РТ: Шта се крије иза посете Јакова Милатовића васељенском патријарху Вартоломеју

Посета председника Црне Горе Јакова Милатовића васељенском патријарху Вартоломеју изазвала је бурне реакције у руској јавности. Тврди се да долазак Милатовића има прикривени циљ да се изврши притисак на Српску православну цркву да би се постигли уступци по питању признавања украјинских расколника. За ово су фанариоти планирали да искористе Македонску цркву која се отцепила од српске патријаршије, али пошто је јој Београд добровољно доделио аутокефалност, Цариградска патријаршија је прешла на Црну Гору која има такође своје расколнике.

Коментаришући ову посету и ковање завере против СПЦ, јереј Велибор Џомић за телевизију РТ Балкан истиче да се овакве посете обично унапред обзнањују и припремају, а да је у овом случају, само објављена вест да се председник Црне Горе срео у Истанбулу са патријархом Вартоломејом. Због тога, како наводи, људи имају велику бојазан од оваквих сусрета када је комуникација једнострана и када није у синергији са "мајком црквом" из које долази посетилац.

"Немам информација да ли је Милатовић пре посете имао контаката са митрополитом Јоаникијем. Људи су забринути јер не треба заборавити да је у Црној Гори током претходних тридесетак година откако је на тргу на Цетињу на улици извикана тзв. црногорска православна црква од припадника који нису били крштени, припадника политичких партија које су углавном биле анти-црквено и анти-православно, анти-српске оријентације, цариградска патријаршија је имала веома јасан став према тој појави, као што је имала својевремено, у Украјини", објашњава јереј Џомић.

Ипак, примећује се последњих година, указује он, а посебно од посете бившег председника Мила Ђукановића цариградској патријаршији, да "најгори црквени сепаратисти, заговорници лажног свештенства, порицања црквене историје у Црној Гори да су њихови видици данас је уперен према фанару и Цариграду".

Према мишљењу јереја Џомића, иза тога се крије нада да се украјински неканонски сценарио, који је изазвао тектонске поремећаје, може догодити и у Црној Гори.

"Та посета није била у функцији Милатовићевог сведочења свеправославног јединству него је она добила димензију која није баш за похвалу Црној Гори и њеном председнику", објашњава јереј Џомић.

Он подсећа да се од 1219. године, од када је Свети Сава добио томос аутекефалности, царигардска патријаршија на овим просторима питала и одлучивала само када је у време периода Османске владавине укидана Пећка патријаршија.

"Цариградска патријаршија о унутрашњим питањима не може да расправља. Она је прва по части, али није прва по власти у свему тамо, он није први без једнаких, он постоји само у свом рангу и достојанству које није мало, уз саборност уз јединство са осталим православним црквама", закључује он.

(РТ Балкан)