петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Петар Радојичић: Вулинове изјаве у вези са одбрамбеном политиком земље неозбиљне и служе у дневнополитичке сврхе; Закон недвосмислен - жене не подлежу регрутној и обавези служења војног рока
Хроника

Петар Радојичић: Вулинове изјаве у вези са одбрамбеном политиком земље неозбиљне и служе у дневнополитичке сврхе; Закон недвосмислен - жене не подлежу регрутној и обавези служења војног рока

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 19. август 2017.

Професионализација Војске Србије до данас није завршена, па је недостатак професионалних војника "изнедрио" решења да се добровољно служење војног рока врати на законских шест месеци и да се резервни састав позива на обуку, изјавио је пензионисани генерал-потпуковник Петар Радојичић, некадашњи начелник Управе Генералштаба за људске ресурсе.

Радојичић је у интервјуу ФоНету рекао да је уверен да план позивања на војне вежбе за 2017. не постоји, као ни план опремања, јер би, уколико постоје, били објављени на почетку године.

"Нико није говорио, када се правио план опремања за 2017. годину, о авионима МиГ-29. Сада више нико ни не спомиње "мигове" из Белорусије. Било је речи о осам МиГ-29, па ПВО систему "Бук", чак и С-300. Одакле новац за то", упитао је Радојичић.

Према његовом мишљењу, средстава за модернизацију Војске и побољшање стандарда њених припадника има, али се прерасподела буџетских средства обавља нерационално и неадекватно.

Како другачије објаснити да држава изнађе могућност да покрива губитке јавних предузећа, илустровао је Радојичић, а не изнађе да задовољи елементарне потребе Војске и њених припадника.

Када је о професионализацији реч, Радојичић сматра да озбиљност приступа томе показују изјаве претходног и садашњег министра на ту тему, као и најаве могућности повратка обавезног служења војног рока.

Он је подсетио да су говорили у стилу "биће, врши се анализа, неће бити, можда ће бити, то кошта толико и толико", а да се онда огласио председник Србије Александар Вучић и рекао да је то нереално и да неће бити враћања обавезног служења војног рока.

Онда су сви прекинули са тим причама, више нико не помиње. То опет указује на неозбиљност приступу решавања суштинских ствари по овом питању, констатовао је Радојичић, који је од 2009. до пензионисања 2011.године био на челу Инспектората одбране.

Он је подсетио да је законом било предвиђено да трајање добровољног служења војног рока буде шест месеци, али је онда, пре неколико година, на предлог министра одбране, председник Србије донео одлуку да то буде три месеца, "што је апсолутно недовољно".

Онда је "ад хок" донета одлука да се војни рок врати на шест месеци, рекао је Радојичић и додао да је професионализација била добро осмишљен пројекат, али је "понестало амбиција" да се она заврши, за шта је недостатак новца најчешће образложење.

Радојичић истиче да је, у време док је био командант Војног округа Београд, годишње са територија који је покривао на служење војног рока упућивано између 12.000 и 15.000 регрута, док је сада планом предвиђено да се са подручја читаве Србије четири пута годишње упућује по њих 500.

Ретки су случајеви да се добровољно јави 500 војника, нагласио је Радојичић и предочио да је, упркос потенцирању поверења у Војску, променио однос грађана, посебно младих људи, према војној обавези.

Према његовом ставу, један од главних разлога за то био је либералан однос државних органа, посебно правосуђа, према онима који су војску избегавали, док је следећи разлог злоупотреба права на приговор савести.

Позивање на војне вежбе редовна ствар

Говорећи о позивању војних обвезника на вежбе, Радојичић је оценио да се ради о непотребном потенцирању тих активности у јавности, јер су оне редовне, пошто је обука резервног састава битан елемент Војске Србије за обављање утврђених задатака.

Он је, међутим, упозорио да је систем предвиђене активне и пасивне резерве у протеклих седам до осам година потпуно запостављен.

Активна резерва, ни након 10 година од увођења, није успостављена. Тек 26 припадника активне резерве, од планираних пар хиљада, потписало је уговор, нагласио је Радојичић.

Он је подсетио да је тај концепт требало да заживи 2011. и 2012. године, али да се, због избора, и уопште дешавања у држави, с тим стало.

Најновија уверавања су да ће тај концепт да заживи до 2020. године, али Радојичић сматра да све указује да се то неће десити, јер је војни буџет из године у годину све мањи.

Истовремено, постоји и недостатак јасно изражених циљева око активне резерве, оценио је Радојичић и додао да је у овом моменту тешко рећи колико ће државу да кошта позивање на обуку резервног састава.

За то не постоје елементарни показатељи, не зна се да ли ће бити смештени у касарне или ће их пуштати кућама да преспавају, па да дођу сутрадан, а непознат је и број који ће бити позван, објаснио је Радојичић.

Као посебно интересантно, Радојичић издваја потенцирање обуке жена, за које сматра да је беспотребно и бесмислено.

Изјаве Александра Вулина у вези са одбрамбеном политиком земље не воде у добром правцу, изазивају револт, служе дневнополитичкој сврси и не указују на озбиљност, рекао је Радојичић.

Закон о војној, радној и материјалној обавези је недвосмислен - жене не подлежу регрутној и обавези служења војног рока, истакао је Радојичић.

У ванредном стању и рату могу да извршавају задатке, као део резервног састава. Једино уколико се определе за добровољно служење војног рока, оне имају обавезу да буду у резервном саставу, што је суштинска разлика, предочио је Радојичић.

Према његовој оцени, изјаве министра Александра Вулина око одбрамбене политике земље не воде у добром правцу и "само изазивају револт, служе дневнополитичкој сврси и не указују на озбиљност".

Радојичић сматра да би требало дефинисати интересе земље у области одбране и подсећа да је претходни пут процена безбедносних ризика и претњи била 2010. године.

Од тада до данас, много се шта десило у свету. Није се знало да ће бити мигрантска криза, нити да ће терористичке активности бити у замаху, рекао је Радојичић.

Да не причамо о сајбер опасностима и многим другим, о којима ми ни не размишљамо и не припремамо се да дамо адекватан одговор, указао је Радојичић и закључио да се фокусирамо на Војску, али да нико не спомиње друге снаге одбране.

(Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер