петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Воја Жанетић: Значај Трибине
Хроника

Воја Жанетић: Значај Трибине

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 17. децембар 2017.

Не знају људи шта је Трибина. Људи, рецимо, погрешно мисле да су Римљани били градитељи тамо неких Арена. То је заблуда - изумитељи хлеба и игара су превасходно градили Трибине. Тек кад су дошли до закључка да у средини Трибина нешто мора да постоји (да гледаоци не би гледали једни друге, то језиво смара), онда је у ту средину убачен, што би рекли хипстери, Контент. Лавови, гладијатори и остала чудамуда. Па су то са тих првих Трибина посматрали Хулиганус Оригиналис, праоци и прамајке свих навијача. Да њих није било, ко зна колико би Рим краће постојао. Навијачи су, бре, лепак за царства која се распадају. Од тих времена, па, ево, све до сада.

Касније, током историје, којекаква интелектуална боранија безобразно је украла назив Трибине и употребљавала то Свето Име за некакве догађајчиће који су се одржавали по неким јадним салицама и двораницама, или у некаквим амфитеатрићима на факултетчићима. И на тим назови трибинама шачица неког неуниформисаног и скромњикавог, готово хомосексуалног света - који не пева узвишене двонотне песме, не скаче без смисла, не пали бакље и не ломи столице - у тишини слуша некакве начитане сера.оре који размењују мишљења и на тај начин егзистирају у некаквом, како оно беше, "дијалогу"... Какво, бре, који мој, размењивање било чега на Трибини? Какав дијалог, о чему, брате, причамо ми овде - зна се чему Трибина служи: да се изрази једнообразна љубав према Вољеноме Клубу! И то гласно и сложно, братски, као један, док полуобнажени упућујемо песницу према говн.аима који се налазе на супротној, конкурентској Трибини. Нек цркну од муке, педери, кад виде каква је наша Љубав и шта смо ми спремни за њу да жртвујемо.

Трибина је Кева. У сваком смислу, па и у естетском. Савршена, готово полукружна форма, неупоредива у односу на оно углавном равно сра.е које имају они фолиранти на Истоку и они буржуји на Западу. Трибина је један велики лепи степеник, који су покварили они злотвори из ФИФА и УЕФА неким прописима о броју седећих места и мекоћи столице. Ко да на Трибини неко сме да седне док Вољени Играчи остављају Срце На Терену, трпе ударце и крваре за Вољени Клуб. То, брате, мора да се испоштује, не могу они да играју само за кабриолете, спонзоруше и кожни намештај од зебре или леопарда на гајби. Ако су и пребогато робље, нека су, али има да им се срца разгале кад се заурлају њихова имена, нек су неки и црни као угаљ и не умеју да бекну реч српског, али и њима мора нешто да значи кад се сложно нареди "Ајмо, ајде, сви у напад!". Нема те Танзаније и Уганде која не разуме да мора да се јуриша ка противничком голману, а кад падне команда са Трибине.

Сад да не набрајамо због чега је све Трибина битна. Можда није битна за привреду и културу, школство и здравство, науку или одбрану земље, те ко зна за шта све не још. Али за све остало, па сад шта год то било, Трибина је до јаја важна. И зато се за њу треба борити. А зна се како се бори за Трибину: рукама и ногама. Нек је 21. век, нек војске имају дронове, ноћне нишане, откудзнамкоју генерацију авиона и тенкова, нек има непробојних панцира, кацига, нек има снајпера који могу са Месеца да те погоде, нек има ракетних бацача који гађају у ноздрву или трепавицу. Ма заје.и то, тренерка је закон, песница и патика са мало тврђим ђоном су апсолутни тотални хит. И ништа не може да замени мирис спрженог меса од бакље, звук ломљења носа и штрцање крви из разваљене аркаде, нема тог радара или сонара који може боље од ока да види кад зуб лети из расцопане вилице. Какав 21. век, то је за пи.ке и за роботе. На Трибинама су органски, непрскани хомо сапијенси. Кад не буде Трибине, неће више бити ни људске врсте. Остаће само Соња Бисерко, геј парада и амерички амбасадор у Србији. Њима нико не сме ништа.

Ето, брате, зато се треба борити за Трибину. Какве дроге, какве Службе, какво рекетирање, каква трговина црним и белим фудбалским робљем, какав државни удар - то о том потом. Него да утврдимо ми прво ко је најјачи, ко има контролу над Љубављу Према Вољеном Клубу, ко је сакупио више домаћих, регионалних и интернационалних бицепса и трицепса, коме се више сантиметара сабрало у групном мерењу набреклих вратова. Па ко победи, држаће у рукама Трибину. Неће то помоћи да мање клинаца или докторки оде у Немачку и Шведску, неће бити смањене субвенције за фабрике у којима се ради у пеленама, неће пензионер због тога коначно купити месо за ручак. Не зна се баш тачно ни чему ће држање Трибине уопште помоћи, али Трибина је то. Мистично место за одговоре који се не дају - јер питања нису никад довољно паметна, а и шта те се било шта тиче. А за то вреди крварити. Чија год да је крв у питању.

Трибино, еве нас!

(Став који се наслућује у овом тексту нема ни никакве ни некакве везе са тиме што је уредник ових новина на функцији у једном од неколико фудбалских клубова са Трибином)

(Воја Жанетић - Новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер