Немања Рујевић: Смена Шолака - српски медији у сендвичу између режима и корпорација

Драматичан апел запослених у Јунајтед медији показује шта може да се деси кад медије контролишу режим и корпорације. Србији се дешава сада. Ако публика то не препозна, прети још црњи медијски мрак.

Драган Шолак је одавно био продао већински удео у Јунајтед групи, али је остао да води компанију – прилично успешно. То се види по томе што су само на продаји кабловског оператера СББ-а и спортских права недавно узели милијарду и по евра.

Тим масним парама – које највећим делом иду већинском власнику, белосветском инвестиционом фонду БЦ Партнерс – српски режим је практично купио монопол на медије у Србији.

Али, то није била Шолакова одлука. Тај бизнисмен, јавности познат тек као Вучићево страшило за народ, имао је да одлуку само спроведе.

Врло је могуће да је ту пукло између њега и БЦ Партнерса. Нетом је објављена вест да Шолак одлази из руководства, потом и апел новинара и уредника Јунајтед медије из којег се чита да је Шолак – смењен.

У том саопштењу се Шолак представља као атипични бизнисмен. Збиља, свако други би одавно уновчио операције у Србији и отишао да ради у некој земљи где неће бити жигосан као издајник и организатор „обојене револуције“.

Баш се тако понео фонд БЦ Партнерс. Они знају само монеy лангуаге, а да ли су на талону нафтна бушотина, кланице пилића или слободно новинарство у некој балканској земљи – то њих не занима.

Режим или корпорација

У Србији критичка реч може да се чује на доста места – има независних недељних магазина, истраживачких новинара, локалних медија, подкаста, има Јутјуб емисија. Има и Твитера.

Али, ниједно од тих места није ни изблиза моћан мегафон попут Н1 и Нове С, две телевизије Јунајтед групе.

Начелно, невоља је (и не само у Србији) што су медији или под утицајем режима, или су чип за мани гејм корпорација, или су на просјачком штапу.

Конкретније, питање је шта одлазак Шолака значи за медијску сцену и информисање грађана у једном друштву које је већ седам месеци у побуни, а од режимских медија и РТС-а не може да очекује истину?

Испрва, можда се збиља не промени ништа, како тврде у БЦ Партнерс. У том читању је смена Шолака само логичан наставак бега из Србије ка тржиштима ЕУ. Јер, Јунајтед група оперише од Словеније до Грчке и нигде није имала политичке проблеме као у Србији.

Уосталом, највећи корак је већ учињен када је продат СББ и када су угашени спортски канали, а то су биле две златне коке компаније. Од тада уредник Александар Вучић има скоро па монопол, а његове су (формално Телекомове) телевизије продрле у сваки дом.

Како су нам тада причали извори, Н1 и Нова С остали су да се држе на танком концу уговора према којем СББ још неко време (помињало се пет година) мора да им плаћа одређену суму по сваком прикључку. Суму довољну да се ради имуно на политичке притиске.

Тај се уговор, као и сваки други, може раскинути, али то носи финансијске пенале. И питање је да ли таква драма треба Вучићу.

Какви нас медији чекају?

Вероватније је да ће две велике кабловске телевизије радити као и до сада, док уговор не истекне. Онда би могла да их чека непристојна понуда – да се лепо примире, критику сведу на разумну меру, па да некако преживе. Или да се угасе.

Извесно је да многи врсни новинари и уредници из те две куће на такву понуду неће пристати.

Али, каква ће уопште бити тада телевизијска сцена, уколико ова власт опстане? Биће сва режимска. Неће имате где да се поштено ради. У ситуацији угушеног тржишта – где и већина оглашивача ослушкује политички ветар – немогуће је независно финансирати скупу играчку телевизију.

Ако тако буде, јавност ће морати да се снађе у раљама интернета и оно мало малих и борбених независних медија што остане. Без фрегата попут Н1 и Нове С, које су кадре за програм 24/7, то ће бити много теже.

Ако има поуке за публику, то је да коначно мора да научи да плати за медије који је поштено информишу. Да иде на киоск, да се претплати на новине, донира редакцијама, подржи новинарство.

Без тога, све ће решавати режим и корпорације.

(Време)