RTS: Izmene Zakona o strancima donele razrešenje administrativnih teškoća osobama kojima je odobren azil – mladi Avganistanac u Srbiji našao trajni dom, ima i svoju beogradsku adresu i pravu ličnu kartu

Poslednje izmene Zakona o strancima donele su razrešenje administrativnih teškoća ne samo strancima već i osobama kojima je u Srbiji odobren azil. Dobijanjem mogućnosti da prijave stalno nastanjenje, stekli su i drugačiji položaj u našoj zemlji. Od tada se u proseku, na godišnjem nivou, registruje 20 stalnih boravaka osobama kojima je odobren azil.

Među onima koji su već prošli celu proceduru azila uglavnom su Sirijci, Avganistanci, stanovnici Burundija, Libije, Gaze, Ukrajine

Među migrantima koji su balkanskom rutom pokušavali da stignu do Zapadne Evrope, bio je i tada tinejdžer iz Avganistana Fazal Bari.

U Srbiji je odlučio da potraži zaštitu i trajni dom, pa je u međuvremenu završio srednju školu i zaposlio se. Uz tri jezika koja govori, naučio je i srpski.

Devet godina nakon što je dobio azil, od ove godine ima i svoju beogradsku adresu, a umesto kartonske isprave i pravu ličnu kartu.

"Osećam se sada prelepo, pošto mogu da otvorim račun u banci, da kada sam bolestan mogu da idem u dom zdravlja, oni sada znaju ko sam. Imam elektronsku ličnu kartu, a i poslodavac kao i policija znaju da je prava lična karta", priča Fazal Bari.

WATCH: Serbian patriots marching through the streets of Kragujevac, going door-to-door at migrant housing.

"This isn’t London, Paris or Berlin - you don’t get to do whatever you want here." pic.twitter.com/XYnLusGoJr

— Mario ZNA (@MarioBojic) December 7, 2025

Od 2008. do danas, svega 250 osoba dobilo je azil u Srbiji. Ipak, neki od tih ljudi su i posle toga nastavili svoj put. Prvo rešenje o stalnom nastanjenju jednom od njih doneto je u februaru prošle godine.

"Posle dobijanja stalnog nastanjenja, postoji mogućnost i apliciranja za državljanstvo, posle tri godine otvara se i ta mogućnost. I taj proces nije slučajno dug, jer je potrebno da se sistem i država uvere da ljudi koji dobiju azil zaista i žele da ovde i ostanu. Mada mogu reći da postoje brojni izazovi, možda bi izdavanje ličnih karata sa elektronskim čipom trebalo da bude u ranijoj fazi", navodi Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Među onima koji su već prošli celu proceduru azila uglavnom su Sirijci, Avganistanci, stanovnici Burundija, Libije, Gaze, Ukrajine.

Teškoće u nastavku puta razlog za ostanak u Srbiji

Za ostanak se najčešće odlučuju kada se suoče s teškoćama u nastavku puta, posebno ako je druga opcija ilegalan prelazak granice. Zadržavaju se i oni koji su imali kontakt sa Srbijom i porodice s decom.

"Iako je život u Srbiji težak, meni je prelepo. Ja volim srpski narod, prelepa je država, lepe su srpska kultura, sarma, ćevapi, sve je to ovde. Trenutno nemam neke planove, radim dva posla, u restoranu i kao prevodilac. Videću za dalje, mislim da je sve super, kako treba, za dalje još ne znam kako će biti", kaže Fazal Bari.

Azil u Srbiji traže državljani zemalja u kojima traju sukobi, ali i oni koji su politički ili na neki drugi način progonjeni ili ugroženi. U odnosu na njih, broj onih koji samo prolaze kroz našu zemlju znatno je veći.

(RTS)