Соња Лихт: Срби очекују да ће се Трамп нагодити са Путином и оставити Западни Балкан у руској интересној сфери

 Бурне реакције у свету, као и у самој Америци, од одобравања, до негирања, нису престајале од тренутка кад је Доналд Трамп обезбедио улазак у Белу кућу.

Током последња три месеца одвијала се динамична дебата, пре свега око либералних и илибералних вредности. Либерална Америка се мобилисала одмах након избора и није пропустила прилику да доведе у питање и оспори све Трампове ставове. Конфронтирали су се амерички популизам, на једној страни, и светски либерални поредак којим је Америка доминирала током последњих 70 година, на другој. То не значи да свет, па и Америка, нису ушли у фазу кад се треба прилагођавати новој реалности. Америка је пропустила прилику да то уради још 2008. године, кад је постало јасно да на светску сцену ступају и други актери који траже свој удео у светској моћи.  

Кинески председник који је први пут учествовао на Економском форуму у Давосу, светску ситуацију оценио је на следећи начин: “Међународна финансијска криза није неизбежна последица економске глобализације, већ је она била резултат прекомерне тежње за профитом и великог неуспеха финасијских регулатива". Још је истакао: "Свиђало се то вама или не, светска економија је велики океан од кога не можете да побегнете. Морате да научите да пливате“. То је уједно, могло би се рећи, кинески одговор новом америчком председнику.

Поставља се питање, да ли Трамп има одговоре на те нове изазове. Судећи по америчкој узаврелој дебати, нема, нити се ти одговори назиру после његовог говора приликом инагурације.

Доналд Трамп је 20. јануара положио заклетву и постао 45. председник САД, са најмањом подршком у јавности у тренутку уласка у Белу кућу у историји ове земље (40 одсто). Одлазећи председник у моменту изласка уживао је подршку од 60 одсто. Дакле, Трамп јесте легално изабрани председник, али по подршци јавности и посебно, већинској подршци за опозиционаг кандидата (три милиона гласова више), његов улазак у Белу кућу очигледно носи велике непознанице. Трамп долази на чело владе која је већ на самом почетку обележена бројним контроверзама и аферама.

У његовом обраћању нацији (али и свету) поручио је да власт није прешла са једне странке на другу, већ са “Вашингтона на народ”. Саставом кабинета, као и порукама које отуда стижу, нова америчка влада биће изразито конзервативна, што ће се на домаћем плану огледати првенствено у смањивању пореза и резању регулативе. Такав курс, како изгледа, најмање ће ићи у прилог онима који су за њега гласали – белој радничкој класи која се осећала фрустрираном социјалним и економским положајем.

Вероватно ће је највише погодити изјаве неких чланова кабинета, попут оних да је “сиромаштво ствар избора”, да ће новац порезника одлазити на привате школе и школе под управом цркве, као и да ће се укинути “обамакер”,што је Трамп урадио одмах након полагања заклетве.

Трамп ниједном реченицом није наговестио превазилажење дубоких промена које су се очитовале током најжешће предизборне дебате, која је у великој мери била понижавајућа за имиџ Америке.

Обећање да ће “учинити Америку поново великом, богатом и поносном”, узнемирило је либерални свет. Још је истакао да су национални лидери игнорисали амерички народ, да је војска ослабљена и да су практиковане лоше трговинске политике које су ослабиле америчко богатство. 

Очигледно је да се Трампова “популистичка декларација” не уклапа у агенду, не само демократа, него и републиканаца. Он свакако има властиту, која, међутим није сасвим јасна, сем да ће искључиво водити рачуна о америчким интересима. То препоручује и другим нацијама. Обећао је јачање старих и прављење нових савеза. Најавио је оштар курс против радикалног исламског екстремизма.

Његови интервјуи пре инагурације су такође били узнемиравајући, посебно кад је говорио о Европи и НАТО. Европљани су поручили да се надају да ће Трамп “препознати важност НАТО”, а Руси да су “оптимистични у погледу односа са новом америчком администрацијом”. Папа је изаразио наду да ће се “руководити етичким принципима да брине о сиромашним и прогнаним”.

Балкански лидери највише очекују, поготово они на српској страни, да ће се Трамп нагодити са Путином и оставити Западни Балкан у руској интересној сфери.

Долазак Трампа за председника крије многе непознанице поготово кад је реч је о озбиљним изазовима пред Америком и светом.  Еуфорична очекивања ауторитарних лидера у свету (чему и Трамп нагиње), пре свега у погледу приближавања Путина и Трампа, те промене политике на Балкану, брзо ће наићи на ограничења компликованог света. И не треба губити из вида америчке демократске институције, реакцију великог дела америчке јавности која се већ супротставља Трамповим изјавама и најавама.

Неизбежно је да Европа мора да “одрасте” и преузме одговорност за своју безбедност. За то има довољно средстава и образовних људи. Русија би требало да има у виду новог секретара за одбрану и унутрашњу безбедност, па и новог шефа ЦИА, који нису баш пријатељски настројени према Путину. Кина је, иначе, прва на списку ризика националне безбедности Трампове администрације. Америчка војска планира да обнови морнарицу у што краћем року.

У сваком случају, критичније сагледавање Трампове политике биће могуће тек у месецима пред нама. Предстоје нови савези и сучељавања, ново дефинисање интереса, прилагођавање и прављење компромиса.

(Данас)