СПЦ и верници славe Светог великомученика и победоносца Георгија - Ђурђевдан

 Српска православна црква и верници славе Светог великомученика и победоносца Георгија. Ђурђевдан је једна од најчешћих слава и свехришћански празник који се прославља у спомен на једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.

Свети Ђорђе веома је слављен код Срба. Познат је и као Свети Георгије или Свети Ђурађ. Ђурђевдан се обележава на дан страдања Светог Ђорђа.

Многи га славе као крсну славу, а Српска православна црква га слави два пута годишње.

Главни празник је Ђурђевдан када је Свети Георгије приказан на коњу како убија аждају, а обележава се и пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија - Ђурђиц (16. новембра) када се слика као војник са копљем у руци.

Свети великомученик и победоносац Георгије

Славни светитељ родио се у кући богатих родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао. Већ у 20. години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана.

У то време, цар је започео велики прогон хришћана, а млади Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру.

Млади Георгије је утамничен, а потом мучен на свакојаке начине у којима је Диоклецијан желео да убије.

После више дана мучења цар је тражио од Георгија да се поклони пред кипом бога Аполона да би му поштедео живот.

Према предању Георгије је пришао статуи Аполона и прекрстио је, нашта се статуа срушила, а са њом и све друге статуе у храму. То је видела и царица Александра која је узвикнула: "И ја верујем у Бога који Ђорђу даје толику снагу".

Цар Диоклецијан затим изда наређење да се одруби глава и Георгију и царици Александри.

Свети Георгије ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац "незнабоштву".

Свети Ђорђе заштитник

Ђурђевдан се празновао још у претхришћанском периоду, јер се овај дан одувек везивао за почетак новог годишњег циклуса, буђење и обнову природе, за љубав, радост и нове годишње планове.

Свети Ђорђе је заштитник слабих, немоћних и оних који су угрожени на било који начин.

Ђурђевдан је и хајдучки састанак. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода.

Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови.

Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи. Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани, и други народи.

Празник са највише обичаја

Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја, који се разликују по садржини од региона до региона.

Према веровању, на данашњи дан се срећу зима и пролеће. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се онда бацају у текућу воду. 

Верује се да венчић, као својеврстан симбол, укућанима доноси здравље, а пољу берићет, штити од урока, дарује плодност, враћа љубав. 

Ђурђевдан је празник сточара, па су се обичаји најдуже задржали у планинским крајевима. 

Роми традиционално славе Ђурђевдан као један од највећих празника који симболише долазак пролећа. Празник је радости и весеља, а испуњен је и бројним обичајима.

Секу се врбе и онда се оне стављају на куће. Деца углавном долазе увече и скидају те венчиће. Венац украден са девојчине куће симболише то да онај који га украде једног дана може да постане њен будући муж.

(РТС)