Милан Ћулибрк: Држави одговара да цена горива буде што виша како би пунила буџет. Дизел је за месец и по дана поскупео више од десет одсто, што ће неминовно погурати инфлацију

Поскупљење горива у Србији последњих недеља могло би додатно да погура инфлацију и раст цена, упозорава уредник недељника Радар Милан Ћулибрк, наводећи да држави одговара виша цена због прихода од акциза. Он напомиње и да је дизел за месец и по дана поскупео више од 10 одсто, што ће се неминовно прелити на друге производе, док су цене горива у региону и даље знатно ниже него у Србији.

Малопродајна цена на бензинским станицама од петка 27. марта до 3. априла износиће 213 динара за литар евродизела, односно 188 динара за литар бензина, што значи да је у односу на прошлонедељне цене евродизел скупљи за један динар, док је цена бензина остала иста.

Говорећи о поскупљењу горива, Ћулибрк каже да “држави одговара да та цена буде што виша” како би пунила буџет што више уз помоћ акциза што, како каже, има и своју тамну страну јер – када гориво поскупи, поскупеће и све остало.

“Ми сада причамо да је нова цена за један динар већа, али не. За последњих месец и по дана повећана је 20 динара, јер је дизел почетком фебруара, крајем јануара био 193 динара, а сада је 213 динара што је повећање од преко 10 одсто”, објашњава Ћулибрк додајући да ће то повећање “кад-тад морати да се одрази и на друге цене”.

Он објашњава и да прогнозе показују да поскупљење горива од 10 одсто на глобалном нивоу значи повећање општег нивоа цена од један одсто. Оцењује и да ћемо, само због досадашњих поскупљења ове године, имати повећану инфлацију за један процентни поен више него што је планирано.

Ћулибрк каже да званичници “воле да хватају муштулук” и да се хвале како су грађанима обезбедили најниже цене горива, али да то и није сасвим истина.

“Оно што је суштина је да грађани Северне Македоније плаћају дизел 40 динара јефтиније него ми. У Црној Гори је 30 динара јефтинији, у Босни је 20 динара јефтинији. Па шта је нама то власт поклонила? Она и даље узима много и могла би да смањи своја захватања много више”, каже уредник недељника Радар.

Брига о најсиромашнијим грађанима

Коментаришући најаве надлежних да ће се држава умешати како би стандард грађана остао неоштећен повећањем цена, Ћулибрк каже да не види како је то могуће јер је, како каже, “држава тај механизам већ испуцала”.

“Почетком марта је престала да важи уредба о ограничавању великог броја цена у продавницама и због тога је држава смањила међугодишњи раст цена на око 2,5 одсто. Поента је што она није елиминисала узроке инфлације, она их је вештачки држала под контролом”, сматра саговорник Н1 подсећајући да је Србија пре увођења тог ограничења била друга у Европи по расту цена последњих пет година.

Ћулибрк, коментаришући изјаву председника Србије Александра Вучића да ће преузети бригу и водити више рачуна о најсиромашнијим становницима, подсећа на вест о томе како 40 одсто запослених у Србији, а што је како каже око милион грађана, прима мање од 600 евра месечно, док се председник хвали знатно вишим платама.

"Потребно је одустати од неких пројеката"

Уредник недељника Радар оцењује да је потребно да доносиоци одлука у Србији одустану од “неких суманутих пројеката” како би успели да ублаже ефекте енергетске и економске кризе.

“У овој ситуацији ви инсистирате да градите Национални стадион на који ћете да потрошите милијарду евра. Људи, то је сумануто. Тих 500 милиона које ћеш још да потрошиш искористи на нешто што је сада људима стварно много важније од стадиона на коме ће се играти шест утакмица годишње”, сматра Ћулибрк напомињући и да је изградња делфинаријума у парку Ушће непотребна док "свет гори".

“Одвратан однос медија према трагедији на Филозофском факултету”

Коментаришући смрт студенткиње Филозофског факултета у Београду и извештавање медија о том случају, Ћулибрк каже да гледамо “одвратан однос медија према ужасној трагедији”.

“То нису више ни медији, заиста, тачно се види да су то пропагандне машинерије са јасним, дефинисаним циљем. Они знају све унапред, они знају тачно шта се десило, ко је крив , ко је одговоран. Директно су уперили прст, као у наводно одговорне, позивајући од ректора до декана Филозофског факултета”, каже Ћулибрк.

Он оцењује да, иако се Србија последњих година суочила са више трагедија, поједини медији нису ништа научили о етичком извештавању, те да “такве људе не сматра колегама”.

“На нама је да људима пренесемо објективну информацију. Нико још увек не зна шта се тачно десило. Како они могу да тврде било ко да је одговоран? Заиста би било добро да сазнамо шта се десило и да се кривци казне, наравно, али не могу медији да проглашавају одговорне, кривце и да буду џелати, а видели смо да неки то обилати раде”, оцењује Ћулибрк за Н1 додајући да овакво извештавање медија показује да истина више није ни важна.

(Н1)