Жељко Матић, професор Шесте гимназије: Власт прети просветним радницима да ће бити "замењени". Да ли ће наћи замене и за ученике?

Професор Шесте београдске гимназије Жељко Матић из Форума београдских гимназије изјавио је да, чак и кад би наставници желели да се врате у учионице, "питање је коме би држали наставу". Подсетио је на претње просветним радницима да ће бити "замењени" и упитао - " да ли ће наћи замене и за ученике".

Министарство просвете наложило је директорима да „у најкраћем могућем року“ предузму све мере како би се одмах успоставио редован рад и несметано функционисање школе. У допису који су добили директори, Министарство тражи од њих да испитају и утврде одговорност запослених који не држе наставу, као и да испитају и утврде разлоге за изостанке ученика и да предузму мере прописане законом.

Матић каже да му је допис „крајње необичан“.

„Када сам видео први пут, посумњао сам у аутентичност. Нема потпис никога из Министарства, нема печат, није заведен, нисам видео ни меморандум. Када је потврђено да је такав допис послат школама, чуо сам и реакције директора који су става да не могу ни да поступају по томе, да не могу да сматрају озбиљно“, каже.

Коментаришући то што је без потписа, Матић каже да мисли да је „због тога што нико из Министарства није спреман да преузе одговорност за тако нешто“.

„Врло је озбиљно то што се тражи у допису, да директори школа покрећу дисциплинске поступке против наставника, а како је у многим школама већина наставника у обустави наставе, значи да треба да се покрене огроман број дисциплинских поступака“, каже.

Подсећа да је било најава да ће просветни радници бити замењени и остати без посла, а додаје да „овде нови моменат да се практично – прети ученицима“.

„Ја се сећам да је још у јануару председник Владе споменуо да ко не жели да иде у школу, школа није обавезна, ја сам тада већ био шокиран таквом изјавом. Тад је било ублажено, сада пар месеци касније имамо ситуацију да се опет прети ученицима и то не у изјави пред камерама, него званично у допису, писмено. То је претња која, по мени, осим што је преко сваке мере, мислим да није ни изводљива. Да се утврди зашто ученици не долазе на наставу, да се покрену мере против ученика који не долазе на наставу, они не долазе три месеца, то је огроман број изостанака, да ли то значи да са толиким бројем неоправданих изостанака треба покретати дисциплинске поступке против ученика, да ли треба њих избацити из школе, да ли ће наћи замене и за ученике“, пита он и додаје да „не види како је то могуће“.

„Видим ово као неки вид притиска из Министарства на директоре. Знамо да није покренута обустава само због неких разлога који се тичу школа, јесте се у школама то наставило на штрајк запослених, али ученици су кренули са обуставом наставе крајем првог полугодишта, пре наставника, због подршке студентским захтевима. Директори не могу, ако је разлог обуставе наставе подршка студентским захтевима, не могу да отклоне узрок незадовољства и због чега нема нормалне наставе, то мора са вишег нивоа да се реши“, каже он.

Међутим, каже да „чак и кад би наставници, који су угрожени егзистенцијално тиме што им је на незаконит начин умањена плата, покушали да се врате у учионице, питање је коме би држали наставу“.

„Кад год су неки покушали да се врате, ученици су радикализовали протест. Кренуло је прво са претњама, па се одлагало кажњавање, кренуло се са одузимањем од плата, сада пошто претње нису дале резултат, задивљујући је број наставника који је остао у обустави десету недељу, и после две исплате умањене, наставници у великом броју остају у обустави. Задивљујућа је толика упорност, истрајност, сада се покушава са јачим притиском, не покушава се разговором, никакав показатељ да су спремни да испуне нешто од захтева просветних радника“, каже.

Према његовим речима, „мере које се предузимају против просвете у протесту су незаконите“.

„Не либе се ни закон да крше да би покушали да нас спрече у протесту, тешко је предвидети шта нас чека, велика је воља ученика и родитеља да се са обуставом наставе настави, иако наставници размишљају да посустану јер им је угрожена егзистенција и да се вратимо на наставу, немате коме да држите наставу. И где постоји привид наставе, то је за мали број ученика“, каже он.

На питање шта са школском годином, каже да је то „питање за Министарство“.

„Морају да реше проблем који видимо да није само у школи. Ја три месеца нисам одржао час, а и даље из власти причају добро је стање у школама, поправља се. Њих очигледно не интересује настава, њима је у реду да наставник каже нисам у обустави, држим час, нема ученика на часу, добије пуну плату, за ову власт може настава да се држи и без ученика, ученици нису битни, битно је да наставник само каже нисам у протесту. Њих не интересује школа, као настава се третира и нешто што није настава“, истиче он.

Преноси да им ученици кажу да разумеју ако због плате морају да се врате у учионице, али да ће они остати у протесту.

„Када то чујемо, како ја уопште и могу да се вратим у наставу, ако они који су нас подржавали све време кажу ми ћемо остати у протесту ако ви одустанете, и онда како ја да одустанем“, каже.

Осврнуо се и на Мрежу солидарности за просветне раднике.

„ИТ заједница и Фондација Алек Кавчић, јако значајна помоћ. Просветни радници не само да су истрајни у протесту, него су и поносни, покушавају да издрже и без помоћи, покушавају колико могу да се не пријављују, али наравно да је дугорочно тешко издржати. Свака помоћ значи, али се надамо да ће се неко уразумити и схватити да не само школе не функционишу, видимо у друштву да многе ствари више не функционишу, да не постоји ауторитет власти, да власт сама прича о некој анархији, да су потребне промене како би се ситуација нормализовала, то не зависи од просветних радника, то завиди од воље са неког вишег нивоа“, каже Матић.

(Н1)