Михаило Меденица: Христе Боже - Христе брате!

Свети оче Василије чувај оно најмилије.

Чувај мило српство своје што ти кличе,

што ти поје.

Ој, Острошка света гредо ево ти га

српско чедо…

Познајеш ли својег лика - страдалнога

подвижника.

Познајеш ли босоноге самоникле

све Остроге.

Ево Србља распетога све у славу

милог Бога!

Ево рана од клинова с Метохије

и Косова.

Где су муке и страхоте - пева Србин

са Голготе.

Пева Србин обезглављен

молитвама твојим слављен.

Дробили нам звери кости да убију

у нас Бога,

залуду им, срасту кости од камена

са Острога.

Залуду нам очи ваде - догледамо вековима,

што нам земљом похараше - то на небу Србин

има!

Зар ко мисли да је Србин од земаљског саздан

мира?

Ми смо полен плаштаница, припрате смо манастира.

Свети оче Василије чувај оно најмилије.

У колевци што је живот - повијено у твој кивот.

Полен ми смо православни, па има ли веће среће

да стасаваш подвижништвом, да узрасташ за распеће!

Ево рана од клинова с Метохије и Косова!

Ево певам обезглављен - благословен, православљен!

Ево сам ти стено света - не остарих од детета.

Ево сам од живих рана, нека ме по крви прате,

положајник на Голготи - Христе Боже, Христе - брате!

Михаило Меденица

(Два у један)