РТ: Много се прича о томе да је НИС продат за 400 милиона евра, али се истовремено прећуткује да је компанија Русима продата са 380 милиона евра дуга

Упркос наметнутом наративу да је Нафтна индустрија Србије 2008. године, руском предузећу "Гаспромњефт" продатa испод цене стручњаци указују на податке који говоре супротно. Данас, међутим, чак ни највећи противници руског капитала у Србији не могу да порекну да је НИС постао једна од најзначајнијих компанија за српску привреду.

Званичници Русије и Србије, као и руководства НИС-а и "Гаспрома" мукотрпно раде на проналажењу решења кризе настале због увођења америчких санкција. Упркос наметнутом наративу да је Нафтна индустрија Србије 2008. године, руском предузећу "Гаспромњефт" продат испод цене поједини стручњаци указују на податке који говоре супротно.

Држава Србија је после 2000. године и одласка СПС-а са власти, према НИС-у дуги низ година имала маћехински однос. То су касније показали и ревизорски извештаји, у којима се наводи да је само у години пред приватизацију дуг НИС-а порастао за чак 100 милиона евра, иако је пред договор са Русима тадашњи политички врх у земљи НИС представљао као успешну компанију.

Држава је покушала да се ратосиља крупног губиташа и фирме са близу 18.000 запослених, од којих је безмало половина била неспоран вишак. НИС је тонуо све дубље, нико се није појавио са понудом осим руске компаније "Гаспром". Међудржавни купопродајни споразум су 24. децембра 2008. године потписали Дмитриј Медведев и Борис Тадић. Цена од 400 милиона евра чинилa се на први поглед ниском, али тада је "Гаспром" купио само пола акција.

Економиста Махмут Бушатлија је изјавио за РТ Балкан да се много прича о томе да је НИС продат за 400 милиона евра, али да се, из намере или из незнања, прећуткује да се после испоставило да смо ми Русима продали компанију са 380 милиона дуга.

"По уговору смо требали ми то да преузмемо, а Руси су то 'покрили'. Они су уложили у то предузеће тада око 800 милиона, а стално се код нас прича да смо ми њима поклонили НИС за 400 милиона. То предузеће у моменту када су га Руси узели, није вредело ништа, јер је имало огроман дуг. То нико не каже. Већином зато што не знају или не желе да прихвате", истиче Махмут Бушатлија.

Подсетимо, што се тиче дуга потпуно другачији сценарио се десио 2002. Године. Тада је држава продала смедеревску Железару америчком "ЈУ-ЕС стилу" и преузела и дуговања компаније на себе. "Тричавих" 1,7 милијарди долара.

У пакету из 2008. године је договорена и изградња "Јужног тока" кроз Србију, која се касније изјаловила, док се проширење складишта гаса у Банатском двору успешно приводи крају. Русима се спочитава и да су криви за пропаст пројекта "Јужни ток", који је заправо пропао због инсистирања Америке и Европске комисије.

"Јужни ток" је био пројектован за испоруку 67 милијарди кубних метара гаса годишње у Европу и доносио би Србији 200 милиона евра прихода годишње. Премијер Бугарске Бојко Борисов је 2019. године изјавио да је реализација пројекта "Јужни ток" прекинута због корупције и да је одустајање од изградње "Јужног тока" повезано са притиском из Америке и Западне Европе.

Руска Федерација је, међутим, учествовала у реализацији другог пројекта, "Турски ток", чијим се краком, који је познатији као "Балкански ток", Србија и данас снабдева руским гасом.

Од губиташа до гиганта

Руска компанија је од 2008. године отплатила дугове и много улагала у технолошки развој, због чега је НИС достигао ниво прве гарнитуре европских прерађивача нафте. Од 2008. године у НИС је инвестирано више од четири милијарде евра, од чега око 30 одсто у еколошке пројекте.

Урађена је и диверсификација пословања НИС-а на сектор производње и трговине електричном енергијом и почело је пословање у земљама региона, Босни и Херцеговини, Бугарској и Румунији.

Од губиташа, НИС је постао гигант и компанија која пуни буџет. Само прошле године, Нафтна индустрија Србије је на име различитих пореских обавеза у буџет уплатила више од две милијарде евра.

"Обавеза НИС-а и зависних друштава по основу јавних прихода у 2024. години износила је 244,69 милијардe динара, што је 11,8 одсто буџета Републике Србије. Овај однос је добијен узимајући у обзир обавезе по основу јавних прихода, као и дивиденду исплаћену држави", наводи се у Годишњем извештају НИС групе за 2024.

Осим пореза и доприноса на плате ту су и ПДВ, порез на добит, накнада за робне резерве, накнада за енергетску ефикасност, царине и рудна рента. Међутим, највећи износ НИС је у државну касу уплатио на име акциза. Тај трошак износио је 185,8 милијарди динара, дакле нешто мање од 1,6 милијарди евра. Друга НИС-ова зависна друштва у Србији у буџет су уплатила укупно 5,84 милијарде динара, односно нешто мање од 50 милиона евра. Укупно, НИС је са својим зависним друштвима у државни буџет прошле године уплатио 244,7 милијарди динара, што је око 2,09 милијарди евра.

Значај НИС-а неспоран

Данас, међутим, чак ни највећи противници руског капитала у Србији не могу да порекну да је НИС постао једна од најзначајнијих компанија за српску привреду.

Према подацима из извештаја "Сто нај… привредних друштава у Србији", који објављује Агенција за привредне регистре (АПР), НИС је, по различитим параметрима, од прихода, преко имовине до профита, у самом врху сваке листе.

По пословним приходима, који су прошле године били 386 милијарди динара, односно 3,29 милијарди евра, НИС је 2. на листи, одмах иза ЕПС-а. У бруто домаћем производу (БДП), односно свему што сви грађани и привреда створе за годину дана, НИС учествује са 3,9 одсто и то је директан утицај пословања компаније, али индиректан је далеко већи, кроз број запослених који је премашио 13.000, кроз фирме које послују са НИС-ом, али и због значаја за целу индустрију. Кад се сви показатељи укрсте, и на то дода да НИС у буџету учествује са скоро 10 одсто, јасно је да је значај НИС-а за српску привреду неспоран.

По добити од укупно 18,38 милијарди динара, односно 157 милиона евра, НИС је 4. на листи најуспешнијих компанија, иако је у односу на претходну годину, у 2024. години профит компаније готово преполовљен.

По пословној имовини која вреди 527 милијарди динара (4,5 милијарди евра), НИС је 4. на листи, одмах иза "Електропривреде Србије", "Телекома" и "Путева Србије".

Милијарда за модернизацију Рафинерије

НИС управља Рафинеријом нафте Панчево у којој је производња започела 1968. године, а која је данас једнa од најмодернијих и еколошки најразвијенијих прерађивачких постројења у региону, са максималним пројектованим капацитетом од 4,8 милиона тона годишње.

Према подацима из Годишњег извештаја НИС групе за 2024. у модернизацију Рафинерије је од 2009. године уложено више од 900 милиона евра, од чега су значајна средства издвојена за пројекте заштите животне средине. Током 2024. године у овој фабрици је спроведен најкомплекснији капитални ремонт у историји Рафинерије чиме је учињен значајан корак ка повећању ефикасности и поузданости рада постројења.

Рафинерија нафте Панчево производи моторна горива евро-5 стандарда, авио-гориво, течни нафтни гас, нафтни кокс, уље за ложење, битумене, пропилен, аромате, примарни бензин за пиролизу и друге. Постројење за Дубоку прераду са технологијом одложеног коксовања пуштено је у рад 2020. године. Овај пројекат, вредан више од 300 милиона евра, омогућава НИС-у повећану производњу највреднијих горива - дизела, бензина и течног нафтног гаса, као и почетак домаће производње нафтног кокса.

У Србији и земљама региона НИС управља мрежом са више од 400 бензинских станица, од којих је више од 80 ван граница Србије. Малопродајна мрежа НИС највећа је на домаћем тржишту, а пословање у овој области одвија се и у суседним државама – Босни и Херцеговини, Бугарској и Румунији.

(РТ Балкан)