МОК донео одлуку којом се забрањује трансродним спортистима да се такмиче у женској категорији на Олимпијским играма, генетско тестирање за женска такмичења обавезно

Међународни олимпијски комитет (МОК) саопштио је да је донео одлуку којом се забрањује трансродним спортистима да се такмиче у женској категорији на Олимпијским играма, и да је својим чланицама наложио да спроведу обавезно генетско тестирање за женска такмичења.

МОК је одлуку донео након вишемесечних спекулација о ставу те организације о једном од најспорнијих питања са којима се суочава спорт на међународном нивоу, а правила ће се примењивати од следећих Олимпијских игара, у Лос Анђелесу 2028. године, преноси "Њујорк тајмс".

Прва жена која је на челу МОК-а, Кирсти Ковентри, која је одликована олимпијска пливачица из Зимбабвеа, често је раније најављивала потребу да се женска такмичења на Олимпијским играма заштите, поводом учешћа трансродних спортиста.

Према новој политици МОК-а, подобност за учешће на женским такмичењима на олимпијским играма утврђиваће се једнократним генским тестом, који се већ користи у атлетици, и захтева скрининг путем пљувачке, бриса образа или узорка крви.

Медицински и научни директор МОК-а Џејн Торнтон, која је и бивша канадска олимпијска веслачица, крајем прошле године је представила почетне налазе прегледа спортиста који су трансродни или имају разлике у сексуалном развоју, а такмиче се у женским спортовима, који су показали да спортисти који су рођени са мушким сексуалним маркерима задржавају физичке предности, укључујући и оне који су примили третман за смањење тестостерона.

Један од најпознатијих случајева јесте онај везан за Иман Хелиф, алжирску боксерку која је освојила злато на Играма у Паризу.

Она се такмичила у женској конкуренцији, али је њено учешће доведено у питање због раније дисквалификације са Светског првенства 2023. од стране Међународне боксерске асоцијације, где је наведено да није испунила критеријуме подобности у вези са полом.

Међутим, МОК није признао ту одлуку и дозволио јој је наступ у Паризу, што је изазвало подељене реакције у јавности и међу спортистима.

Контроверза се додатно распламсала током самог такмичења, након што је једна њена противница одустала од меча у страху да ће бити повређена. Појавиле су се расправе о правичности и транспарентности правила, као и о томе ко има надлежност да одређује критеријуме за учешће.

МОК је бранио своју позицију тврдећи да се води сопственим стандардима и да не постоји јединствено глобално правило које важи за све спортове.

С друге стране, критичари су указивали на недостатак јасних и доследних критеријума, што је довело до шире дебате о томе како у будућности ускладити инклузију и фер-плеј у женском спорту.

До сада су смернице МОК-а дозвољавале трансродним женама да се такмиче са смањеним нивоом тестостерона, али су коначну одлуку остављале појединачним спортским федерацијама.

Атлетика, пливање, бокс и рагби генерално ограничавају трансродне спортисте да се такмиче у женској категорији.

Атлетика је постала први велики спорт који је од прошлог марта увео обавезно ДНК тестирање пола за спортисткиње које учествују у женским такмичењима.

(РТ Балкан)