Тамара Скроза: Нећу да се помирим с компромисима које прави НУНС

 Не могу да ћутим, јер ово није време за ћутање - пише Тамара Скрозза, чланица Извршног одбора НУНС-а и протестује због пристанка овог удружења новинара да седне за сто са саветницом председника Сузаном Васиљевић, због тога што је прихватило позајмицу Драгана Ђиласа и зато што су на седници ИО НУНС-а довођени у питање кредибилитет и лојалност Владимира Костића, новинара који је писао о Ђиласовој позајмици

Учешће саветнице у Координационом телу за сарадњу медија са Владом, неприхватљиво ми је исто колико и њена несуђена координаторска улога у радној групи за израду нове медијске стратегије, или у било чему што има везе с медијском регулативом и медијском заједницом.

То није њен посао, она на то нема право. Већ и само њено присуство на састанку премијерке са новинарским и медијским удружењима, баш као и њен будући ангажман у Координационом телу, представља својеврстан притисак.

НЕ СХВАТАМ аргумент да је неопходно да Удружење мало погне главу и направи компромис, како би се пред Владом и пред међународном заједницом показало као кооперативно. Што се мене тиче, с овом и оваквом Владом више нема о чему да се разговара: свака комуникација с њима завршила се лоше по нас.

С друге стране, међународна заједница која игнорише Устав (а игнорише га тиме што поздравља процес у којем саветница за медије и њен шеф командују пословима за које нису надлежни и овлашћени), не мора ни да нас примети.

Та и таква међународна заједница већ нас је оставила на цедилу и чека да изумремо, под теретом власти са којом нас гура да разговарамо и сарађујемо.

НЕ ЖЕЛИМ ДА ПРИХВАТИМ тезу да смо доведени у безизлазну позицију и да нам ништа друго не преостаје. Јер, часније је признати пораз и повући се из битке, него седети са својим егзекутором, правити се да је све у реду, па чак и веровати да ће нам егзекутор помоћи да преживимо.

Часније је узмаћи, него бити злоупотребљен као аргумент председниковог хвалисања пред важним гостима, или као један поен у идућем извештају Европске комисије.

НЕМАМ ОПРАВДАЊА ни за позајмицу коју је Медија центар узео од предузећа у власништву Драгана Ђиласа. То је у супротности с Кодексом новинара Србије, професионалном етиком, угледом који је наше удружење годинама стицало.

Упркос тешком положају у којем се налазе и НУНС и Медија центар, позајмица било ког политичара није решење: она нас обавезује, дугорочно дисквалификује, даје аргументе онима који нам не мисле добро, означава нас као политички опредељене.

Није се могло позајмити од било кога другог? Онда је требало одсвирати крај.

НЕ ИДЕ МИ У ГЛАВУ како су и зашто доведени у питање интегритет и лојалност колеге Владимира Костића који је написао текст о позајмици. Удружење које у својим редовима има новинара довољно храброг да пише чак и оно што удружењу не иде у прилог, требало би да се поноси.

Јер, то не говори само о новинару, већ и о духу слободе, професионализма и бескомпромисног залагања за јавни интерес – вредностима које су се у НУНС-у одувек цениле и неговале.

НЕЋУ ДА СЕ ПОМИРИМ с неопходношћу компромиса који нас гурају у недопустиве конфликте интереса, који нам руше углед, због којих смо принуђени да седимо у комисијама, групама и телима у којима нам није место. Сами себе убеђујемо да је у питању сарадња, а не пружање алибија власти да с нама ради шта јој је воља.

Нисмо то себи смели да дозволимо – како због оних који су створили НУНС, тако и због оних који ће тек доћи.

НЕ МОГУ ДА ЋУТИМ, јер ово није време за ћутање.

(Цензоловка)