Н1: Студију за нуклеарну електрану у Србији ради француска фирма Ежис, која је радила и надзор на реконструкцији железничке станице у Новом Саду

Да ли можете да замислите нуклеарну електрану у Србији? Влада Србије не само да може, већ је и планира. Иако је у питању најефикаснији и најзеленији извор енергије, досадашња искуства са инфраструктурним пројектима, али и избор фирме која ће радити прелиминарну студију за увођење нуклеарних реактора - не уливају поверење.

Србија - земља у којој падају тек реконструисане надстрешнице, отпадају плафони у школама и обрушавају се надвожњаци у изградњи, хтела би да гради нуклеарну електрану. Шта све треба да уради, ускоро ће сазнати у деветнаест тачака.

"Ово је свакако прелиминарна студија, која ће бити готова у наредних месец-два, значи до краја другог квартала ове године", рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Стручњаци кажу да не постоји суштински проблем да Србија крене нуклеарним путем, али је неопходно да процес буде транспарентан и безбедан. А министарка нам је прећутала нешто што би могло бити безбедносни ризик - да израду студије ради француска фирма Ежис, која је радила и надзор на реконструкцији железничке станице у Новом Саду.

"Сама по себи чињеница да компанија која је уплетена у најстрашнију грађевинску аферу у Европи, која већ месецима Србију држи паралисаном, добије да ради израду прелиминарне студије за изградњу нуклеарне електране је хорор по себи. Право је питање зашто се тај посао оног тренутка кад се трагедија у Новом Саду десила и кад су везе те компаније објављене, тај посао није зауставио", каже физичар и научни новинар Слободан Бубњевић.

По важећем закону, свако ко одобри или приступи изградњи нуклеарне електране у Србији требало би да буде кажњен затвором од шест месеци до пет година. Још од 1989. на снази је мораторијум на изградњу ових постројења, а од тад се на факултетима ни не школују кадрови стручни за вођење нуклеарних електрана. Ипак, поједини стручњаци сматрају да Србија мора да размотри нуклеарну енергију јер алтернативу нема, али кад би сад кренула нуклеарним путем, први блок би прорадио тек за петнаестак година.

"Нисмо без ичега и да бисмо кренули од нуле, али један озбиљан и мукотрпан рад би нас сигурно сачекао", каже научни сарадник у Институту "Никола Тесла" Ђорђе Лазаревић.

Србија не би ни кретала од нуле да њени званичници нису обмањивали јавност. Приликом последње посете некадашњег руског премијера Дмитрија Медведева Србији 2019. нуклеарна будућност Србије је исцртана споразумом о изградњи центра са вишенаменским реактором. Тадашњи министар Ненад Поповић обећао је да ће то довести до поновног отварања катедри из области нуклеарних наука на српским факултетима.

Министар Поповић је своје обећање поновио и 2022. године, рекавши да ће до краја те године почети изградња нуклеарног центра. Три године касније центра нема, али има нових најава.

Овог пута, најаве су паничне.

"Сад морамо да радимо брзо, да узмемо те студије, да видимо шта и како да бисмо могли буквално да преживимо. Нећемо моћи ништа да имамо, нећемо моћи да пратимо свет ни у чему, нећемо моћи да имамо струју", рекао је председник Србије Александар Вучић.

Овакви наступи не доприносе промоцији нуклеарне технологије, кажу стручњаци.

"Више је штете него користи када политичари и људи некомпетентни за конкретну област, а поготово овако осетљиву као што је нуклеарна, дају неке сопствене судове о томе да ли је корисна или није корисна, без неког дубљег - ни тумачења ни разјашњења", каже научни сарадник у Институту "Никола Тесла" Ђорђе Лазаревић.

Председник не само да тумачи и разјашњава, већ и предлаже - да српски реактори не буду стандардни, већ модуларни, што је још увек неиспитана технологија, признаје и министарка.

"Оно што знамо то је да је за њих потребно мање времена, да су јефтинији у смислу трошкова изградње, да су модуларни - значи да можете да додајете и да одузимате одређене делове тих реактора. Да као неке лего коцке их буквално слажете", рекла је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.

Добро сте чули. Министарка је упоредила градњу нуклеарног реактора са лего коцкама.

(Н1)