Жарко Јокановић: Док чекаш "Београд на вођи" – ћути, гласај и коску глођи

петак, 19. април 2024.

Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)

Претходни бројеви

Пронађите НСПМ на

Твитеру

Нове књиге

У сред психијатријске декомпензације челника власти свих нивоа због Ђиласове кандидатуре, те након њихових урлика, клетви и клевета, уследило је нешто благоугодно за уши сваког Београђанина – гласача. Компанија која је основана са 100 динара оснивачког капитала, што је знатно мање од дневне потрошње грађана, која износи 365 динара, славодобитно је објавила продају 220 луксузних апартмана непостојеће куле ’’Београда на води’’. За коју је 3. марта 2014. речено да ће бити готова до 2017. године.

То што је 2017. већ прошла – нема никакве везе. Битно је само да ће, по новој изјави станови бити јефтини: најмање 6.000 евра по квадрату. То ће највише обрадовати београдске пензионере са Сениор картицама, који само чекају да им вођа лично, у жару предизборне кампање, саопшти колики ће попуст на куповину овог артикла имати. Кад се врате са 50% јефтинијег јахања на хиподрому, што им Сениор картица, такође, великодушно омогућава. Њима ће се масовно прикључити и они, који захваљујући вођином двадесетпеточасовном радном времену и четрнаестосатном уздржавању од уринирања, имају историјски највеће плате – мање од оних које су иначе имали док вођа није почео да ради за њихово добро.

Ипак, остаје питање: Како то да се опет најављује продаја станова, када је вођа лично 3. марта 2014. године изјавио да ће 2.000-3.000 апартмана у комплексу ’’Београд на води’’ бити продато унапред, а 2.000 већ првог дана. Дакле, по тој информацији, већ у првој половини 2014. продато је око 5.000 станова.

Годину дана касније, тачније 17. марта 2015. градоначелник Мали, иначе вешт у рачунању броја станова, саопштио је да је ’’више од 1.000 грађана до сада показало интересовање за станове у две куле у Београду на води’’, подсећајући да ће у две куле бити око 320 станова. Што је 15,6 пута мање од броја станова за које је вођа говорио да су продати, или само што нису. Мада је, тај исти вођа, само дан касније, поносно обзнанио:’’За четири године ће и последњи објекат са макете бити готов’’. Дакле, до 2019. године. И сваком добронамерном гласачу је јасно да ће и то обећање бити испуњено.

Да ствар буде јаснија, побринуо се опет вођа, већ који месец касније: 3. октобра. 2015. године. Вођа је обзнанио да има ’’неочекивано велики број заинтересованих’’ за куповину станова у ’’Београду на води’’, по цени од 2.500 до 2.700 евра по квадрату, чему су се и тада, као и данас, обрадовали пензионери и радници са историјски највећим пензијама и платама. А, представник компаније, која је основана са 100 динара оснивачког капитала, обавестио је јавност да има укупно 296 станова на продају и да је више од 75% станова продато. Дакле око 222 стана. Што је 22,5 пута мање од онога што је вођа објавио 19 месеци раније. А ако се на све то дода садашња најава продаје, вођина лаж се повећава за још коју дестину пута. Што је сасвим природно, очекивано и логично. Лако схватљиво свима онима који се сећају фабрике чипова у Шимановцима, у коју ће Арапи уложити 4 милијарде евра.

Све у свему: јасно је зашто су урликом дочекали Ђиласову кандидатуру. Јер, Београђани могу да пређу преко Ђиласових мостова, деца могу да иду у вртиће и школе изграђене за време његовог мандата. А у ’’БЕОГРАДУ НА ВОЂИ’’ могу само да скачу у блату, док им сервирају приче о продаји хиљада непостојећих станова. Које ће купити грађани земље чији је привредни раст 7-8 пута мањи од привредног раста Папуа Нове Гвинеје.