Митрополија црногорско-приморска: Не постоје никакви црквени разлози за издвајање Боке которске из састава МЦП, такве гласине имају политичке мотиве

Не постоје никакви црквени разлози за издвајање Боке которске из састава Митрополије црногорско-приморске (МЦП), и такве гласине имају, прије свега, политичке мотиве. Уколико би се оне обистиниле - то би представљало удар на историјски континуитет, вјековно насљеђе и интегритет МЦП-а.

То су “Вијестима” казали јуче из Митрополије, одговарајући на питање - да ли су тачни наводи да је на мајском засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (СПЦ) планирано да се из њене јурисдикције “издвоји” Бока которска, чиме би се Митрополија свела само на континентални дио.

Београдски лист “Данас” објавио је у понедјељак, позивајући се на сазнања из врха СПЦ-а, да патријарх српски Порфирије и “његов духовни отац”, владика бачки Иринеј, имају у плану да на засједању Сабора СПЦ у мају “оставе” Митрополију без Боке.

Тај медиј тврди да се спекулише и о подјели Епархије жичке, али и Епархије захумско-херцеговачке, која би наводно могла да остане без Дубровника.

Редакцији је јуче из више извора упућених у дешавања у Патријаршији у Београду и Митрополији у Цетињу речено да у СПЦ постоје приче о издвајању Боке. Један саговорник тврди да је посриједи наводни напад Порфирија на митрополита црногорско-приморског Јоаникија, други да је у питању исто - одговор патријарха српског на наводне замјерке поглавара МЦП на неке потезе врха цркве, а трећи - да наводни план о прекрајању граница Митрополије постоји, али да он (саговорник) не мисли да ће се то десити на Сабору у мају, с обзиром на већ постојећа трвења у СПЦ-у.

Међутим, “Вијести” нису могле званично да потврде ни писање “Данаса”, ни тврдње извора.

Из Порфиријевог кабинета и Информативне службе СПЦ нису одговорили на питања редакције да ли је тачно да је на мајском засједању Сабора планирано да се Бока одвоји од Митрополије, те ако јесте - који су разлози за то.

МЦП: Најдубљи коријени су нам у Боки

Из Митрополије су листу рекли да издвајање Боке которске из њеног састава није била тема на засједањима Светог архијерејског сабора СПЦ, нити у оквиру МЦП. Тврде да не знају одакле потиче таква “гласина”, али да се, како наводе, чини да она има “првенствено политичке мотиве”.

“Јер свакако није утемељена у расположењу и вољи мјесног свештенства и вјерног народа”, истичу они.

Из Митрополије кажу да је вјековно сједиште “древне епископије зетске, благословено Светим Савом, првим архиепископом српским”, било на Превлаци, код Тивта, те да је управо од те епископије настала Митрополија црногорско-приморска.

“И назив ‘приморска’ је присутан у њеном називу, не само због савремене јурисдикције, него и ради чињенице да је њено прво сједиште било у Боки”, пише у одговору “Вијестима”.

Навели су да су се, кад су средином 15. вијека Млечани “грубом силом потиснули Митрополију с приморја”, митрополити зетски/црногорски на сваки начин, насупрот претензијама млетачких власти, борили да задрже јурисдикцију над Боком, а у чему су, тврде, “имали оданост и подршку тамошњег српског народа”.

“Кад је Аустроугарска успоставила власт у Боки которској, она је, већ у Његошево (Петар II Петровић Његош) вријеме, скоро у потпуности онемогућила јурисдикцију црногорских митрополита над Боком. Да би се смањио политички утицај Беча, од стране православног становништва је затражено да се оснује бококоторска епископија, чему је аустроугарска власт, послије дужег периода отпора, изашла у сусрет”, рекли су из Митрополије.

Казали су да је “послије ослобођења и уједињења”, чим су то допустиле објективне околности, Бока которска убрзо враћена у јурисдикцију Митрополије, те да је на такав начин исправљена историјска неправда учињена МЦП-у, “чиме су укинуте и црквене посљедице млетачке и аустроугарске окупације”.

Из Митрополије су стога оцијенили да данас не постоје “никакви црквени и пастирски разлози за издвајање Боке из састава МЦП, особито имајући у виду да је њен најдубљи коријен управо у Боки - у Манастиру Превлаци”.

“Изузимање Боке испод надлежности Митрополије и тиме фактичко обнављање аустроугарске творевине био би својеврстан удар на историјски континуитет, вјековно насљеђе и интегритет Митрополије, јер такав потез не би био вођен разлозима за унапређење црквеног живота, којих, без икакве сумње, нема у овом историјском тренутку”, поручили су.

Сабор дао другог митрополита

Док се чека на засједање Светог архијерејског сабора СПЦ и његове евентуалне одлуке у вези Митрополије, прошле године донесена је једна важна која се тицала Црне Горе - она је тада добила другог митрополита, јер је дотадашњи епископ будимљанско-никшићки Методије произведен у виши чин. И тада је отворено питање да ли је тај потез СПЦ-а уперен против Јоаникија.

Методије је том приликом постао и члан Светог архијерејског синода - тијела које представља највишу извршну, управну и надзорну власт у СПЦ. Осим њега, чланови Синода су Порфирије, Иринеј, митрополит зворничко-тузлански Фотије и митрополит рашко-призренски Теодосије.

Након што је Методије добио звање митрополита, из МПЦ-а су “Вијестима” казали да је та одлука “природна и логична”, те да је епископија будимљанско-никшићка, једна од првих коју је основао Свети Сава, “први архиепископ српски, приликом утемељивања црквене организације на нашим просторима”. Та епархија је, како су навели, још од 15. вијека на свом челу имала митрополите, “будући да је тада била уздигнута на степен митрополије и као таква је трајала све до средине 17. вијека”.

“Ово све чини довољно разлога да и њени садашњи архијереји у савременим околностима могу и треба да имају звање митрополита”, оцијенили су тада из МЦП-а.

Методијевим “унапређењем” отворена је дилема ко је тренутни црквени владар Црне Горе - он или Јоаникије, а нарочито у контексту вишемјесечних ревизионистичких потеза и порука митрополита будимљанско-никшићког, током којих је поглавар црногорско-приморски углавном био у другом плану, иако је о неким темама имао изјаве налик Методијевим.

Неки аналитичари су тада оцијенили да се Методије у својим иступима приказује као човјек који је ближи режиму у Србији, а да Јоаникије има критички поглед на дешавања у србијанском друштву и политици.

Откад је постао митрополит, Методијеве изјаве постајале су све оштрије, а потези све контроверзнији. То је кулминирало током и након догађаја поводом незаконитог подизања споменика озлоглашеном четничком команданту Павлу Ђуришићу у беранском селу Горње Заостро. Спорни кип митрополит будимљанско-никшићки открио је почетком августа прошле године, поручивши да је “мало оних који су били надахнути као Ђуришић”, те да би споменик том ратном злочинцу требало да буде подигнут и у центру Берана.

За то вријеме, Јоаникије се, макар јавно, држао по страни, иако се из његових изјава може закључити да се идеолошко становиште митрополита црногорско-приморског о неким темама, као што је улога четничког покрета, не разликује од Методијевог.

Јоаникије на удару

Јоаникије је крајем фебруара прошле године потписао писмо којим се осуђују наводи да су студенти који протестују у Србији - “српске усташе”, а такав потез није наишао на одобрење режима у Београду, с којим је, према тврдњама неких аналитичара, повезан и врх СПЦ.

Неколико дана након тога, београдски таблоиди затражили су да Јоаникије повуче потпис с писма, оцјењујући да се прикључио јавном нападу на Порфирија и митрополита крушевачког Давида (који је аутор текста у ком су студенти названи “српским усташама”), те да је “стао у ред с онима који не желе добро српском народу и Србији”. То је констатовано у тексту мало познатог портала “Сунчаник”, блиског СПЦ-у, а који је пренијела тамошња жута штампа.

Још један потписник тог писма, донедавно митрополит жички Јустин, смијењен је с те позиције прошле седмице одлуком Синода СПЦ, који га је оптужио да је “упорно обмањивао јавност да је политички прогоњен”.

Синод је разријешио Јустина до редовног засједања Сабора у мају (кад ће се донијети коначна одлука о његовом статусу) и покренуо поступак за утврђивање његове канонске одговорности.

“Данас” је у понедјељак објавио да се у високим црквеним изворима незванично већ спекулише да би на предстојећем Сабору “црквена скупштина” требало само да аминује синодску одлуку о смјени Јустина, али и да подијели Епархију жичку.

Тај лист тврди да подјела “пријети” и Епархији захумско-херцеговачкој, којој би наводно био одузет Дубровник. На челу те епархије је митрополит Димитрије - још један потписник писма осуде називања студената “српским усташама”.

(Вијести)