Н1: Одакле нам стиже увозно млеко и колико га плаћамо?

 Србија највише млека, половину укупне количине, увози из Босне и Херцеговине - реч је о укупно 6.026 тона у 2025. години, за шта смо платили четири милиона евра. Следи Словенија одакле смо увезли 4.678 тона. Када је реч о млеку у праху, највише га је стигло из Белорусије - 1.350 тона, показују подаци званичне статистике.

Више стотина произвођача млека из централне Србије, незадовољни ценом, откупом и великим увозом млека, тракторима су блокирали Ибарску магистралу у Мрчајевцима и пут у Книћу, на правцу Крагујевац - Краљево. Пољопривредници су, у најмасовнијем протесту до сада, у Книћу просули више од четири тоне млека.

Министарство пољопривреде након протеста саопштило је да "подаци надлежних институција показују да је увоз млека и млечних производа током 2025. године износио око 41.300 тона, што представља смањење од приближно 29 одсто у односу на 2024. годину".

"Позитиван тренд настављен је и почетком ове године, јер је у јануару 2026. године забележен мањи увоз млека и млечних производа него у јануару 2025. године, што указује на постепену стабилизацију тржишта и бољу позицију домаће производње", наводи се, између осталог, у саопштењу Министарства пољопривреде.

А шта показују подаци Републичког завода за статистику?

Подаци Републичког завода за статистику показују да је током прошле године увезено 18.908 тона млека и павлаке у вредности од 28 милиона евра. То је мања количина у поређењу са 2024. када је Србија од других земаља купила 31.785 тона ових производа.

Када посматрамо само млеко, прошле године увезли смо 12.082 тоне овог производа са уделом млечне масти изнад један одсто (годину дана раније увоз је био 21.757 тона), у вредности од 8,87 милиона евра.

Две земље порекла убедљиво предњаче по количинама. То су Босна и Херцеговина, одакле смо увезли 6.026 тона млека (годину пре увоз је био 13.678 тона), потом Словенија са увозом од 4.678 тона (у 2024. увоз је био 4.120 тона).

Мање количине од поменутих, у распону од шест до 520 тона, увезене су из Италије, Грчке, Аустрије, Чешке, Немачке и Хрватске.

Из Словеније је увезена још и 141 тона млека са уделом млечне масти испод 1%.

Млеко у праху

Након рекордног увоза млека у праху 2022. године у количини од 7.077 тона у вредности од 27,9 милиона евра, 2024. и 2025. године увоз се смањује.

Тако је 2024. године увезено немасног млека у праху (испод 1,5% мм) у количини од 4.139 тона (вредности 10,7 милиона евра), још 1.328 тона са већим уделом масноће (изнад 1,5%мм) и 13 тона млека у праху са шећером. То је укупно - 5.480 тона.

Ове бројке су за 2025. још мање: 3.750 тона немасног млека у праху (у вредности 9,3 милиона евра), затим 489 тона са већим уделом масноће (удео мм изнад 1,5%) и 10 тона млека у праху са шећером. То је укупно 4.249 тона.

Највише млека у праху стигло нам је из - Белорусије (1.350 тона), затим из Француске (1.050 тона) па из Пољске (1.000 тона).

Увозило се и из Белгије (176т), Литваније (44т), Холандије (34т), Чешке (31т), Шведске (23т), Немачке (22т), Словеније (20т) и Велике Британије (свега 0,25кг).

Кондензовано млеко

Када је реч о увозу кондензованог млека, оно у Србију највише стиже из Холандије - 43 тоне незаслађеног и 126 тона заслађеног.

Лане је овог млека укупно увезено 89 тона незаслађеног и 174 тоне са шећером.

Земље порекла су, осим поменуте Холандије још и Белгија, Немачка, Чешка, али и Русија (17т) и Украјина (1т).

Годину пре, током 2024, на овој листи није било Украјине, али је било Босне и Херцеговине са количином од 458 тона, као и Белорусије, одакле је увезено 18 тона.

(Н1)