петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Владимир Миловановић: Неко припрема непријатељско преузимање "Енергопројекта"
Хроника

Владимир Миловановић: Неко припрема непријатељско преузимање "Енергопројекта"

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 23. март 2017.

 Промет акцијама "Енергопројект Холдинга" на Београдској берзи у фебруару ове године био је на нивоу годишњег промета за 2016. Трговина акцијама је реализована под сумњивим околностима које указују на могуће манипулације на тржишту капитала, са купцима скривеним иза збирних рачуна. Сумњиве околности купопродаје акција и чињеница да се "купац" скрива, указују на потенцијалне амбиције да се можда припрема "непријатељско" преузимање "Енергопројекта". Зато смо поднели пријаву Комисији за хартије од вредности, чије налазе очекујемо, каже у интервјуу за "Блиц" Владимир Миловановић, генерални директор.

Међутим, Миловановић каже и да су запослени и највећи број акционара одлучни, да свим правним средствима спрече стицање контроле над компанијом под сумњивим околностима. За овакав став постоји недвосмислена подршка државе Србије која је појединачно највећи власник "Енергопројекта" и у чијем власнишву је пакет акција од 33,58 одсто. Зато се и поставља питање, ко је довољно дрзак да иде против државе?

Шта се десило?

Десило се да је Дунав осигурање а.д., односно Дунав добровољни пензијски фонд, неочекивано продао акције "Енергопројекта" које је имао у свом власништву, тачније 3,59 одсто укупно емитованих акција. То је било изненађење и за мене и све остале. Десило се без најаве, а трансакција вредна око четири милиона евра обављена за само 30 секунди од објаве понуде за продају акција на Београдској берзи. Поставља се питање ко је имао спремних око 500 милиона динара на наменском рачуну за куповину ових акција? Као последица ове изненадне одлуке Дунава, и шведски инвестициони фонд "Ист капитал" је одлучио да учини исто и прода својих 2,29 одсто акција чија је вредност око 2,7 милиона евра, јер су се са правом запитали шта се дешава ако државна фирма продаје своје акције у "Енергопројекту". Разлози Дунав осигурања за доношења одлуке о продаји акција, околности под којима је та одлука донета и ко је ту одлуку донео, као и сам начин на који је извршена продаја на берзи, су посебна тема којом теба да се позабави власник Дунав осигурања а.д.о., односно Република Србија, док је за нас много важније да се утврди ко је и на који начин те акције купио и који су извори финансирања две трансакције вредне око седам милиона евра.

Ко их је купио?

Информације којима располажемо указују да су купци ових пакета акција лица која су повезана са постојећим акционарима који већ поседују значајни удео у капиталу "Енергопројекта". Наша сазнања, као и доказе с тим у вези доставили смо Комисији за хартије од вредности, која би сада требала да утврди ко су стварни купци ових значајних пакета акција и потврди наше сумње у вези са њиховим заједничким деловањем са одређеним акционарима који су већ у власничкој структури. Ако се докаже да је реч о заједничком деловању, биће јасно да купац акција није поступио у складу са Законом и мораће да се суочи са последицама. И овај случај указује на неопходност да се на тржишту капитала унапреди контрола, регуларност трансакција и тиме заштити кредибилност домаћег финансијског тржишта, што је у најбољем интересу не само "Енергопројекта" већ и других листираних компанија као и свих учесника на тржишту. Оптимиста сам, јер верујем у професионалност Комисије.

Шта је спорно?

Уколико и Комисија за ХОВ потврди сумње и доказе које смо ми изнели у нашој пријави, показаће се да су купци ових акција заједно са повезаним лицима заправо већ стекли више од 25 одсто укупно емитованих акција, што је по закону граница када наступа обавеза давања понуде за преузимање. Ако смо ми у праву, да су акције купила лица повезана са постојећим значајним акционарима, онда то значи да је грубо прекршен закон, што са собом носи озбиљне консеквенце. "Енергопројект" искључиво кроз институције може да решава овакве ствари, а извор финансијских средстава и начин куповине тих акција треба да буде предмет истраге других органа.

У којој мери то што се десило може да оштети предузеће?

Штета је у томе што инвеститори и пословни партнери "Енергопројекта" постају забринути јер није исто да ли фирма ради у стабилном власничком окружењу, уговара и реализује послове, или постоји нестабилност. Управо због тога смо интервентно купили сопствене акције, да би ставили до знања инвеститорима и у Србији и у иностранству да ћемо бранити њихову вредност и пословну стабилност. Ефеката већ има, последњих неколико недеља акције расту, заустављен је тренд пада, па ћемо видети. Много зависи и од налаза Комисије.

Шта су данас највећи послови "Енергопројекта"?

Радимо у 22 земље на четири континента, а у некима од њих послујемо дуже од пола века. На свим тим тржиштима остварујемо све пословне планове. Сви наши пројекти су значајни и према свим инвеститорима се односимо као да нам је највећи и најзначајнији. Наравно, издвајају се велики инфраструктурни и комерцијални пројекти које реализујемо у земљи, јер смо дуго чекали да се поново покажемо на делу код куће. Прошле године је завршена прва фаза последње етапе изградње железничке станице Прокоп и пуштена у рад станица са 11 колосека и најсавременијим системом сигнализације и управљања. Отворен је за собраћај тунел "Шарани", а радови на изградњи деонице Коридора 11 на деоници Лајковац –Љиг на којој градимо тунел Бранчићи иду углавном по плану, иако предуго траје препројектовање и одобравање измена делова пројекта. Наравно, ту је и изградња две стамбене куле на Београду на води, првог објекта у низу, који ће променити Београд. Градимо и предиван стамбени комплекс у Вишњици на општини Палилула који сами финансирамо. Изван наше земље, у Астани у Казахстану реализујемо значајан део радова на изградњи хотела "Ритз Царлтон" и градимо Енергоцентар у Минску и пословни објекат "Гаспрома" у граду Ухта у Русији. Протекле године је премијер Казахстана свечано отворио објекат "Форте" банке који смо изградили у Астани, а председник Гане објекат Карго центра на аеродрому Котоко у Акри који је најмодернији карго центар у Африци. Сви ти пројекти нам омогућавају да се динамичније подмлађујемо, да наши запослени у земљи стичу потребно искуство и да ширимо обим реализације у иностранству, као и да освајамо нова инострана тржишта. После дуго времена смо у позицији да поново почнемо да растемо и када је реч о приходима, добити, али и у томе да запошљавамо значајан број млађих људи, инжењера, техничара, економиста, правника и квалификованих радника. Да би смо остварили све планове треба нам стабилност у структури власника акција "Енергопројекта" и много рада и залагања.

Где је компанија данас најдоминантнија?

Тренутно, највећа очекивања за уговарање значајних послова имамо у Казахстану. Са развојем билатералних односа две земље десили су се и подстицаји за наше веће ангажовање на овом огромном тржишту. Тамо смо предали понуде за више пројеката значајне финансијске вредности која се мери у стотинама милиона долара. У Нигерији, Уганди, Гани, Катару, Уједињеним Арапским Емиратима, Оману и другим земљама наше пословне активности се одвијају према годишњим пословним плановима. Све то је могуће ако имамо стабилну позицију у Србији.

Шта тамо конкретно радите?

Свуда радимо са државним администрацијама, тако да су за те земље ти пројекти капитални. Већина уговора се односи на пројектовање и изградњу инфраструктуре. У Уганди и Перуу градимо путну инфраструктуру, у Нигерији енергетску, у земљама арапског Голфа смо водећи консултант на пројектима изградње електро енергетских система и система снабдевања питком водом, а у Алжиру пројектујемо бране за акумулацију питке воде. Свуда радимо као српски ентитет.

Шта све радите у Србији?

Ангажовани смо на неколико најпознатијих пројеката. То су две стамбене куле Београда на води, затим радови на Коридору 11 где смо подизвођачи кинеске фирме "Схандонг Хи-Спеед" на деоници Лајковац-Љиг, градимо нове и рехабилитујемо старе пруге као подизвођачи руских железница, али и низ важних пројеката за ЕПС као инвеститора. Свуда нас има, интегришемо српске привредне ресурсе као наше подизвођаче и кооперанте, и доприносимо да се они поново изграде, па чак и да нам постану конкуренција. То би био добар развој догађаја. У Србији немамо некога себи равног, тако да се на овом тржишту такмичимо са разним страним фирмама, због чега смо им и једина препрека да остварују више профита.

Ко су вам највећи инострани конкуренти?

Разне кинеске фирме које се, додуше, појављују као инвеститори. Ту је и “Штрабаг”, али и разне друге компаније из Европе. Србија је тржиште које је најближе ЕУ и врло комфонфорно за све који овде дођу. Велика је поплава разних европских фирми које би овде желеле да буду концесионари, главни извођачи. Међутим, и "Енергопројект" би неке од тих концесија могао да понуди Србији, чак и под бољим условима од страних фирми. У интересу је државе да домаће фирме реализују најиздашније концесије или најфизибилнија јавна-приватна партнерства.

Има ли држава разумевања за ову идеју?

Тражимо пут за то. Постепено све се мења на боље.

Шта су проблеми Србије у овој области?

Сузбијање сиве зоне, али и да се уведу критеријуми да се на тендерима веће сложености такмиче паритетне фирме. Тешко је да "Енергопројект" на неком тендеру победи фирму која има три или пет запослених, а било је и таквих примера. Такве фирме, наравно, не могу да испоштују уговорене услове, и онда долази до пробијања рокова, неквалитетно изведених радова, једном речју, наноси се велика штета јавном интересу. Морала би да се промени методологија предквалификације, односно ко шта може уопште да нуди на тендерима или кроз јавне набавке. Ако фирме које немају кредибилитет реализују инвестиције, наноси се штета и инвеститорима, држави, буџету и читавом привредном окружењу. Такође, важна је и брзина доношења одлука у неким министарствима. Сви велики пројекти су подложни понекој промени у току изградње, а онда одлуке у вези са тим морају брже да се доносе ефикасно да би пројекти били реализовани у уговореним временским оквирима.

Шта треба Србији када је у питању грађевина?

Грађевинарство сваке земље је важна привредна грана, компонента националне економије од виталног значаја за постизање националних развојних циљева, укупног друштвеног и економског напретка и побољшања квалитета живота. Економисти су одувек оцењивали да реализација инвестиција у инфраструктуру представља кључну основу за продуктивност и раст, јер агрегатан производ улагања у инфраструктуру не представља само профите фирми које реализују те пројекте, већ и приходе државе током њене изградње (порези, доприноси, рудне ренте, акцизе...), али и повећање укупног фактора продуктивности и могућности развоја осталих привредних грана коришћењем савремене инфраструктуре. Висина инвестиција у инфраструктурне пројекте у наредној деценији и дуже, њихова једновременост и разноврсност, позиционира Србију међу атрактивна тржишта, док са друге стране генерише повећано задуживање ради финансирања реализације свих ових пројеката. Највећи позитивни ефекти на економију земље, допринос развоју привреде, расту БДП-а и расту запошљавања, се у таквим околностима могу очекивати уз стварање адекватних услова којима ће се омогућити да домаће фирме, резидентни порески обвезници, буду у улози главних извођача инфраструктурних пројеката. То ће обезбедити да остварени финасијски и други резултати остану у земљи.

(Лана Гедошевић)

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер