Небојша Крстић: Онај ко је бранио Тадићев став о Косову, по логици ствари морао би да брани и Вучићев

 Поштована госпођо Миленковић,

Кад сам вам скренуо пажњу на ово, рекли сте ми да је то дело уредника и да нисте ни видели док није изашао одштампан број Данаса. То сам прихватио без даљег негодовања.

Сада се ствар понавља.

Реченица из мог одговора: „Тадићева посета Косову имала је за циљ да охрабри Србе“ у одштампаном броју Данаса у наслову на насловној страни и на страни бр2 гласи: „Крстић: Тадићева одлука имала је за циљ само да охрабри Србе“.

Дакле, ви, или неко други, додао је ономе што сам рекао непостојећу реч „само“, чиме је промењен смисао реченог на начин којим се омаловажава Тадићева посета Косову 2005. А кад се погледа мој одговор на ваше питање, никаквог „само“ ту нема нити има било каквог омаловажавања те посете. Већ само анализе њихових различитих циљева.

Ви ово вероватно знате боље од мене, али за оне који не знају: ако новинар некоме тражи коментар и ако га добије, новинар може тај коментар (ако га сматра неприкладним, промашеним и сл.) да не објави. Може и да га скрати ако је сувише опширан и ако то простор то захтева. Али никако не сме да том коментару додаје своје речи мењајући смисао коментара, јер то је непрофесионално, некоректно и у супротности са етичким кодексом новинара.

Идемо даље. У тексту сте пренели читав мој коментар, што се каже – један на један. Чак нисте изоставили ни део који се критички односи на ваш лист („Мислим да је Вучићева посета важна јер је видим као важан део унутрашњег дијалога. Мислим да би председник такве разговоре морао да има и са грађанима централне Србије јер су они свакодневно изложени штетном зрачењу митоманије, лажи и популизма многих политичких личности, људи из јавног живота, али и неких црквених великодостојника. Проблем косовске демагогије малигни косовски чвор чини још смртоноснијим, а колико је ствар озбиљна говори и чињеница да и грађански и либерални медији, Данас на пример, на својим насловним странама преносе демагошке обмане које изговарају јунаци чувеног Инсајдеровог серијала „Патриотска пљачка“.), због чега вам свака част. Међутим, на крају тог цитата додали сте: „Закључује Крстић, који сада брани ставове власти“.

И сад се ја питам – да ли сте овом квалификацијом желели да ме похвалите или дисквалификујете? Пре ће бити ово друго. Ако сте хтели да ме дисквалификујете да бисте тиме поништили моју критику вашег листа, не верујем да је то адекватан начин јер сам уверен да међу читаоцима Данаса има још нормалних и пристојних особа којима се коса дигне на глави кад се на насловној страни суоче са Марком Јакшићем или неким другим јунаком сличног профила.

Зато ми дозволите да вам одговорим на поменуту дисквалификацију, односно на вашу тврдњу „да сада браним ставове власти“. Наиме, то је грешка. Ставове власти бранио сам и у време Тадићеве посете Косову 2005, а тачно је – браним их и сада. Мање због власти, а више због тога што су то, игром случаја, и моји ставови. Наиме, Тадићев став био је да се мирним и дипломатским путем морамо изборити за компромисно решење. Ако обратите пажњу, уочићете да се Вучићев став не разликује. Дакле, по мом скромном мишљењу, онај ко је бранио Тадићев став, по логици ствари морао би да брани и Вучићев.

У наставку свог текста, госпођо Миленковић, кажете: „Тадићев бивши најближи сарадник чини се као да се не сећа да је Тадићева посета КиМ те 2005, у пратњи педесетак домаћих и страних новинара, имала мировни али и историјски карактер.“

Ма како да се не сећам, драга гђо Миленковић?! Зато сам вам и рекао (погледајте мој коментар) да је један од циљева посете био „да се међународној јавности укаже на положај Срба, односно на ситуацију да су Срби на Косову најугроженија етничка заједница на тлу Европе и 21. веку“.

Иначе, да сте ми рекли да учествујем у квизу о томе ко се од нас двоје више и боље сећа Тадићеве посете 2005, вероватно бих се сетио још којечега. Такође, да сте ми рекли да је ваш текст посвећен мени и мојим сећањима, а не нечему озбиљном, боље бих се показао.

У сваком случају,

Срдачан поздрав

(Данас)