РТС: Раст еурибора подиже рате кредита у Србији – шта очекује дужнике

 Од почетка месеца шестомесечни еурибор, односно камата коју банке најчешће зарачунавају приликом одобравања кредита, порастао је за пола процента и сада износи 2,5 одсто. То се одражава и на кредите са променљивом каматном стопом у Србији, па ће они већ у првом обрачунском периоду поскупети.

Отплата дугорочних стамбених кредита личи на тобоган који води преко неистражених падина. Таман што је превазиђен проблем енормног раста еурибора, који је пре три године скочио из негативне стопе на четири одсто, ситуација се поново мења. После стабилизације на око два одсто, дужници са стамбеним кредитима са променљивом каматном стопом сада поново рачунају на камату од 4,5 одсто и веће рате.

"Ја нисам за то да се ствара паника, али оно што препоручујем грађанима јесте да буду веома опрезни и да воде рачуна о томе како уговарају каматну стопу. Оно што је извесно јесте да су, у ситуацијама када је долазило до раста каматних стопа, људи у централној банци чинили велике напоре како би олакшали положај становништва", наводи Дејан Ерић, професор Београдске банкарске академије.

Народна банка Србије је, у сарадњи са пословним банкама, у више наврата олакшавала клијентима да превазиђу кризу у отплати кредита. Закон о заштити корисника финансијских услуга из прошле године ограничио је каматне стопе на стамбене кредите, и са променљивом и са фиксном каматном стопом, на пет одсто. Од фебруара важе нова правила.

"Законом је дефинисано да ће у прелазном периоду, током 2026. и 2027. године, максимална каматна стопа на стамбене кредите са променљивом каматом бити просечна пондерисана стопа на стање тих кредита, увећана за једну петину. За кредите са фиксном каматном стопом увећава се просечна каматна стопа на новоодобрене кредите", истиче се у Закону о заштити корисника финансијских услуга.

Како раст еурибора утиче на кредите

Према нашим калкулацијама, фиксна маржа у већини банака износила је око два одсто, док је ефективна каматна стопа пре раста еурибора била још око два одсто. Са овим повећањем еурибора, референтна каматна стопа могла би да достигне око 4,5 одсто, а максимално и до 5,5 одсто.

За кредит од 50.000 евра, са каматом од 4,5 одсто и роком отплате од 15 година, рата се повећава за 28 евра. За кредит од 100.000 евра, под истим условима, рата расте за 58 евра.

За кредит од 50.000 евра, са каматом од 4,5 одсто и роком отплате од 15 година, рата се повећава за 28 евра. За кредит од 100.000 евра, под истим условима, рата расте за 58 евра

Тржиште и ниво неизвесности у Србији

У Србији се последњих година мењају и тржиште и ниво неизвесности за дужнике. Док је 2022. године шест одсто купаца станове куповало на кредит, прошле године тај удео порастао је на 14 одсто.У Европи је то знатно другачије.

"Ако се посматра период од последњих 20 година, ако неко узме кредит и купи некретнину, не греши због тога што и са каматама већим или мањим кад се упореди са растом цена некретнина тај износ раста цене некретнина је већи и опрвдава задуживање", наводи Ненад Ђорђевић, председник УО Кластер некретнине.

Просечна задуженост грађана са стамбеним кредитом износи око пет милиона динара, односно око 43.000 евра. Укупна вредност стамбених кредита премашује седам милијарди евра.

Ипак, након рефинансирања кредита у швајцарским францима и мерама Народне банке Србије које се односе на варијације еурибора, учешће кашњења у отплати стамбених кредита износи свега 0,1 одсто.

(РТС)