Нова.рс: Скандал у Новом Пазару - професорку возили као таоца на тајну седницу Савета универзитета. Александра Попин: Атмосфера је личила на филм о италијанској мафији, могли су и врећу на главу да ми ставе

Осећала са се понижено, али и уплашено јер нисам знала где ме возе, локацију састанка нису хтели да ми открију, прича за Нова.рс Александра Попин, професорка књижевности на Државном универзитету у Новом Пазару (ДУНП), чија је управа 24. априла ове године одржала седницу Савета у сеоској школи.

Професори који су позвани да присуствују овом важном састанку, довезени су на локацију, а да претходно нису знали где иду, јер се читава организација одвијала под велом тајне, како би се, према њиховим речима, управа заштитила од студената и прекида седнице.

Иако је проф. Попин више пута питала где иду и зашто напуштају град, одговор није добила.

“Не знам шта је била идеја организатора овакве седнице, али ово је било сумануто. Пар колега који су чланови савета такође нису знали где ће бити одржана. Њихово зборно место било је код Лидла у Новом Пазару. По њих је дошао комби и превезао их до те сеоске школе. Ја сам, изгледа, имала посебан третман. По мене је дошао аутомобил, који је возила жена коју сам тада први пут видела у животу, али знала сам да ради у школи, у администрацији“, прича професорка.

Све су их возили на непознату локацију, а атмосфера је личила, истиче она, на филм о италијанској мафији.

„Нисмо знали где нас возе. Двоје колега које су позвали у тај комби одбили су да уђу, па су га пратили њиховим колима до непознате локације. Као члан синдиката нисам до сада била позивана на седнице, ово је први пут у последњих неколико месеци, од када трају блокаде. Слушала сам о састанцима који се одржавају по граду у неким локалима, ресторанима, просторијама које користи административно особље док је факултет блокиран. Међутим, сад кад су позвали и мене, која сам члан синдиката и здушно подржавам студенте, морали су, очигледно, да се превентивно заштите. Наша управа не подржава блокаде, тако да им је приступ блокираном факултету забрањен”.

Професорка је тог дана више пута питала где ће бити седница, нису јој одговорили, само је добила позив од колегинице да ће по њу доћи аутомобил и инструкције где да га сачека.

„Како сам први пут позвана, сматрала сам да треба да идем, па сам пристала, али није ми било свеједно. Та жена која ме је возила, није хтела ништа да ми каже, али је током вожње више пута некога позивала да провери иде ли добрим путем, као да ни она није знала где смо се упутиле. Непријатност је блага реч за читаву ту ситуацију. Кад тако уђете у аутомобил, напуштате град, не знате ни куда идете, ни колико ће да траје вожња, а био је већ мрак, падала је киша, заиста трауматично“.

На пола пута зауставила их је полиција.

„Питали су куда идемо, а она је само одговорила да идемо на састанак и пустили су нас, као да су знали о чему се ради. Све време сам кроз прозор фотографисала делове града које пролазимо и слала слике пријатељици, у случају да се нешто догоди. Последње што сам препознала је Петрова црква, која је на излазу из Новог Пазара. Пратила сам табле које пролазимо и те слике слала даље. Могли су да ми ставе и црну врећу на главу, не би ме чудило, мада није било неопходно јер свакако нисам знала где идем. Није то била параноја у правом смислу речи, али осећала сам се по мало уплашено. Иако смо прешли око 18 километара до локације, мени је та вожња по пљуску и лошем путу деловала као да траје читаву вечност“, сећа се проф. Попин.

Када су коначно стигле, у школи у селу Шароње, сачекале су их и остале колеге.

“Седница је већ била у току, а ми смо последње стигле јер она није знала пут, па смо ишле спорије. Наше седнице тог типа су као да сте у некој масонској ложи, није дозвољено прекидање, нити постављање питања, а ја сам их имала много. Била је само једна тачка на дневном реду, избор новог ректора. Комисија је свакако формирана, а изборни период ће кренути после празника”, објашњава професорка.

Након састанка и даље није била сигурна где се налази.

„Питала сам колеге где смо, а одговор је био ‘па у школи’. Нису ни они знали које је место у питању. Испред школе су били припадници полиције, потпуно несхватљиво и језиво. Међутим кад смо излазили, видела сам натпис Шароња, а то је село удаљено око 18 километара од Новог Пазара. Не знам зашто су ово морали да раде на такав начин, ми смо ипак професори и заслужујемо поштовање. Претпостављам да су нас возили на тајну локацију како не бисмо могли да позовемо и организујемо студенте да блокирају, односно прекину седницу, јер ја сам и чланица синдиката у слободном ДУНП-у. Ово их је осигурало да не може да се припреми нека брза акција протеста или прекида, јер су студенти у том периоду имали скуп у центру града“.

Осећали смо се као „комплетни идиоти“.

“Изместити седницу из града је тотално сулудо, јер ја свакако студенте нисам могла понети у џепу. Човек се осети као комплетни идиот, изиграно, понижено, као да могу да вам раде шта год им падне на памет. Први пут ме позову на седницу и направе овакав циркус”, каже проф. Попин.

Подсетимо, студенти у блокади Државног универзитета у Новом Пазару (ДУНП) објавили су накнадно и на свом званичном Инстаграм профилу подршку професорки Александри Попин, која је доживале низ непријатности 24. априла на седници Савета овог Универзитета.

Они су, такође, у другој објави на свом Инстаграм налогу, описали ако је изгледао период пре седнице Савета ДУНП-а, коју су назвали Зона сумрака.

(Нова.рс)