| Хроника | |
СНВ КиМ: Владика Јустин један од ретких епископа који су препознали и разумели историјску улогу Цркве у кризним временима, као што је данашње |
|
| понедељак, 23. фебруар 2026. | |
|
Епископ нишки Арсеније (Главчић), који је одлуком Светог архијерејског синода СПЦ од 18. фебрауара и администратор Епархије жичке, крајем прошле недеље преузео је ствари у своје руке и у највећој епархији СПЦ, коју је Свети Сава основао у 12. веку. Од суботе његово име и биографија налазе се на званичној сајту Епархије жичке, уместо животописа привремено, до мајског заседања Светог архијерејског сабора, смењеног епископа жичког Јустина (Стефановића). На сајту је постављен и распоред богослужења владике Арсенија, али „ретроактивно“, последњи датум је 15. фебруар – празник Сретење Господње. Он је јуче служио литургију са патријархом Порфиријем (Перићем) у београдском Храму Светог Саве на Врачару. Владика Јустин, док је под суспензијом, према одлуци Синода, има право да служи у само манастиру Жича, али његовог распореда служби више нема на сајту. Данасови извори незванично тврде да Велики васкршњи пост у Епархији жичкој данас почиње у сенци синодских одлука, напетости и страховима због могућих потеза нове, за сада, привремене управе. Данас је званично тражио, али није добио од Светог архијерејског синода, Информативне службе СПЦ и њеног трајног портпарола епископа бачког Иринеја (Буловића) појашњење о администраторским овлашћењима владике Арсенија. Тачка Устава СПЦ која дефинише „администратуру“, измењена је после 13. фебруара 2010, кад је на сличан начин смењен тадашњи епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић), духовни отац владике Јустина, док владика Иринеј бачки у Бечу као администратор има пуна овлашћења надлежног епархијског архијереја, додуше на основу одлуке Сабора. Нови Устав СПЦ није званично донет, а према старој варијанти током администратуре „не може се започињати никакав посао који би се тицао епархијске организације, нити се могу изводити важне промене у пословима који су време управљања бившег епархијског архијереја били започети“. Поједини црквени кругови већ спекилишу да одлука Синода о смени владике Јустина није канонски утемељена нити спроведена у складу са црквеним прописима. Како се објашњава, у званичном саопштењу Синод се позива на Устав СПЦ који му даје право да „води надзор над радом архијера и суди им у првој истанци за канонске преступе“, док се као „греси“ владике Јустина набрајају наводни преступи финансијске природе. Шта је тачно по среди требало би да процени Сабор. У високим црквеним изворима незванично се већ спекулише да би на предстојећем мајском Сабору „црквена скупштина“ требало само да аминује синодску одлуку о смени владике Јустина и да подели Епархију жичку, при чему би, наводно, владика Арсеније остао у њеном делу, чије је седише у Краљеву, док би за епископа другог дела, са седиштем у Чачку, био именован патријархов викар епископ моравички Тихон (Ракићевић), бивши игуман манастира Студеница. Владику Арсенија у црквеним круговима бије глас да, наводно, за сваки потез тражи „мишљење“ црквеног Новог Сада. Такође се спекулише и да је пре одласка у Ниш, као викар патријархов надлежан за Споменхрам Светог Саве на београдском Врачару имао финансијске пропусте које је „покрио“ тадашњи поглавар СПЦ покојни патријарх Иринеј (Гавриловић). Поред подршке коју владика Јустин добија на друштвеним мрежама, политичких и појединих црквених кругова, огласило се и Српско национално веће Косова и Метохије са саопштењем у коме се истиче да је ову надстраначку институцију Срба на КиМ „дубоко разочарала, али не и изненадила одлука Синода СПЦ да смани једног од најдостојанственијих архиепископа и митрополита“. У саопштењу СНВ КиМ истиче се да је владика Јустин „један од ретких епископа који су препознали и разумели историјску улогу Цркве у кризним временима, као што је данашње, али и улоге саборности као одговора на располућено национално бићу српског народа, због чега му додељује Повељу „Црвени косовски божур“ за 2025. годину“.
„Додељивање овог престижног признања је знак нашег дубоког поштовања и захвалности за допринос који дајете у промовисању демократских принципа за решавање државног и националног питања и разумевања проблема српског народа на КиМ. Вашим јасним порукама у општој конфузији која влада у српском друштву и држави Србији, у времену када су све националне институције, па и Црква, заћутале, својим јавним деловањем Ви читаво време охрабрујете верни српски народ и грађане Србије. Ваше разумевање и подршка студентском покрету и критика власти у Србији са јасном поруком да ‘моћ није дата ради насиља, него ради служења’, одјекнула је међу народом и верницима, као ‘мелем на рану’. Нажалост, то тако нису разумели или нису хтели да разумеју високи великодостојници, вође наше Цркве.
На срећу, ми смо разумели и препознали Ваше и напоре још једног малог броја високодостојанственика“, наводи се у саопштењу СНВ КиМ, који охрабује владику Јустина да „у овим тешким тренуцима, као и до сада, остане усправан и непокоран пред неправдом“. Владики Јустину „Црвени косовски божур“ биће уручен кад, како је Данасу речено, СНВ КиМ успе да поново успостави контакт са њим. Поводом случаја владике Јустина, огласио се и Драган Ђилас, председник Странке слободе и правде, који сматра да је „налог за његово разрешење стигао са Андрићевог венца из кабинета Александра Вучића, а да је Синод СПЦ само пуки извршилац“. У изјави за ТВ Н1 богослов Благоје Пантелић, недавно искљућен из СПЦ због вербалог деликта, иначе уредник портала теологија.нет, указао је да иза смене владике Јустина не стоји само „политички прогон, него и контрола врло богате епархије СПЦ“. Он није усамљен у таквом мишљењу, које деле многи црквени кругови. Епархија жичка је не само највећа и најбогатија епархија у СПЦ, већ неке српске владике верују да преко Жиче води најкраћи пут до патријарашке беле пане“ и трона Светог Саве. Владика Теодосије против одлуке Синода? Како Данас незванично сазнаје одлука Синода о смени владике Јустина није била једногласна. Против ње је, наводно, био епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић) који је, како се прича, предлагао да се случај препусти Сабору. Црногорски медији спекулишу да је владика Теодосије чак издвојио мишљење при доношењу одлуке о суспензији владике Јустина. Од маја 2025. Синод ради у саставу: патријарх Порфирије (Перић), епископи: бачки Иринеј (Буловић), зворничко-тузлански Фотије (Сладојевић), рашко-призренски Теодосије и будумљанско-никшићки Методије (Остојић). Планови за Сабор Епархија жичка, како се прича у врху СПЦ, није једина која је предвиђена за поделу на предстојећем мајском Сабору. Наводно, патријах Порфирије и његов духовни отац и овогодишњи добитник Сретењског одрена Првог реда владика бачки Иринеј, имају у плану да од Митрополије црногорско-приморске „одвоје“ Боку Которску и сведу је на континентални део, као и да се Епархији захумско-херцеговачкој „одузме“ Дубровник. Спорне фирме У саопштењу Синода наводи се, између осталог, да је владика Јустин неовлашћено основао три привредна друштва: „Трифора д.о.о.“, „ЈЕЖ д.о.о.“ и „Винарија манастира Студенице д.о.о.“, прикривао њихово пословање, уписао се као стварни власник три привредна друштва“. У попису привредних субјеката у Србији за све три поменуте фирме као власник уписанаа је СПЦ – Епархија жичка. „Трифора д.о.о.“, основана 1. априла 2021. Бави се изградњом стамбених и других објеката. Њено седиште је у Краљеву, а као прави заступник уписан је директор Милутин Балтић. „Јеж д.о.о.“ је Поклоничка агенција Епархије жичке, сви подаци о њој објављени су на званичном сајту епархије. Основана је 26. новембра 2021, са седиштем у Краљеву, а као правни заступник уписан је директор Миломир Радић. Винарија манастира Студеница основана је 12. фебруара 2015, са седиштем у Александровцу. Регистрована је за производњу вина од грожђа, а као њен правни заступник наведен је директор Оливер Стевановић. (Данас) |