N1: Ima li rešenja za NIS - "Ako Amerikanci odbiju predlog Rusije, bićemo u velikom problemu"

 "Ne znamo ko je ta 'treća strana' kojoj bi Rusi predali kontrolu u Naftnoj industriji, niti znamo da li će Amerikanci pristati na to, a odgovor ćemo saznati uskoro", kaže za N1 broker Branislav Jorgić. Univerzitetski profesor Božo Drašković ocenio je da je loš potez ako je država dala Generalštab Trampovom zetu da bi "odobrovoljila" Amerikance da nam izađu u susret u vezi sa NIS-om. "To odobrovoljavanje 'evo vam na izvolte' jeste u ovom trenutku prazan pucanj", kazao je.

Ruski vlasnici spremni su da "trećoj strani" predaju kontrolu i uticaj u Naftnoj industriji Srbije. O tome su obavestili Sjedinjene Države, a građane ministarka energetike u srpskoj Vladi. Ona, pak, nije otkrila ko je ta "treća strana", kao ni da li predlog tog aranžmana podrazumeva samo promene u menadžmentu ili u vlasništvu kompanije. Osim što su, prema rečima Dubravke Đedović Handanović, već stigli "određeni komentari" američkog Ministarstva finanasija, nije poznato da li Amerika ovaj predlog smatra prihvatljivim. A vremena je, kao što je i sama ministarka rekla, sve manje i rešenje se mora pronaći. Da li je ono možda Generalštab?

"Ta treća strana je prvi korak, a to je postavljanje nekog nezavisnog menadžmenta od te treće strane. Mi ne znamo ko je ta strana, predsednik je rekao da zna. Srbija je podržala taj zahtev. Ostalo je da se vidi da li će američka strana prihvatiti tu treću stranu... I da se otkrije ta treća strana. Ona može da bude neko povoljno rešenje za Srbiju, ali i ne mora da bude", kaže Jorgić.

List Nova pominje Arape kao tu treću stranu. Na pitanje šta će Amerikanci reći ako su oni u pitanju, Jorgić kaže:

"Zavisi kakvi su argumenti dati američkoj strani. Čuli smo da su oni nešto komentarisali, ne znamo šta, ali bi trebalo da u narednim danima izađu sa zvaničnim stavom o tome. Mi možemo da uzmemo primer Lukoila, on je našao kupca ali to nije bilo prihvaćeno sa američke strane".

Ponavlja da ćemo morati da sačekamo da vidimo šta je odgovor SAD-a.

"Imate i primer Lukoila u Bugarskoj. Oni su relativno skoro dobili sankcije u odnosu na nas, i oni već imaju mapu puta rešavanja tog problema. Prvi korak je bio da parlament donese zakon kojim postavlja prinudnog upravnika u toj rafineriji, koji onda može da zatraži produženje normalnog rada, odnosno privremenu suspenziju sankcija, ili da izvrši prodaju, odnosno nacionalizaciju kao poslednje rešenje", rekao je Jorgić.

Ali, kako kaže, Bugarska je u malo povoljnijoj situaciji od nas.

"Jer je Lukoil privatna kompanija. Kod nas to nije slučaj, Gasprom je u većinskom državnom vlasništvu, a postoje i geopolitički uticaji", dodao je.

Jorgić smatra i da je američka strana bila potpuno jasna, a to je da mora da se potpuno isključi rusko vlasništvo. "Ako do te pozicije ne dođemo, mi ćemo imati problema", navodi.

"Mi imamo sopstvene interese. Po mom mišljenju, uvođenje sankcija NIS-u je najveći udarac za ekonomiju Srbije od bombardovanja. Najbolje je da se postigne neki dogovor američke i ruske strane, ali krajnji korak bi mogao da bude otkup akcija od ruske strane", izjavio je.

Prema njegovim rečima, država bi možda mogla da taj predlog koji je predviđa prinudni otkup od 90 posto, spusti na 30.

"Da završi posao, uplati deviznu protivrednost na namenski račun ruske strane i da ta sredstva stoje do rešenja globalnog problema. Dozvolite operaciju 'buy-back' - da Rusi kad međunarodne okolnosti dozvole, ponovo otkupe svoj paket. To nije idealno rešenje ali jeste relativno fer i maksimalno fer prema ruskoj strani", predlaže Jorgić.

Nacionalizacija (ni)je dobro rešenje

Jorgić smatra da nacionalizacija nije dobro rešenje.

"Nije dobro za ambijent. Nacionalizacija znači preuzimanje imovine bez naknade. Imate i pojam eksproprijacija, to je preuzimanje bez saglasnosti vlasnika ali uz naknadu. A ovde se radi o berzanskoj kompaniji, tu se primenjuje Zakon o berzanskim društvima koji predviđa otkup deonica", pojašnjava.

Jorgić kaže da nema nikakvih informacija da li će se to desiti, ali da je to potpuno legalno rešenje.

"I nema izgovora - nema novca u budžetu - ne postoji veći problem koji treba da se reši od ovoga", naglasio je.

Božo Drašković ocenjuje da je država ponovo zakasnila sa reakcijama na krizu, kao što "to i inače čini".

"Nemamo normalne strategije ni da procenjujemo rizike. Bilo je jasno kod prvih sankcija da će to pogoditi i nas. Mi smo upali u zamku, jer nismo vodili računa. Sada kusamo posledice toga. A odluka o NIS-u ne zavisi od nas, već od odnosa SAD i Rusije. Očito da su to geopolitički interesi koji pogađaju nas kao malog igrača", kaže Drašković.

Prema njegovim rečima, preuzimanje akcija ili slično je malo moguće, jer imamo vlasnika NIS-a koji nije voljan da proda.

(N1)