Нова економија: Србија уз Црну Гору најсиромашнија у Европи, један одсто становника има седам пута већи доходак од осталих 99 одсто

 Просечна нето зарада у Србији у децембру 2025. године износила је 124.089 динара, показују подаци Републичког завода за статистику Србије (РЗС). РЗС је почео од недавно да објављује и зараде према децилима запослених, односно да у 10 децила сврстава нето плате. Тако подељени у десет категорија, види се да плата радника у Србији изгледа нешто другачије на папиру него од онога што углавном могу да чују, пише Нова економија.

Просечна нето зарада за читаву 2025. годину износила је 109.925 динара, док је медијална нето зарада за децембар 2025. износила 90.819 динара што, како објашњава Нова економија, значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа.

Када је у питању поменута подела на дециле (сви радници у Србији разврстани у десет група (децила) по висини зарада са једнаким бројем радника у свакој групи), у децембру 2025. године нето зараду до 63.483 динара (што значи да је било и оних који имају мању плату од те) примали су запослени у првом децилу. Запослени у другом децилу примили су плату до 68.755 динара, а у трећем до 72.120 динара.

Они који су се нашли у четвртом децилу и примали плату до 80.317 динара, поново нису достигли медијалну ни просечну.

Гледајући поделу, долази се до закључка да су тек они који су у осмом, деветом и десетом децилу примили плату која је једнака или виша од просечне – једнаку или вишу од 124.089 динара

Гледајући поделу, долази се до закључка да су тек они који су у осмом, деветом и десетом децилу примили плату која је једнака или виша од просечне – једнаку или вишу од 124.089 динара.

Да ли нас бројке варају и да ли статистика може прекрити стање на терену?

Павле Медић из Центра за високе економске студије (ЦЕВЕС) наводи да управо децембарска просечна зарада представља лош показатељ благостања грађана из најмање два разлога.

„Први је то што се у децембру типично исплаћују бонуси за претходну годину, попут 13. зараде, новогодишњих бонуса, различитих награда повезаних са пословањем предузећа и слично. Дакле, децембарска зарада највиша је не само у току целе године, већ је типично и неколико процената виша у односу на јануар наредне године“, наводи он.

Други разлог за то је што просечна зарада није најбољи самостални показатељ благостања запослених.

„Просечна нето зарада у децембру 2025. била је 124.089 динара, а медијална 90.819, што значи да је типична зарада запослених у Србији много нижа од оне којом власт маше. Када се погледа расподела зарада по децилима, може се закључити да до те просечне зараде од 124.089 динара добацује тек око четвртине запослених, док више од половине зарађује мање од поменутих 90.819 динара“, каже Медић за Нову економију.

На питање шта нам статистика говори о животном стандарду и неједнакости међу становништвом, каже да је питање колики удео запослених је у стању да покрије трошкове просечне потрошачке корпе.

Према последњим објављеним подацима за август 2025. године, имајући у виду да инфлација до тада није била велика, може се закључити да просечну корпу не може да покрије чак 65 одсто запослених, док најслабије плаћених 30 одсто запослених типично покрива минималну потрошачку корпу или тек до 20 одсто више од ње, истиче Медић.

„Краткорочно бољи положај запослених који су „на минималцу“ или близу њега видљив је у месецима корекције минималне зараде, међутим, инфлација тај ефекат релативно брзо истопи, нарочито почетком године када се прилагођавају многе цене, па и цене јавних услуга. Подсетићу да званична потрошачка корпа није мера пристојног живота. Минимална корпа практично мери одржавање живота и радне способности, док просечна више показује како домаћинства троше у скученим условима него нешто што би био стварно пристојан живот“, каже он.

Иако у одређеној мери укључује и основне трошкове становања, рекреације и образовања, ти трошкови делују потцењено, нарочито за живот у градовима, тврди Медић.

„Посебно је проблематично то што, осим елемената комфора попут зимовања, летовања и дечјих екскурзија, на одговарајући начин не укључује изненадне здравствене и друге непланиране трошкове. Према подацима за 2024. годину, чак 34 одсто становништва имало би проблем да се суочи са изненадним трошком од 26.500 динара. У 2025, па и у 2026. години, немамо претерано велики разлог да верујемо да је ситуација значајно боља. Уосталом, према подацима СИЛЦ-а (Сурвеy он Инцоме анд Ливинг Цондитионс), 20 одсто грађана Србије налази се у ризику од сиромаштва“, наводи он.

У којим секторима су запослени који су премашили просечну плату?

Према подацима РЗС-а просечне зараде без пореза и доприноса у децембру 2025. године у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства износиле су 99.675 динара, а у сектору прерађивачке индустрије 113.750 динара.

Они који раде у сектору снабдевања водом и управљања отпадним водама у децембру 2025. године имали су плату која је у просеку износила 112.882 динара, у сектору трговине на велико и мало и поправкама моторних возила и мотоцикала зарадили су 112.079 динара, док су они који раде у сектору саобраћаја и складиштења примили плату од 109.239 динара. Радници у овим секторима нису примили просечну децембарску плату (124.089).

Њу нису примили ни запослени у сектору услуга смештаја и исхране (76.553), ни они који раде административне и помоћне услужне делатности (111.812), али ни они који раде у државној управи и одбрани (119.708).

До просечне децембарске плате нису догурали ни запослени у сектору образовања (112.699), здравствене и социјалне заштите (114.355), уметности, забаве и рекреације (106.292), ни осталих услужних делатности (87.437)

До просечне децембарске плате нису догурали ни запослени у сектору образовања (112.699), здравствене и социјалне заштите (114.355), уметности, забаве и рекреације (106.292), ни осталих услужних делатности (87.437).

Једини који су били близу овог просека су запослени у сектору пословања некретнинама (123.252), док су запослени у сектору рударства примили плату изнад просечне – 147.828 динара у децембру, а они у сектору снабдевања електричном енергијом, гасом и паром 141.762 динара.

Они нису једини са платом изнад просечне. Наиме, запослени у сектору информисања и комуникација имали су децембарску плату која је у просеку износила чак 264.793 динара, док су они који раде у финансијским делатностима и осигурању примили у просеку 174.875 динара и они који се баве стручним, научним и техничким делатностима 168.923 динара.

Најнижи словјеви становништва са аспекта прихода су Србија, Црна Гора и Турска

Економиста Драгован Милићевић подсећа у којој је позицији Србија наспрам других земаља Европе када је у питању расположива потрошња. Према подацима Еуростата из 2022. и 2023. године, становници Србије који се налазе у првом децилу (664 хиљаде становника) у просеку годишње по глави имају расположиво 2.000 евра, што је најмање у анализираним земљама Европе.

Најнижи слојеви становништва са аспекта прихода су Србија, Црна Гора и Турска, с тим што Турска није предмет поређења из разлога величине узорка у односу на број становника и броја становника целе земље.

„Шта се може закључити из анализе децлине расподеле дохотка: Србија је уз Црну Гору најсиромашнија држава Европе. Румунија је близу, али је у неким сегментима значајно изнад Србије. Пуни смисао рачунице је однос један одсто најбогатијих становника (64.412) који имају 2,4 милијарде евра расположивог еквивалентног дохотка и осталих 99 одсто становника (6.574.788) који присвајају 35,7 милијарди“, каже Милићевић.

Наглашава да, када би се извршила равномерна расподела, 99 одсто становника има 5.429 евра годишњи доходак, док један одсто становника има 36.185 еквивалентног дохотка по становнику.

„Другим речима један одсто становника Србије има седам пута већи доходак од осталих 99 одсто гледано по глави условног дохотка. Србија због каснијег објављивања анкете о потрошњи и дохотку нема још податке за 2023 годину, али тешко је претпоставити да може доћи до значајнијх промена. Наравно да ова анализа треба да буде проширена осталим сегментима расподеле пре свега цена основних животних намирница у Србији и остатку Европе“, наглашава овај економиста.

Додаје и да су цене хране и пића у Србији на чак 94 одсто нивоа просечних цена у земљама Европске уније, што како каже, додатно говори о степену сиромаштва већег дела становника Србије у односу на просек ЕУ.

„Такође и раст дохотка по децилима у претходним годинама није резултат раста економије Србије већ стагнације курса евра, затим раста инфлације и прилагођавања зарада инфлацији чиме су зараде расле у еврима, а куповна снага остајала иста или благо падала“, каже Милићевић.

(Н1-Нова економија)