Сергеј Маргелов: „Росатом“ спреман да буде партнер Србији не само у изградњи нуклеарне електране већ и у стварању целовите гране енергетске индустрије

 Росатом је спреман да буде партнер Србији не само у евентуалној изградњу нуклеарне електране већ у стварању целовите гране енергетске индустрије која ће у будућности бити самоодржива и ефикасна, рекао је у интервјуу за Спутњик Сергеј Маргелов, шеф сектора ове организације за Централну Европу.

Спремни смо да постанемо свеобухватни партнер, стратешки партнер, да помогнемо да се изгради сектор, да помогнемо да се дође до пројекта изградње атомске електране, да помогнемо да се атомска електрана и изгради и да активно укључимо српску индустрију у тај пројекат. Спремни смо да будемо испоручилац дугорочног ефикасног нуклеарног горива, прецизира Маргелов.

Нуклеарка потребна Србији

Он верује да ће Србији због раста потрошње електричне енергије нуклеарка бити потребна.

"Србија није стабилан нето-увозник електричне енергије. То значи да се из године у годину ситуација мења, али у неким годинама Србија производи електричну енергију макар у количини која покрива сопствену потрошњу. Са те тачке гледишта, изгледа да је све у реду. Међутим, овде треба узети у обзир два веома важна фактора. Први фактор је то што се више од половине електричне енергије у Србији данас производи у термоелектранама на угаљ. А Србија је преузела обавезу да постепено одустане од овог типа производње – пре свега из еколошких разлога – у наредних неколико деценија, а те капацитете који буду угашени мораће да замени нешто друго", рекао је Маргелов.

Званичник Росатома додаје да је реалност таква да не може цела земља да буде прекривена ветроелектранама или соларним панелима, јер они не омогућавају континуирану производњу електричне енергије, док је други аспект да су у доба високих технологија потребне заиста огромне количине електричне енергије.

Да је тако, каже Маргелов, говори и податак да један пост светски познатог фудбалера Кристијана Роналда на друштвеним мрежама доводи до такве потрошње електричне енергије која је упоредива са годишњом потрошњом просечног европског домаћинства.

"Због тога, узимајући у обзир ова два фактора, уверени смо да је једина опција која може ефикасно заменити термоелектране на угаљ које ће бити угашене и истовремено створи потенцијал вишка електричне енергије у Србији — изградња нуклеарних електрана великог капацитета", рекао је.

Дуг пут до реализације

Коментаришући вест да је Србија добила прву прелиминарну студију о примени нуклеарне енергије, Маргелов каже да је та студија први корак у погледу свеобухватне анализе савремених технологија у области нуклеарне енергије и могућности њихове примене у Србији.

"Али, да би се прешло на саму изградњу нуклеарне електране, потребно је учинити још много тога. Ту спада и дефинисање организационо-финансијског модела пројекта, затим спровођење инжењерских истраживања у оквиру избора локације, ажурирање енергетске стратегије Србије, ажурирање законодавства у погледу регулативе и издавања дозвола, што је такође веома важно. Такође, и образовање кадрова. Суверена нуклеарна енергетика није могућа без развоја кадровског потенцијала. А са тим треба почети већ данас. И управо у свим тим правцима Росатом је спреман да постане партнер Србији", нагласио је Маргелов.

Када је реч о развоју кадрова, напомиње он, активно на томе раде последњих неколико година: тренутно у релевантним руским високошколским установама, на нуклеарним смеровима, студира 24 студента из Србије, а ове године ће им се придружити још од 8 до 10 студената и планирају да тај рад наставе.

Маргелов објашњава и колико година би било потребно Србији да изгради нуклеарку:

"Отприлике је ред величине негде осам до десет година. Али овде опет доста зависи, да кажемо овако, од подршке која ће се пројекту пружати од стране државе. Да, заиста ту много зависи и од генералног извођача, ако говоримо о Росатому, али много зависи и од државе у којој се реализује пројекат зато што, ако се пружи потпуна подршка, наравно да се рок скраћује".

Кад је реч о две варијанте које се разматрају за Србију – традиционалној атомској електрани или малим модулним реакторима, Маргелов истиче да је у питању иста технологија, али се само разликује снага појеидначна енергетских блокова:

"Водећи пројекат Росатома, на пример, електране које градимо у Мађарској, Турској, Египту, то је ВВР-1200. Један енергетски блок даје 1200 мегавата инсталиране снаге. А мале електране, које такође гради Росатом, то је, на пример, 55 мегавата - дакле 1200 и 55. Узимајући у обзир факторе о којима смо причали, узимајући у обзир раст потражње за електричном енергијом у Србији, која већ постоји и која ће наставити да расте, наравно, сматрамо да су потребне пре свега атомске електране велике снаге".

Росатом ради по систему "кључ у руке"

Званичник Росатома подсећа ова руска корпорација кад гради атомске електране ради по систему "кључ у руке" – по том систему гради у Мађарској и у Турској, где је истовремено Росатом и власник те нуклеарне електране, што значи да у фази изградње обезбеђује пуно финансирање тог пројекта

Што се тиче пројекта ПАКШ који се реализује у Мађарској, Маргелов се осврнуо на заинтересованост Србије да делом учествује у том пројекту, али каже да Росатом не учествује у тим преговорима и да је то суверена ствар двеју држава, Мађарске и Србије.

"Могу само рећи да ће, уколико дође до реализације таквог партнерства, то свакако бити врло корисно за Србију, јер би у том случају Србија добила додатни извор стабилне, јефтине и чисте електричне енергије за деценије унапред. И, узгред, ако већ говоримо о ПАКШ-2, постоји још један моменат – какву би корист градилиште у Мађарској могло донети Србији у случају да Србија одлучи да гради нуклеарну електрану са Росатомом. Видите, градилишта би се у том случају налазила на удаљености од свега 200–300 километара једно од другог, а то ствара могућности за оптимизацију рада Росатома и његових подизвођача. На пример, ако се одређени радови заврше у Мађарској, механизација и особље могу брзо, и што је најважније — јефтино, бити пребачени на градилиште у Србији и одмах почети са извођењем наредне фазе радова", рекао је Маргелов.

"С друге стране, већ данас српске компаније заправо могу да учествују у изградњи у Мађарској, у оквиру одређених радова, и на тај начин стекну драгоцено искуство рада на нуклеарном градилишту и сарадње са Росатомом, које касније могу да примене већ у Србији", додао је.

Безбедност електрана као приоритет

Шеф одељења Росатома за Централну Европу подсећа и да ове године ова руска корпорација обележава 80 година постојања, те да је признати светски лидер у области нуклеарне енергетике и нуклеарних технологија, а јединствен је по томе што поседује решења и компетенције у целокупном ланцу нуклеарне енергетике и нуклеарне индустрије: од експлоатације и обогаћивања уранијума, производње нуклеарног горива, изградње атомских електрана, њихове експлоатације и сервисирања, до декомисије и управљања истрошеним нуклеарним горивом и много тога другог.

"Присутни смо у 60 земаља, од Латинске Америке до Источне Азије. Ако говоримо конкретно о изградњи нуклеарних електрана, Росатом тренутно истовремено гради 22 енергетска блока нуклеарних електрана велике снаге у 7 земаља. То чини чак 90 одсто укупне светске изградње нуклеарних електрана у иностранству", нагласио је.

Маргелов истиче и да је приоритет у раду Росатома доследно испуњавање уговорних обавеза према партнерима, те да је поуздан и традиционалан добављач нуклеарног горива и за европске партнере, земље Европске уније као што су Мађарска, Чешка, Словачка, Бугарска, Финска, а такође испоручујемо обогаћени уранијум за потребе нуклеарне енергетике Сједињених Америчких Држава.

Посебна пажња, према његовим речима, посвећује се питањима безбедности:

"Савремене нуклеарне електране данас су максимално безбедне. Навешћу неколико примера. На пример, водећи пројекат Росатома је нуклеарна електрана с реакторима ВВЕР-1200. Она поседује комбинацију активних и пасивних безбедносних система. Шта су то пасивни системи? То су системи који се, у случају ванредних ситуација, активирају сами од себе. За њихов рад није потребан извор напајања, електричне енергије. Ако, из неког хипотетичког разлога, електрана престане да се снабдева електричном енергијом, ти системи ће прорадити само захваљујући законима физике, на пример, сили гравитације. Такође, тим системима није потребно управљање – дакле, не захтева се команда оператера. На тај начин се, практично, своди на нулу утицај људског фактора", наглашава саговорник Спутњика.

Што се тиче конструкције савремених нуклеарних електрана, оне су, попут електрана које гради Росатом, пројектоване тако да могу да издрже екстремне спољашње утицаје, као што су земљотреси, и то најјачи, осам до девет степени, цунами, поплаве, па чак и пад тешких авиона.

"Вероватноћа озбиљних инцидената на савременим нуклеарним електранама, ако говоримо математичким језиком, мери се милионитим деловима процента", поручује Маргелов.

(РТ)