Н1: Откуд српско „љ“ у руском извештају о употреби звучног топа у Србији и друге нелогичности

Безбедносно информативна агенција (БИА) је на свом сајту објавила извештај руске Федералне службе безбедности (ФСБ) о употреби такозваног звучног топа у Србији. Чим је текст објављен уочене су грешке и нелогичности, због чега је отворено питање где је извештај писан – у Москви или у Београду.

Друга страна, пети пасус, прва реченица, трећа реч извештаја на руском језику у којем пише „толгљак“. Непостојеће слово „љ“ у руском створило је непостојећу реч која је у српској верзији извештаја преведена као „маса“.

„Општа карактеристика масе: људи се налазе на улици у слободном распореду, различитих су узраста, присутна су деца. Многи праве видео записе догађаја, разговарају међусобно и слободно се крећу по улици. Нису регистроване назнаке физичког притиска полиције“, пише у документу на сајту БИА насловљеном „Извештај на српском језику“.

„Такво слово може да унесе само особа која користи српску тастатуру. Ми користимо ‘ль’, али то су два различита слова, док је у српском језику ово слово спојено“, рекао је за Н1 Рус са којим смо разговарали.

У истој реченици у руској верзији после непостојеће речи недостају две тачке, које постоје у извештају на српском. Познаваоци руског језика су приметили да се у тој реченици поткрала још једна грешка, односно да је реч „люди” стављена у погрешан падеж.

Реч „кашошонами“ не постоји у руском језику, требало би вероватно капюшонами (капуљачама), „какихлибо“ се пише одвојено „каких-либо“, „направляли движение масс“ је неправилан облик, грешке су на које су указали они којима је руски матерњи језик.

Особе којима је руски матерњи језик, а које је Н1 контактирао, наводе да је текст писан строгим бирократским језиком, који се заиста и користи у руским званичним документима.

Међутим, сумњу да је објављена руска верзија настала као превод текста иницијално написаног на српском буди и то што је српска скраћеница БИА преведена као АБИ (Агентства безопасности и информации), за шта саговорник Н1 наводи да је грешка типична за алате за машинско превођење.

Као други аргумент ове тезе он наводи то што руски текст пресликава структуру реченица и терминологију српске верзије, укључујући неке синтаксе које нису прилагођене руским нормама. Уз то технички термини се преводе буквално уместо да буду написани онако како се користе у руском језику. То је потврдио и наш саговорник, етнички Рус.

Рус са којим смо разговарали, а који је анализирао текст, као и изнете примедбе, оцењује да се ипак не ради о аутоматском преводу са српског на руски, већ да су из оригиналног извештаја узимани одређени делови и пребацивани у посебан документ, који је потом освануо на сајту БИА. А све то је, према његовој анализи текста, рађено у Београду па су се отуд поткрале и грешке.

Други руски држављанин који је читао текст и којем је познат бирократски језик руских служби не може да донесе закључак где је објављени извештај писан и на ком језику оригинално. Међутим, он тврди: „Са тим текстом нешто није у реду, као ни са самим догађајем о којем се говори“.

Како се у руском тексту нашло српско „љ“

Уочљиво је и то да БИА није објавила оригинални документ руске службе, већ ПДФ на којем нема ниједне назнаке у виду меморандума службе, грба Русије или печата за које се очекује да се налазе на званичним документима.

Војни аналитичар Александар Радић за Н1 објашњава да у свом раду чита и користи велики број руских званичних јавно доступних докумената и да је карактеристика свих њих – формализам.

„Руси су велики формалисти“, истакао је Радић, напомињући да руска документа увек изгледају на одређен начин и обележавају се на прописани начин, без обзира о чему се ради.

Он је у Новом дану на Н1 казао да је извештај ФСБ један „врло чудан документ“ и да се намеће закључак да је једна служба учинила другој „пријатељску услугу“, а да је посредник био Александар Вулин.

Прегледом мета података обе верзије објављене на сајту БИА види се да су оба извештаја креирана истог дана, у среду 16. априла, с тим што је српска верзија настала два сата раније.

Бивши директор Војно-безбедносне агенције (ВБА) Момир Стојановић сличног је мишљења као Радић. Он је за портал Н1 рекао да мисли да руска служба није спровела било какву истрагу, али да је некакве врсте договора било. „Све је обавијено велом тајне. У најбољем случају Александар Вулин је са представницима ФСБ договорио да се овај извештај лансира, а да се ФСБ не оглашава“, казао је Стојановић у разговору за Н1.

Према његовој оцени, од једне „калкулантско-преварантске политике за очекивати је да осване једно овакво саопштење“.

Он каже да уочене словне и граматичке грешке указују на то да се ради о „неспретној импровизацији сачињеној у Београду“.

„Извештај ФСБ у једној сувереној земљи не значи ништа. Намерно се потенцирало да нека међународна институција спроведе истрагу, ФБИ или ФСБ. Зашто је то тако? Зато што се власт крила иза неоспорног утицаја који Русија има на грађане. Власт због тога верује да ће грађани веровати у извештај“, казао је Момировић.

У Русији извештај као да не постоји

Да се пре ради о договору са одређеним представницима ФСБ него о правом извештају насталом после истраге иза које стоји руска служба, саговорницима Н1 указује и то што у Русији он није тема.

ФСБ на свом сајту није објавио нити извештај, нити саопштење о његовом постојању и објављивању резултата истраге у Србији. Нема га у делу Прес служба/ Званичне поруке, нити на насловној страни у одељку „Вести“.

Претрага сајта руске службе по кључним речима „Србија“, „Београд“ или „ЛРАД“ не даје ниједан резултат који би се тицао наводне употребе звучног топа у Србији, истраге или резултата истраге.

Руски медији о налазима ФСБ извештавају позивајући се на саопштење БИА и оно што је председник Србије рекао на конференцији за медије у среду увече.

(Н1)