга битна ствар је да је очигледно да јако великом броју људи ова власт није питање свих питања. И кад дођете у село поред Зајечара које има просечну старост вероватно близу 60 и које скоро на свакој кући има умрлицу, схватите да то за њих и није неразумна позиција. Јер је врло дискутабилно да ли би тим људима ту са неком другом влашћу било суштински боље. Они су ван неких суштинских токова и могу да замислим да је ово њима ипак само још једна у низу корумпираних власти. Мени то може да буде чудно, али и то долази делом из моје повлашћене позиције јер ја могу да очекујем много више од живота или да очекујем неку правду или ред и да то на мене утиче. Многи то немају. У таквим условима незаинтересованост или продаја гласа за макар малу директну корист или чак емоционална утеха у неком контраштву и гласању за неке ефемерне листе, може бити једна врста рационалне одлуке. 3. Трећа ствар је да сам ја прилично сигуран да у овим изборима није било „увежених“ гласова. Верујем да није било фиктивног гласања и убацивања гласова у кутије. Дакле мислим да није било оних класичних превара. И да тога није било јер је контрола била одлична. Посебно локални страствени, храбри људи, контролори су ме одушевили. Дакле ако је Вучић победио, победио је тако што је више људи заокружило његово име и убацило у кутију. То наравно није једини начин преваре. Видео сам свеже асфалтиране путеве где смо улазили у куће где су гласали људи који нису могли да дођу до бирачког места. И ту нажалост баке које су у очигледном поодмаклом стадијуму деменције које гласају. Верујем да је било куповине гласова иако немам доказ. Вероватно никад ни нећемо моћи недвосмислено то да докажемо. Није превише ни битно. Видели смо гомиле аутомобила београдских таблица како иду од куће до куће и довозе баке и деке до бирачких места. Ни то није битно јер те баке и деке онда су својом вољом улазили и гласали за СНС. Није било бугарског воза, стајао сам тако да могу да видим да ли извлаче нешто из џепова, колико се задржавају. Не, сви су својевољно заокружили СНС (претпостављам на основу крајњег резултата на БМ на којем сам био где је СНС убедљиво победио). Нису ни сликали. Чак су и чланови БМ из СНС упозоравали људе да не гласају заједно.
Толико су верујем били убеђени у добро припремљене податке са терена и у то да је сигуран глас заиста сигуран глас. Они су просто препознали апсолутно сигурне гласове и урадили све да их доведу на гласање или су урадили све потребно да они који не могу да дођу се пријаве и да им идемо на кућу. Чак и онима који више не знају тачно да препознају лице сопственог детета, али препознају Вучића. Технички је све то по ПС-у. Оно што је мени драго је што је то апсолутан доказ да постоје јасни лимити у крађи избора. Значи дефетистичке идеје да је све узалуд јер ће увек украсти колико им је потребно или како треба бојкотовати изборе док не буду идеални услови су за мене поражене. Све је то недвосмислено пало у воду са овим изборима. Могу да се добију. Мора добра контрола, страствени и посвећени људи. Али ако их имаш не могу да те краду. Мора жива особа да донесе листић и убаци га у кутију. Па ако има више оних који ће да продају глас или оних који из било ког другог разлога гласа за њих, машала. Нека нам онда Вучић. Али јасно је сад зашто Вучић не проглашава изборе. Јер може да упрегне целокупан СНС из целе земље и да утроши сумануте количине новца у кампању и да добије Зајечар и Косјерић где је имао и 70% раније и где је јако старо становништво. Али сада већ верујем да он губи скоро све или све урбане средине. Он је и сам град Зајечар и Косјерић колико сам чуо изгубио. У Београду би данас доживео фијаско у то сам сигуран. Ниш је већ по броју гласова изгубио 2023. и само математиком добио већину мандата. Нови Сад после надстрешнице ако и даље гласа за СНС онда га и заслужују. За крај могу да дам две препоруке. Прво, активно радити у оваквим подухватима је јако физички напорно, али нуди огромну дозу психичког мира. Пре него што сам почео да се пријављујем да будем контролор и посматрач, изборе сам доживљавао са великом тензијом и обично бих падао у очајање након што стигну неповољни (а скоро искључиво су такви) резултати. Од када сам током изборног дана (а некада и у данима и недељама пре) активан, имам један мир. Дао сам све од себе, свој допринос и то је што је до мене. Нема очајања.
Друго, а у вези са већ поменутим миром, директно учествовање даје увид у сам процес и све што улази у изборе. Уз то даје увид у све што супротна страна ради, и оно лоше и оно што ми не можемо, али искрено и шта све треба да научимо од њих, а треба. Јер они су савршено подмазана машина и уместо што кукамо на то ми треба да се претворимо у исту такву машину. А то је процес, избори су захтевна работа, и то треба препознати, градити на томе. Градити мрежу људи, дизати свест о потребама да се директно укључе. То је главни разлог зашто СНС активно ради на огађивању политичких партија у народу. Јер је свестан моћи коју они могу да носе и да је то нужан и најпотентнији елемент који може да му одузме власт, Студенти су у тој корелацији зачин, најлепши и најбољи зачин, али само политичке партије и политичко организовање могу бити месо које ће донети промену. И то ови студентски протести јасно и показују. На нашем бирачком месту је група Земунских СНС-оваца правила тензију, па су и долазили пред место и драли се на посматраче и контролоре. У року од 10 минута мобилни тимови са десет кола и 30 наших људи су се појавили на локацији, а СНС-овци побегли у централу.То је било 30 људи спремних на конфликт. Спремних да бране нас и изборе. То уноси велики мир. СНС-овци се после нису враћали. Свако бирачко место смо имали по 4 до 6 људи, било контролора, било посматрача, који су били од поверења и који су штитили да све прође поштено (ту не рачунам Цртине посматраче који су на доста места били проблематични, а сумњамо и СНС-ови убачени елементи, не мислећи да је Црта СНС-ова, него да су инфилтрирали са својим кадровима мрежу посматрача те се морамо уздати само у проверене кадрове који су већ доказани у опозиционом деловању). Недељама пре избора су из опозиционих партија (ја нисам никад могао јер су били незгодни датуми, али волео бих да сам ишао) ишли по кућама, у такозваној доор то доор кампањи и позивали људе да гласају. То су радили и СНС-овци, зато су и знали ко су сигурни гласови. Ово је најделотворнији начин деловања. Често ко користи друштвене мреже уђе у једну заблуду да мисле да је довољно твитовати или постовати негде другде. То су нажалост затворени кругови и допире се само до људи који већ мисле исто. Делује пуно пар стотина или хиљада лајкова, коментари, али на крају дана то не допире до људи који су нам потребни да изађу. И зато је потребно да се људи заиста политички, у овом случају суштински опозиционо активирају.
Кад неко каже „шта ради опозиција?“, разумите да смо опозиција сви ми. Опозиција су људи који су у њој. Ја сам опозиција. Ако нећете у ЗЛФ где сам ја, идите у неку другу партију. Не мора да буде идеална. Ни ја се не слажем са апсолутно сваком изјавом или ставом председништва странке. Али најближи су ми и мислим да су поштени. Ако престану да буду нећу им бити лојалан, јер је лојалност према Србији, а не странци. Странка је само алат за побољшање Србије. Али морамо препознати да је то најбољи алат који постоји. И зато радим посао, имам троје деце, не знам где ударам од обавеза, па сам одвојио цео викенд да радим на овоме уместо да одмарам. И грешим и не постижем све што треба. Као и сви из опозиције. Али ако нас буде више, мање ћемо грешити и више ћемо постићи. Зато ако мислите да може боље прикључите се и помогните. Купите мало и сопственог душевног мира. Аутор је психијатар, члан ЗЛФ и посматрач на локалним изборима у Зајечару |