Нови амбасадор Украјине у Србији Александар Валериович Литвињенко: Један од најважнијих задатака мог мандата јесте да развијемо украјинско информативно присуство. Русија нас је напала и ми се бранимо

 Не могу да разумем разлоге зашто би се Срби борили у рату у Украјини. То није српски рат и Срби не би требало да учествују у овоме. Ниједан новац није вредан живота. Ово је крвави ниво, превише људи умире. Стотине хиљада људи умире, каже за Данас новоименовани амбасадор Украјине у Србији Александар Валериович Литвињенко, на питање о људима из Србије који су отишли у Украјину да се боре као добровољци/плаћеници.

Према његовим речима, људи који се боре за новац су плаћеници, а плаћеништво је кривично дело према српском закону.

"Мислим да српска држава ради на томе. Имамо неке пријаве, неке правне процедуре. И то треба истражити у складу са српским националним законодавством. Постоје неки активисти који се тиме баве. Али оно на чему желим лично да инсистирам: Ми разумемо српску позицију. У потпуности разумемо српску позицију. Ваш покушај да одржите баланс, и ја нећу инсистирати на тој причи", рекао је Литвињенко за Данас.

Да ли имате информације да је српска влада умешана у слање добровољаца/плаћеника у Украјину?

"Немамо никакве информације о томе. Не верујем да је српска влада слала своје људе. Оно у шта верујем јесте да Срби немају потребу да се боре у овом рату на руској страни. Дефинитивно".

Знате ли колико је људи из Србије укључено у рат у Украјини?

"То није тако велики проблем, можда десетине људи. Разговарао сам са неким активистима који су поднели 15 пријава. Изгледа да тај проблем постоји, али није огроман. Верујем да ће се тај проблем решити кроз државу која се бори против плаћеника и кроз друштво које, надам се, разуме да то није нешто…"

Да ли сте разговарали са српском владом о томе?

"Не мислим да је то први приоритет у нашим односима. Моји лични задаци су развој односа са Србијом у економској, културној, информативној сфери. Украјина није само рат. Рат, нажалост, на који нас је Русија приморала да га водимо. Русија нас је напала и ми се бранимо. Али Украјина је много већа од рата. На пример, данас сам прочитао да су украјински музичари рестаурирали оперу из 18. века, коју је написао украјински композитор Бортњански. И рестаурирали су ову оперу на основу папира који је неки украјински историчар пронашао у Лисабону, у краљевским архивима. Био сам заиста задивљен: у време рата људи проналазе такве ствари и после тога обнављају музику. Веома је занимљиво, и спремни смо да то поделимо са вама. Не да говоримо само о рату. Наш став је веома јасан и једноставан: Русија мора да престане да убија Украјинце. Русија мора да престане са илегалном агресијом. Русија мора да се повуче. Али ми снажно разумемо – пре свега, то је наш проблем. И ми радимо оно што је могуће да зауставимо агресију и да казнимо агресора".

Србија има проблем са Русијом јер су открили да је Србија наоружавала Украјину преко Словачке. Слали су делове муниције и делове оружја. Шта мислите о томе?

" Да, то је веома осетљиво питање. Веома осетљиво. Знате, оно што разумем из разговора са српским новинарима је једна занимљива ствар: питања која постављате су стално о Русији. Као да Украјина постоји само као додатак Русији. Мени се тај приступ не свиђа. Украјина је Украјина. Русија је један од фактора који утичу на нас, нажалост. Нажалост, Русија је започела и испровоцирала агресију. Нажалост, убили су наше људе и ми смо били приморани да се бранимо. Али зашто бисмо говорили само о Русији? Срећом, ја нисам руски амбасадор. Не морам да говорим о тој земљи. То је њихов проблем. Имали смо у двадесетим годинама једног веома доброг песника, Павла Тичину. Нека раде шта хоће, ми ћемо радити оно што морамо, рекао је. То је руско питање. Они могу да убијају једни друге, могу да мисле да су центар света, могу да верују у идеју да је Земља било шта. Само нека нас не дирају. То је све. Ако нас не дирају – добро. Ако нас дирају – одговорићемо".

Да ли сте се договорили са председником Вучићем да Србија настави сарадњу у слању муниције Украјини?

"То је суверена одлука Србије. Како ја могу да коментаришем ваше одлуке?"

Разговарали сте са председником Вучићем о односима Србије и Украјине?

"Имао сам част да разговарам са председником Вучићем, можда 15 минута, након предаје акредитива. То је био веома занимљив разговор за мене, заиста веома занимљив".

И разговарали сте о још чему осим протоколарног „како сте“?

"Петнаест минута је превише само за „како сте“. Разговарали смо о питањима од заједничког интереса. Било је веома занимљиво. Било је прилично стабилно, разумно… смислено. То је био смислен разговор и веома сам захвалан на томе. Заиста захвалан. Није било само о економији, већ и о информативним питањима, културним питањима. Имамо снажне културне везе бар од 17. и 18. века. Имали смо велику украјинску имиграцију, не само у 19. веку, И даље имамо прилично велику дијаспору. То је веома важан правац нашег рада. Такође, имали смо велику дијаспору после 1921, када смо изгубили рат са Совјетима – после пораза Украјинске Народне Републике. Имали смо плодне културне односе у време Југославије. Многи Украјинци су учествовали у ослобађању Србије од нациста 1944. Немамо тачан број Украјинаца који су се борили у 4. украјинском фронту, али вероватно је већина била украјинска, јер је тај фронт био попуњаван људством углавном са украјинске територије. Имамо чак и посебан назив за људе који нису ни добили униформу и борили су се против Немаца без униформи. Ти људи су ослободили Београд и друге градове. Имали смо веома активне односе после 1954, након смрти Стаљина, и дуги низ година веома плодне односе, не само економске него и културне. За многе Украјинце, Југославија, Србија, била је Запад – јединствен прозор ка Западу. Мој таст ми је причао о свом личном искуству боравка у Југославији седамдесетих година. Колико је ова земља била слободна".

У Србију је у последње четири године дошло око пола милиона Руса. То је огроман број. Побегли су углавном јер нису хтели у војску.

"И то је најбоље што могу да ураде. Наравно, могу и да се придруже украјинским снагама. И ми смо веома захвални људима који су се придружили украјинским снагама. Али најважније је: не учествовати у овом агресивном криминалном рату. То је избор".

Руска пропаганда у Србији

Шта мислите о медијској ситуацији у Србији? Постоји много проруске пропаганде у српским таблоидима, мејнстрим медијима, медијима са националном покривеношћу, националним телевизијама…а и има много руске пропаганде у Србији. Како се осећате поводом тога?

"То је за мене велики изазов. Огроман изазов. Један од најважнијих задатака мог мандата јесте да развијемо украјинско информативно присуство овде, да поделимо наше погледе на ситуацију, да вашем друштву омогућимо приступ нашој слици света. Како Украјина види ситуацију, како Украјина то посматра, како размишљамо о томе. Украјина је сложена, прилично сложена земља, није монолитна. Веома је разнолика земља, заиста, упркос свим покушајима са руске стране да нас прикажу примитивно".

Да ли сте о томе разговарали са председником Вучићем? О медијској ситуацији у Србији и проруским наративима у медијима који су под контролом власти?

"Моје лично мишљење је да то није питање власти. То је питање недостатка разумевања Украјине. И у мојој земљи, нажалост, ми смо прилично далеко од Србије, превише људи мисли да је Србија потпуно проруска. Овде је за мене једно изненађење, и веома позитивно изненађење, то што је српско друштво, српски медији, много разноврснији и да постоје различите тачке гледишта, различити погледи. И моја жеља је да ојачам проевропско, да ојачам рационално, а не само митолошко. Као што Руси раде".

(Данас)