Новинарска удружења: Власт се према медијима понаша слично као у време убиства Ћурувије. Новинари морају да се боре и пружају отпор, иначе ће Србија бити "спаљена земља" - без слободних медија

Представници новинарских удружења одали су данас пошту власнику и уреднику "Дневног телеграфа" и часописа "Европљанин" Славку Ћурувији у Београду, на месту где је пре 27 година убијен, уз оцену да је и сада слична амосфера каква је је била у време злочина и поруку да новинари, који раде у интересу јавности, морају стално да се боре и пружају отпор иначе ће Србија бити "спаљена земља" без слободних медија.

"Убице нису кажњене, ни 27 година од злочина. Окривљени су ослобођени уз битну повреду поступка, у њихову корист, они туже Фондацију Славка Ћурувије због саопштења о тој срамној пресуди", рекао је потпредседник Независног удружења новинара Србије (НУНС), карикатуриста Марко Сомборац.

Упозорио је да "на терену организоване хорде криминалаца и убица јуре новинаре који раде у јавном интересу, уз прећутну сагласност или директно саучешништво државних институција, док се критички медији гуше сменама њихових уредника".

"Морамо да се изборима за нашу професију", закључио је Сомборац

Потпредседница Удружена новинара Србије (УНС) Оливера Милошевић констатовала је "застрашујућу појаву у нашем друштву - некажњивост за убиства новинара".

"Сем тога, ужасавајући су покушаји да се та накажњивост нормализује, да у једном тренутку ово друштво мирно прихвати да је сасвим у реду да се никад не сазна ко је убио новинаре, ни наручио та убиства", истакла је Милошевић, подсетивши и на случајеве Даде Вујасиновић и Милана Пантића.

Председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић нагаласио је да 27 агената Државне безбедности пратило Ћурувију и Бранку Прпу, што се завршило његовим убиством на Ускрс.

"Постојала су обећања, кад су се десила промене, да ће се прво открити његове убице. Појавио се досије 'Ћуран' који је јасно говорио ко је убио Славка - Државна безбедност, али обећање није испуњено", рекао је Матић

Према његовим речима, данас имамо оно што је виђено 1998/99 године: "сурове нападе на новинаре, као и дуги насртај на медијску кућу Н1 са истом идејом каква је некад била да се затвори Дневни телеграф".

Представници новинарских удружења положили су венце на месту где је убијен Ћурувија, са поруком на ленти - "без правде нема слободе" и упалили свеће крај табле на којој пише шта се десило.

Ћурувија је убијен на Ускрс 11. априла 1999. године, у време НАТО бомбардовања, у хаустору зграде где је живео у улици Светогорској, у центру Београда.

Тужилаштво тврди да је то учињено по налогу Н.Н. лица из највиших структура власти, због његовог јавног иступања у земљи и иностранству у којима је критиковао носиоце политичке власти.

У оптужници је дат детаљан опис економског уништавања Ћурувијиних новина "Дневни телеграф" и "Европљанин", непосредно пред убиство, кажњавањем по тадашњем закону о информисању, у време када је министар информисања био садашњи председник државе - Александар Вучић.

Такође је у оптужници изнет део прислушкиваних разговора Ћурувије из којих се сазнају његови пословни планови и политички контакти.

(Бета)