Специјална известитељка УН Франческа Албанезе: Српска влада један од најјачих и најодлучнијих савезника Израела, без имало стида. Израел одржава апартхејдски режим над Палестинцима

 Франческа Албанезе, Специјална известитељка Уједињених нација за стање људских права на окупираним палестинским територијама, за Н1 је рекла да је српска влада "један од најјачих и најодлучнијих савезника Израела, без имало стида".

Н1: Пре неколико година упозорили сте да оно што се дешава у Гази неће остати у Гази, и није остало. У последњих неколико недеља видели смо многа убиства у Либану, готово хиљаду људи је убијено. Има убистава и на Западној обали, као и у Гази. Прелаз у Рафи је сада затворен. Дакле, како се све то зауставља?

Албанезе: Зауставља се врло једноставно, применом међународног права, престанком оснаживања Израела и престанком дозвољавања Израелу да настави да доноси разарање региону. И знате, рекла сам, да, тачно је, рекла сам то још давно, седам дана после 7. октобра, те трагедије, нема никакве сумње у вези с тим. Недељу дана након 7. октобра рекла сам да ће се Израел припремити за највеће етничко чишћење Палестинаца, и то се догодило. Догодило се тачно онако како сам предвидела. Зашто? Нисам тада имала кристалну куглу, нити је имам сада, али зато што је Израел заснован управо на томе, на присилном расељавању Палестинаца, на етничком чишћењу Палестине.

Дакле, ја не заговарам уништење Израела. Само тражим да Израел поштује међународно право, да не одржава незакониту окупацију, како је то рекао Међународни суд правде, да оконча своје апартхејдске праксе и одговара за геноцид

Нажалост, Израел није сам. Израел не би био у стању да почини злочине које је починио у последњих 900 дана, нити раније, без превише држава које пружају војну, стратешку, политичку и економску финансијску подршку. Та подршка је заправо део међусобно повезаног система интереса. И мислим да нико од нас није безбедан у таквом систему.

Дакле, ја не заговарам уништење Израела. Само тражим да Израел поштује међународно право, да не одржава незакониту окупацију, како је то рекао Међународни суд правде, да оконча своје апартхејдске праксе и одговара за геноцид.

Н1: У последњих неколико недеља, видели смо и ужасан напад на једну иранску школу у којем је убијено више од 160 деце. Ни Американци, ни Израел, нису признали да су то учинили. Председник Трамп је чак рекао да је могуће да је Иран то учинио сам себи. Мислите ли да ће и овај злочин проћи некажњено?

Албанезе: Надам се да неће. Не постоји једноставан одговор. Проћи ће некажњено ако му дозволимо да прође некажњено. У том смислу, погледајте - ја кажем да Газа и Палестина, уз прихватање Палестине, нису крај међународног права и нису крај система који смо познавали. Напротив, оне откривају свет у којем живимо, свет у којем је живот многих потрошна роба, где људи могу бити убијени, остављени без родитеља, без дома, могу бити мучени, силовани, у суштини у интересу неког другог.

Израел је апартхејдски режим. Израел одржава апартхејдски режим над Палестинцима. А оно што је учинио Палестинцима јесте да је ту земљу и људе који у њој живе, претворио у експеримент

Израел је апартхејдски режим. Израел одржава апартхејдски режим над Палестинцима. А оно што је учинио Палестинцима јесте да је ту земљу и људе који у њој живе, претворио у експеримент. Израел је тестирао и покушавао технике надзора и оружја која се потом продају. Чак и током геноцида, Телавивска берза је наставила да расте док је израелска економија падала, а људи су убијани, масакрирани, дословно испаравали.

И нажалост морам да кажем, жао ми је ако то долази као изненађење, али Србија је део тога. Зато што је ваша влада један од најјачих и најодлучнијих савезника Израела, без имало стида.

Н1: То сте поменули у свом извештају из октобра. Међутим, пре само неколико дана председник је рекао да постоји добар аранжман између Израела и Србије у вези са трговином оружјем. А питање је следеће: сви ми живимо у земљама у којој се владе бирају на изборима, људи гласају, али те владе чине злочине и финансирају ратове и геноцид у наше име. Како људи могу да то зауставе?

Албанезе: Тачно. И то је оно што ова ситуација разоткрива. Можда то није ново, али Србија има изузетно живу и критичку друштвену сцену. Састајала сам се овде са организацијама цивилног друштва и заиста сам одушевљена енергијом и потенцијалом за промену који долази из ове земље. Све је почело са студентским покретом. Пратила сам издалека оно што су студенти урадили. Иако увек кажем, протест је неопходан алат, али није стратегија. Стратегија мора да буде осмишљена од стране целог друштва.

Да одговорим на ваше питање: имамо Међународни суд правде. Подсећам на поступак Никарагве против Немачке у вези са геноцидом, где је суд подсетио државе чланице, укључујући Србију, на њихову обавезу да не испоручују оружје земљи која крши међународно хуманитарно право.

Чак и ратни злочини , уништавање болница, намерно убијање цивила, ускраћивање хуманитарне помоћи, коришћење глади као оружја , то су ратни злочини. Дакле председник, мислим на Вучића, када говори такве ствари, он заправо признаје да бира да стоји против онога што је рекао Међународни суд правде.

Надам се да ће и грађани Србије допринети томе да се за то успостави одговорност. Није нормално имати председника, ја сам Италијанка и имамо исти проблем, који отворено и демонстративно проглашава некажњивост и безакоње. То није прихватљиво.

Пре него што сам постала специјална известитељка, као жена, као мајка, као правница, не желим да живим у месту где имамо изабране политичке лидере који прихватају безакоње.

Морамо да се држимо система владавине права. Имамо правила и за кршење тих правила мора да постоји одговорност.

Н1: Какве су последице за треће земље које настављају да снабдевају Израел оружјем? Јер Србија то ради на недељном нивоу.

Албанезе: Заправо, то се ради готово свакодневно. И погледајте, постоји веза између онога што људи у Србији доживљавају и онога што се дешава у Палестини.

Прошле године постојала је сцена која ми је привукла пажњу више него било шта друго, употреба оружја које користе органи реда у овој земљи, а које није нужно у складу са међународним правом. Видела сам употребу звучног топа против демонстраната. То је нешто што би требало да разбесни обичне грађане, јер је то неконвенционално оружје.

И поново, користили су га и други, али то је незаконито. Незаконито је користити такво оружје. И само због тога је требало да постоји одговорност.

Ове владе такође сарађују са Израелом у производњи и усавршавању стратегија надзора и неконвенционалног оружја. Чујем да би Србија могла постати центар за производњу дронова и да би литијум у овој земљи могао бити коришћен за милитаризацију. То је оно о чему говорим, нико неће имати користи од оваквог партнерства.

Н1: Не знам да ли сте информисани, али тајна служба је користила приватну израелску технолошку компанију, софтвер Целлебрите, за шпијунирање активиста, новинара и других. Постоји и бивши Нетањахуов саветник, Срулик Ајнхорн, који је био и саветник председника Вучића. Када смо о томе питали израелску амбасадорку, одбила је да коментарише. Нисмо чули ни званичне изјаве израелске, ни српске владе. Како ви то видите?

Албанезе: Па управо у вашим речима види се озбиљност ситуације. Наравно да неће коментарисати. Шта би могли да кажу? Не могу да негирају, не могу ни да признају. Све је очигледно. Сада је на обичним грађанима да то прочитају. Није нормално имати лидере који дозвољавају да се њихови грађани шпијунирају.

Данас се, заједно са универзалношћу права, тестира и солидарност. Као што је Нелсон Мандела говорио, нико није слободан док сви нису слободни, а претња слободи негде је претња слободи свуда.

Јер та снажна веза са државом која је користила друге људе као лабораторију за тестирање надзора и оружја, а та оружја данас користе најауторитарни режими, неће вам донети ништа добро

Веза између израелског система и српске владе је јасна. Зато мислим да је то нешто што је важно без обзира на то шта људи мисле о Палестини. Није потребно да сви постану про-палестински активисти. Водите рачуна о себи. Тражите одговорност од сопствених лидера. Јер та снажна веза са државом која је користила друге људе као лабораторију за тестирање надзора и оружја, а та оружја данас користе најауторитарни режими, неће вам донети ништа добро.

Друга ствар која се тестира заједно са универзалношћу права јесте солидарност. Из овог геноцида можемо изаћи јачи и слободнији само ако будемо стајали заједно. Данас широм света видимо обрачун са цивилним друштвом, са људима који устају једни за друге. Још увек имамо мало простора за деловање, пре него што се прозори наше слободе потпуно затворе. Зато је важно супротставити се овим злоупотребама и борити се за поштовање међународног права.

Н1: Али људи виде некажњивост за све ове злочине и све што се дешава у свету. Многи се питају чему међународно право ако га нико не поштује. То може да утиче на њих да изгубе оптимизам за жељом за промене.

Албанезе: Да, мислим да је дефетизам наш најгори непријатељ изнутра. У смислу да кажем , и то није нешто што је лако разумети. То је као када после много мрака изненада имате превише светла, оку је потребно време да се прилагоди. Али оно што је Палестина овде разоткрила јесте сам систем. А оно што Либан и Иран данас трпе јесте чињеница да се супротстављају том систему. А тај систем, и поново, ово није одбрана режима ајатолаха у Ирану, не, овде је заиста реч о ономе што се дешава иранским грађанима, либанским грађанима, након свега што је палестински народ претрпео под израелском окупацијом.

Али оно што је Палестина овде разоткрила јесте сам систем. А оно што Либан и Иран данас трпе јесте чињеница да се супротстављају том систему

Постоје људи који зарађују на свему овоме. Технолошка индустрија, као што сам показала у свом извештају о економији окупације и геноцида, што је, узгред, разлог због којег сам постала прва особа из Уједињених нација коју су Сједињене Државе санкционисале и практично третирале као криминалца, само зато што сам изнела истину.

Али постоје људи у технолошкој индустрији, у индустрији надзора, у индустрији оружја и они који контролишу велики капитал, који зарађују на разарању и убијању толиког броја невиних људи. И то је нешто чега морамо да будемо свесни и од чега морамо да се чувамо. Дакле, можемо рећи да међународно право постоји, али да га нико не поштује. То није тачно. Јужна Африка је покренула поступак против Израела пред Међународним судом правде. Број земаља које се придружују случају који је покренула Јужна Африка расте, али веома, веома споро.

Поента је да људи, као што је показао глобални покрет солидарности, разумеју да се овај геноцид чини како би се заштитио један систем интереса, један систем вредности. Али суштина је да нам је потребан покрет. Потребно нам је удруживање. Потребно нам је јединство међу народима. Потребно нам је јединство борби, организација које раде са мигрантима и избеглицама, који су следеће жртве. Мислим, први на удару су избеглице, тражиоци азила, верске и етничке мањине, квир заједнице, сви који се залажу за људска права или за социјалну и економску правду. Сада је време да се ујединимо и да размишљамо о свету у којем желимо да живимо, како бисмо направили корак даље од овог безакоња.

Н1: Ви сте сада у Србији. Сутра ћете учествовати у јавној дебати у Дорћол плацу, а прекосутра ћете посетити Нови Пазар. Како се осећате због тога? Шта очекујете од тих догађаја? Каква би била ваша порука грађанима Србије? И морам да вас питам , пошто се већ неко време зна да долазите у Србију, да ли вам се неко из власти обратио, неки званичници, на било који начин?

Албанезе: Не, Влада ми се није обратила. Обавестила сам Владу о свом доласку у земљу, јер је реч о академској посети, техничкој посети. Дакле, ништа што би се тицало српских власти као таквих. Ставила сам се на располагање да се састанем са било којим представницима власти или другима. Нико није одговорио, што је у реду. Овде сам да се сретнем са академском заједницом, са организацијама цивилног друштва, са грађанима Србије уопште. Такође сам написала књигу која је објављена и преведена на српски и драго ми је што ћемо је и представити.

Међутим, оно што бих волела да ваша публика зна јесте да сам била позвана да говорим на универзитету овде у Београду, али је универзитет био под толиким притиском да су морали да откажу догађај и да га преместе на друго место. Независна експерткиња Уједињених нација бива отказана. Зашто? Зато што постоји притисак на ваше сопствене институције.

Постоје и веома јаке везе између српске академске заједнице и израелског система. Разумем да је израелска амбасада овде веома активна у промовисању културних догађаја и културних размена. Разумем да чак организују и фестивал за квир заједницу који се зове „Фалафел фестивал“. Фалафел, каква апсурдна културна апропријација, с обзиром на то да је фалафел палестинска храна.

Дакле, имате „пинкwасхинг“ и брисање Палестинаца чак и на вашем сопственом тлу, а грађани Србије можда тога нису ни свесни. Али зато кажем: пратите новац. Нажалост, пратите новац. Погледајте одакле долазе инвестиције и разумећете зашто је данас једном универзитету онемогућено да организује догађај о Палестини, у годинама геноцида, на 900. дан геноцида у Гази.

(Н1)