среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Соња Лихт: Ми нисмо диктатура, него “несавршена демократија”; ако хоћемо у ЕУ, морамо да радимо више
Хроника

Соња Лихт: Ми нисмо диктатура, него “несавршена демократија”; ако хоћемо у ЕУ, морамо да радимо више

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 17. децембар 2017.

Нисмо диктатура, већ несавршена и млада демократија, али у демократији не може све да зависи од једног човека, изјавила је у интервјуу ФоНету председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт, која сматра да Александар Вучић не може сам да спроведе реформе.

"Он је председник Србије са врло озбиљним механизмима моћи", оценила је Лихт, "али дубоке институционалне реформе не може власт сама да спроводи, већ у то мора да се укључи цело друштво".

Учествујући у серијалу "Европа без рукавица", Лихт је указала да недавно отварање "само два поглавља говори да Европска комисија (ЕК) није превише задовољна нашим учинком у поглављима 23 и 24", али и да "шаље сигнал да жели Србију у Европској унији (ЕУ)".

Према њеној оцени, "Јункеров план о Србији и Црној Гори у ЕУ до 2025.године, као и Стратегија за Западни Балкан, која би требало да буде објављена у фебруару, озбиљно су осмишљени планови, а не флоскуле".

Зато не можемо да "седимо скрштених руку и да се правимо да нешто радимо, а да то не радимо, и да истовремено мислимо да ће 2025. да се догоди", поручила је Лихт.

Европска унија је у озбиљним проблемима, али жели са Западним Балканом да затвори једно поглавље, због чега је, како тврди Лихт, у интересу и самих чланица Уније да затворе "ову рупу у ткиву ЕУ, односно Европе, а ми смо у овом тренутку рупа и у ЕУ и у Европи".

Упитана о чињеници да је пет чланица Уније, укључујући и Немачку и Француску, било против отварања више од два поглавља, Лихт је објаснила да је задршка те две земље као осовине ЕУ, озбиљна порука да морамо да радимо више и одговорније, да нас они желе, али да, у супротном, може да дође до раскорака, а они се раскорака плаше.

Лихт "није срећна" због Вучићеве поруке да бисмо били шампиони у поштовању мањинских права ако признамо Косово и уведемо санкције Русији, мада неће да каже да геополитички разлози не играју одређену улогу у политици ЕУ.

Коначно, међутим, сви морају да се суоче, па и наше комплетно политичко руководство, са чињеницом да морамо да радимо више и темељније, ако заиста хоћемо да будемо део ЕУ, предочила је Лихт. Она као важну види чињеницу да немачка Социјадемократска партија (СПД) инстстира на пројекту "Сједињених европских држава", јачајући своју позицију у Немачкој на политици "више Европе".

"Више Уније за нас значи да морамо да будемо много, много озбиљнији у реформама, и то не само макроекономским, већ и у институционалним, у правосуђу и борби против корупције", указала је Лихт.

Тачно је, међутим, "да ми плаћамо цех оних, који су пре нас постали чланови ЕУ, а нису били довољно реформисани", али она сматра да је "то и за нас шанса да се реформишемо".

„Ми нисмо диктатура, него несавршена демократија“

На питање у којој мери је власт спремна да спроведе у потпуности поглавља 23 и 24, укључујући и слободу медија, Лихт је одговорила да не прихвата "тај начин размишљања да смо ми диктатура".

"Ми нисмо диктатура, ми смо демократија, несавршена демократија, млада демократија, али у демократији не може да зависи све од једног човека", прецизирала је Лихт, истичући важност инсититуција, рада парламента и министарстава.

"Погрешан је приступ - радимо шта Вучић каже или дозволи, јер таквим ставом дајете полуге моћи у руке једног човека", рекла је Лихт и нагласила да "то не смемо то радимо".

Према њеном ставу, "то напросто не води ономе што бисмо желели, а то је да се најодговорније и најозбиљније схвати да без слободе медија, без одговорних и озбиљних медија који извештавају на најпрофесионалнији могући начин, не можемо да имамо озбиљну јавну дебату, а без озбиљне јавне дебате, без одговорних и озбиљних информација, не можемо да имамо демократију".

"Очигледно да нема довољно политичке воље да се схвати колики је значај независних професионалних медија", оценила је Лихт, која уочава и да Србија "паралелно решава бројне проблеме, укључујући и оне формулисане у поглављу 35".

Она је лично подржала дијалог о Косову, јер се годинама "ни о чему није причало", а дијалог је заправо почетак разговора који "није довољан", али је важно да "људи који воде ову земљу разговарају са свим структурама друштва".

(Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер