Русија од 1. маја обуставља транзит казахстанске нафте ка Немачкој преко нафтовода „Дружба”. Александар Новак: Одлука повезана са „техничким могућностима”

 БЕРЛИН – Русија ће од 1. маја обуставити транзит казахстанске нафте ка Немачкој преко нафтовода „Дружба”, што би могло да створи додатни притисак на снабдевање рафинерије ПЦК у Шведу, једног од кључних енергетских постројења за Берлин и Бранденбург.

Према наводима Ројтерса, реч је о нафти из Казахстана која је преко руске територије и нафтовода „Дружба” стизала до рафинерије у Шведу. Та рафинерија снабдева највећи део Берлина и Бранденбурга бензином, дизелом, авио-горивом и лож-уљем, док казахстанска нафта тренутно чини око 17 одсто њених сировинских потреба.

Руски заменик премијера Александар Новак изјавио је да је одлука повезана са „техничким могућностима” и да ће количине намењене за немачко тржиште бити преусмерене другим правцима. Казахстански министар енергетике потврдио је да у мају није планиран транзит казахстанске нафте ка Немачкој преко правца Атирау–Самара и даље ка „Дружби”.

Руски заменик премијера Александар Новак изјавио је да је одлука повезана са „техничким могућностима” и да ће количине намењене за немачко тржиште бити преусмерене другим правцима

Немачко министарство економије саопштило је да безбедност снабдевања није угрожена и да се разматрају алтернативни правци, укључујући испоруке преко Гдањска и Ростока. Ипак, прекид транзита поново је показао да Берлин, иако се од 2022. године одрекао руске нафте, и даље зависи од инфраструктуре која пролази преко руске територије.

Бриселски портал „Политико” оцењује да Москва, поред техничког образложења, има и политички мотив, јер би сваки поремећај у снабдевању могао да појача незадовољство у источној Немачкој, где је тема високих цена енергената већ важан део политичке кампање Алтернативе за Немачку.

Шимон Кардаш, стручњак за руску енергетску политику у Европском савету за спољне односе, оценио је да би Москва прекидом ових испорука могла да покуша да додатно погорша ситуацију на немачком тржишту нафте. Слично упозорава и Сергеј Вакуленко из Карнегијевог евроазијског центра, који сматра да је тренутак за такав потез изабран у време када су немачке рафинерије већ под притиском.

Уколико Немачка буде морала да тражи алтернативне канале за казахстанску нафту преко балтичких лука, попут Уст-Луге или Приморска, које су биле мете украјинских дронова, Берлин би могао да се нађе под притиском да од Кијева тражи уздржаност у нападима на ту инфраструктуру

Према његовој оцени, могућ је и додатни мотив: уколико Немачка буде морала да тражи алтернативне канале за казахстанску нафту преко балтичких лука, попут Уст-Луге или Приморска, које су биле мете украјинских дронова, Берлин би могао да се нађе под притиском да од Кијева тражи уздржаност у нападима на ту инфраструктуру.

Рафинерија у Шведу годинама је била снажно ослоњена на руску нафту, али је Немачка после почетка рата у Украјини преузела контролу над немачком филијалом „Росњефта”. Руски концерн, међутим, и даље формално има већински власнички удео у ПЦК, што додатно компликује дугорочно решавање статуса тог постројења.

Алтернатива за Немачку већ користи спор око снабдевања нафтом као аргумент против енергетске политике савезне владе. Посланик те странке у Европском парламенту Рене Ост оценио је да ће последице бити „више цене, неизвесност међу запосленима и даљи губитак поверења у савезну владу”, додајући да би грађани источне Немачке током лета могли да изађу на улице због цена енергената.

(Политика)