Политика: Прерађивачи траже хитно убрзање процедура за увоз замрзнутог свињског меса, узгајивачи свиња захтевају увођење квота и заштиту домаћег тржишта

 Представници компанија из сектора месно-прерађивачке индустрије Србије затражили су хитну интервенцију ресорног министарства и убрзавање процедура за увоз замрзнутог свињског меса, како би прерађивачка индустрија наставила несметано да ради.

Овакав захтев месне индустрије помало је изненађујући будући да је стање на откупном тржишту меса последњих месеци делимично стабилизовано у корист домаћих фармера. Цене домаћих товљеника нису расле, што би се свакако догодило да постоји несташица. Напротив, у откупу су чак ниже него у ранијем периоду, рекла је јуче за „Политику” Сања Челебићанин, представница Групације произвођача сточарске производње у Привредној комори Србије.

Непосредно пре јучерашњег састанка на ову тему Групације за свињарство у ПКС, она је рекла да се Министарство пољопривреде бори да увођењем квота стабилизује стање на домаћем тржишту и сачува наше товљенике. – Дефинитивно се раније све базирало на увозу, док су наши товљеници остајали непродати. Морамо да сагледамо шта и колико имамо, а колико сировине заиста недостаје да се увезе. Сматрамо да је неопходно сачувати примарну производњу, а не отворити границе да се све увози јер је јефтиније него код нас и то због ГМ хране коју користе и наравно великог обима производње – истакла је Сања Челебићанин и додала да нема говора о несташици. Како је истакла, ни договор о препорученој цени товљеника од 245 динара по килограму из прве половине године није испоштован.

– Нама су цене оборене на 180, 190 динара, а 200 динара по килограму је максимум колико се добија. Поред тога, хиљаде товљеника остале су непродате. Радимо на томе да се пронађу модалитети како сачувати домаћу производњу, а не погасити наше фарме – рекла је она. Коментаришући шта је то што индустрији недостаје од сировина, она је објаснила да њима у датом тренутку можда фале одређене количине. Рецимо, 20 тона кареа, плећке или чврстог масног ткива које можда ми немамо баш тада да испоручимо. Како је нагласила, уопште нису спорне прераде које имају велике капацитете, већ кланичари који увозе месо.

Како истиче, то је оно што је сада стављено под контролу јер су целог протеклог месеца праћене квоте, капацитети прерада да би се реално сагледала ситуација и стабилизовало домаће свињарство. Сања Челебићанин напомиње да је то довело до смањења увоза у октобру јер је коначно откривен систем како се ради – увезу се и напуне хладњаче, а онда престају да купују домаће товљенике.

Иначе, индустрија је дан раније такође затражила предвидивост када је реч о одобравању количина за увоз конфекционираног свињског меса, којег, како су истакли, нема довољно на домаћем тржишту, и истакли да је увоз неопходан да би се сачувао континуитет производње и испуњавање уговорних обавеза према домаћим и иностраним купцима.

Из Привредне коморе Србије саопштено је да је ПКС раније покренула иницијативу да се решења за увоз издају на период од шест месеци, али та пракса још није у потпуности заживела. Министарство пољопривреде, међутим, најављује да је у плану нова Уредба о декларисању меса и месних прерађевина, према којој ће статус „домаћег” имати само месо које је, од кланице до прерађевине, произведено у Србији.

На састанку са представницима месне индустрије и Привредне коморе Србије представници министарства су истакли да се до краја ове седмице завршава анализа стања на тржишту и да је неопходно успоставити баланс како би се очували домаћи примарни домаћи произвођачи.

Председник ПКС Марко Чадеж је током састанка указао да су неопходне хитне мере у складу са стварним потребама индустрије, јер би, у супротном, могла бити угрожена и производња и снабдевање домаћег тржишта, али и стабилност извоза који је значајан за укупан аграрни и индустријски сектор Србије, наведено је саопштењу.

(Политика)