Рабин Мајкл Фројнд: Време је да се Америка коначно извини Србији за убиство цивила у НАТО бомбардовању 1999. године

 БЕОГРАД - Оснивач је и председник Друштва српско-израелског пријатељства рабин Мајкл Фројнд изјавио је да је време да се Америка коначно извини Србији за убиство цивила у НАТО бомбардовању 1999. године оценивши да је та војна акција била ''узнемирујући преседан'' и да је спроведена без експлицитног одобрења Савета безбедности Уједињених нација.

Фројнд је, поводом годишњице почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, навео да је прошло 27 година од ноћи кад су сирене за ваздушну опасност први пут одјекнуле Београдом указујући да за српски народ те сирене нису означиле само почетак ваздушне кампање, већ и почетак националне трауме чији трагови још нису избледели.

Навео је да је 78 дана у пролеће 1999. Србија трпела немилосрдну ваздушну кампању, да су рушени мостови, гађане фабрике и стамбене зоне, док је НАТО спроводио оно што је описао као ''хуманитарну интервенцију''.

Зато ме је охрабрио јасан став тадашњег израелског министра спољних послова Аријела Шарона којим је осудио кампању НАТО-а као 'брутални интервенционизам', наглашавајући да смо против повређивања невиних људи

''Као Американац и као Јеврејин, тада сам се мучио да помирим оно чему сам сведочио с моралним принципима којима сам био учен: да сваки људски живот има вредност и да патња цивила не сме бити занемарена нити игнорисана. Зато ме је охрабрио јасан став тадашњег израелског министра спољних послова Аријела Шарона којим је осудио кампању НАТО-а као 'брутални интервенционизам', наглашавајући да смо против повређивања невиних људи", навео је Фројнд у ауторском тексту за ''Политику''.

Указао је да је скоро три деценије касније, Србија обновила велики део онога што је уништено, али да време није избрисало морална питања која су ти догађаји покренули.

''Штавише, учинило их је јаснијим и верујем да би САД требало да се извине Србији за убиство цивила током операције 'Савезничка сила'", сматра Фројнд.

Те речи су важне. Али не иду ни приближно довољно далеко. Изразити жаљење није исто што и прихватити одговорност

Додао је да тај став није нов и подсетио да се бивши председник Чешке Милош Земан 2021. године јавно извинио за бомбардовање бивше Југославије, као и да је пензионисани пуковник америчке војске Даглас Макгрегор интервенцију из 1999. године описао на начин који јасно показује да је сматра озбиљном грешком.

Подсетио је и да се током посете Београду 2016. године, тадашњи потпредседник Џозеф Бајден изразио саучешће свима који су изгубили вољене у НАТО бомбардовању наводећи да САД "жале због губитка невиних живота" током тих догађаја.

''Те речи су важне. Али не иду ни приближно довољно далеко. Изразити жаљење није исто што и прихватити одговорност. Да буде јасно, ништа од овога не значи игнорисање сложености балканских сукоба из деведесетих година 20. века. Распад Југославије донео је трагедију разним народима широм региона. Али сложеност не може послужити као изговор за избегавање моралних обавеза'', навео је Фројнд.

Указао је да је кампања НАТО-а означила узнемирујући преседан: континуирану војну акцију спроведену без експлицитног одобрења Савета безбедности УН која је, како је навео, покренула озбиљна правна и етичка, до дана данашњег нерешена питања.

''За Србију, међутим, то питање није само правне природе. Оно је дубоко људско'', навео је Фројнд позивајући се на процену Хјуман рајтс воча да је током НАТО кампање убијено око 500 цивила.

Навео је да је широм земље инфраструктура била уништена: електричне инсталације су онеспособљене, транспортне мреже унакажене, а кључне институције уништене, а у Новом Саду сва три моста преко Дунава претворена су у рушевине.

Према његовим речима, међу најшокантнијим инцидентима било је бомбардовање путничког воза у Грделичкој клисури, у којем је погинуло више десетина цивила, као и напад на седиште РТС, где је живот изгубило 16 медијских радника.

Фројнд је указао и да је употреба муниције са осиромашеним уранијумом и данас предмет дубоке забринутости у Србији.

''И тако, САД се налазе пред испитом - не моћи, већ принципа. Снага Америке, између осталог, била је њена спремност да се понекад суочи са својом прошлошћу. Признавала је неправде и, у одређеним случајевима, нудила званично извињење. Такви чинови не слабе нацију. Они је јачају, показујући да морална јасноћа може да прати националну снагу'', навео је Фројнд.

Према његовим речима, оно због чега одсуство таквог геста према Србији још више погађа јесте дуго и искрено пријатељство које је некада повезивало две нације наводећи да односи између Србије и САД сежу више од два века уназад.

Подсетио је да је председник Вудро Вилсон учинио 28. јула 1918. године изузетан гест наредивши да се српска застава завијори изнад Беле куће, чинећи је првом страном заставом која је икада тамо подигнута, и једном од само две у читавој историји.

Истакао је да пријатељство две земље нису ојачали само државници, већ и изузетне личности попут српско-америчког научника Михајла Пупина, једног од оснивача Националног саветодавног комитета за аеронаутику (NACA), институције која ће касније прерасти у НАСА.

Дошло је време за једноставан, али значајан корак: америчко извињење за смрт цивила. Ако и када до таквог извињења дође, Србија би требало да га прихвати - не као чин заборава, већ као чин снаге

''Та веза је трајала и до Другог светског рата. У Мисији 'Халијард' српски сељаци су ризиковали своје животе како би спасли и заштитили више од 500 америчких пилота оборених изнад окупиране Југославије. То је једна од највећих таквих операција спасавања у историји'', навео је Фројнд.

Нагласио је да је побољшање односа између Србије и САД у интересу обе нације, али да се истинско партнерство не може градити на селективном памћењу истичући да је предуго наслеђе 1999. године остало нерешено.

''Дошло је време за једноставан, али значајан корак: америчко извињење за смрт цивила. Ако и када до таквог извињења дође, Србија би требало да га прихвати - не као чин заборава, већ као чин снаге", рекао је Фројнд.

Додао је да прихватање тог извињења не би избрисало прошлост, нити би ослободило претрпљеног бола, али да би отворило врата будућности у којој се признаје историјска истина и обнавља међусобно поштовање.

''Историја се не може вратити. Али будућност се и даље може обликовати храброшћу да се суочимо с прошлошћу. А то захтева да САД јасно и безрезервно кажу народу Србије: жао нам је'', навео је Фројнд.

(Танјуг)