Медији: Шта је Мацут обећао Ђокићу и шта држава тражи заузврат - Да ли је договор премијера и ректора Београдског универзитета победа власти?

Квоте за упис будуће генерације студената биће усвојене до краја јуна, а упис на факултете организован крајем јула, епилог је разговора премијера Ђуре Мацута и ректора Универзитета у Београди Владана Ђокића који је одржан у понедељак, 9. јуна. Имао је премијер један услов за академску заједницу, а то је да се до почетка уписа на факултет реализује шест недеља надокнаде наставе.

Нема најаве да ће бити нових састанака Мацута и Ђокића, али декани факултета очекују састанке представника Универзитета у Београду са представницима Министарства просвете. Неке од обећаних ставки, захтевају законске измене.

А нису само квоте и упис нове генерације студената биле тема састанака одржаног у понедељак. Ђокић је пред Мацута изашао са шест захтева, који су формулисани на последњој седници проширеног ректорског колегијума одржаног 2. јуна.

Осим захтева да се усвоје квоте до краја јуна, а упис на факултете обави крајем јула, од Владе Србије тражили су и да се укине Уредба о платама (измена Уредбе о нормативима и стандардима рада високошколских установа за делатности које се финансирају из буџета), да се омогући смањење броја ЕСП бодова за упис у наредну годину студија, уплати новац за материјалне трошкове факултетима, рефундира део школарине самофинансирајућим студентима, као што је обећано. За све те захтеве добили су одговор да ће бити испуњени.

Како сазнајемо на Универзитету у Београду, премијер је имао један услов за испуњење захтева око уписа, а то је да се реализује шест недеља надокнаде наставе и онда да се крене са уписом нове генерације студената.

Декан Хемијског факултета у Београду проф. Горан Роглић потврдио је за РТ Балкан да је то услов Владе Србије – да се реализује шест недеља надокнаде наставе и онда може да се реализује упис крајем јула.

"Тада можемо да упишемо 60 одсто места, а осталих 40 одсто места када се заврши комплетна надокнада наставе. То би могло да се очекује у септембру. Све зависи од факултета до факултета. Неки факултети ће раније завршити надокнаду, типа Економског, ФОН-а, а неки ће тек у септембру", прецизирао је он.

Додаје да није прецизирано да ли ће факултети који са надокнадом заврше у јуну, моћи да упишу све студенте и да ће вероватно бити настављени разговори са Министарством просвете, како би се све прецизно дефинисало.

Иначе, факултети у Србији у блокади су од краја новембра, почетка децембра прошле године. На већини факултета почела је онлајн надокнада наставе. Од 31 факултета, који су у саставу Универзитета у Београду, још неколико није донело одлуку да се крене са онлајн наставом. То су Медицински факултет (за данас најављена седница Наставно-научног већа), ЕТФ, Физика, Филозофски, ФАСПЕР, Биологија и Грађевина.

Иначе, министар просвете Дејан Вук Станковић је раније у више наврата је рекао да ће упис нове генерације студената бити могућ тек када се надокнади пропиштена настава и испити и да је реално да то буде крајем октобра, почетком новембра. Са друге стране, декани факултета су навели да су спремни да се у јулу обави упис нове генерације студената.

Декан Физичког факултета проф. Воја Радовановић каже да за сада имају усмено обећање премијера Мацута да ће универзитети квоте добити крајем јуна, а да ће упис моћи да обаве крајем јула.

"За две недеље би требали универзитети да добију квоте, онда иде расписивање конкурса и нека наша процена је да би крајем јула могао да буде пријемни испит и упис на факултете. То је последња недеља јула. То је све оквирно", навео је Недељковић за РТ Балкан.

Указао је да су добили обећање да ће бити укинута Уредба којом се за обрачун плате професорима у високошколским установама наставни рад вреднује са 87,5 одсто, а научно-истраживачки са 12,5 одсто у укупној заради. Такође, добили су обећање да ће бити расформирана Радна група која је требало да се бави финансирањем високог образовања.

"Већина тих одлука које се поништавају су беспотребно уведене. Уредба је незаконита. Ово је сада само враћање на оно што су законски оквири", истакао је он.

Поједини факултети, међу којима и Физички факултет, рекли су да су спремни да упишу нову генерацију студената без пријемног испита. Други, попут ЕТФ-а, инсистирају на пријемним испитима. Међутим, пријемни испити на факултетима су законска обавеза, заправо високошколске установе су акредитоване тако да се селекција кандидата ради на основу пријемног и успеха из средње школе.

"Пријемни испити су обавезни по закону. Тачно је да су многи факултети, међу којима је и мој, рекли да можемо да упишемо нову генерацију бруцоша и без пријемног. Међутим, за то су потребне измене закона. То не можемо ми да урадимо сами, мора да се донесе 'лекс специјалис', да би то могло да се спроведе. Морам подсетити и да је онлајн настава на факултетима незаконита, јер факултети нису акредитовани да држе наставу на даљину. Министарство просвете је дало одобрење да се спроводи онлајн настава. Добро, ја разумем то је да би се лакше изашло из ове ситуације", навео је Радовановић.

Како сазнајемо, планиран је састанак проректора за наставу са продеканима свих факултета како би се припремио нови Календар уписа, који ће бити усвојен на наредној седници Сената која ће бити одржана последње среде у јуну.

Влада Србије већ је направила први корак ка реализацији договора који су постигли Мацут и Ђокић. На данашњој седници укинут је Закључак о формирању Радне групе за анализу тренутног стања финансирања високог образовања.

Да ли је договор премијера и ректора Београдског универзитета победа власти?

Вест о договору који је премијер Ђуро Мацрт постигао са ректором Београдског универзитета у делу академске заједнице тумачи се као маестралан дриблинг власти, која је обећала испуњење захтева запослених у високом образовању, уз услов да факултети почну са извођењем какве-такве наставе. Заборавља се, међутим, да су захтеви професора дошли као последица кажњавања од стране режима због тога што су подржали иницијалне студентске захтеве, а њих, чини се, мало ко више помиње.

– Тачно је да је највећи део репресивних мера према универзитету настао као последица наше подршке легитимним студентским захтевима, али не треба да заборавимо да још од пре датирају покушаји овог режима да угрози позицију Универзитета у Београду – каже Маја Ковачевић, деканка Факултета политичких наука.

Она подсећа на покушај државе да, пре него што су почеле студентске блокаде, измени Закон о високом образовању и омогући долазак страних универзитета у нашу земљу без акредитације. Као други пример наводи чињеницу да држава последњих неколико година не измирује своје обавезе и не уплаћује факултетима материјалне трошкове у пуном износу.

Ковачевић указује да између универзитета и владе постоји међусобно неповерење које није од јуче, али је ескалирало када је почео протест студената.

– Моје виђење је да овде није реч ни о чијој победи или губитку већ о томе да универзитет мора врло пажљиво да брани интересе и наставника и студената у овом тренутку и периоду који долази. Сматрамо да су студентски захтеви легитимни и у општем интересу, зато смо их од старта подржали и и даље стојимо уз њих. Међутим, протоком шест, седам месеци у којима власт није до краја испуњавала захтеве студената, дошли смо у ситуацију да је 9. јун, бар када је Универзитет у Београду у питању, последњи моменат када би морала да почне надокнада настава ако желимо да завршимо ову академску годину – указује Ковачевић.

То, према њеним речима, не значи издају студентских захтева, нити попуштање факултета већ се тиме одговара на други општи интерес – да може да буде уписана нова генерација студената јер и они имају право да се образују на високошколским установама.

– У разговорима са студентима сам говорили да треба да будемо пажљиви и да чувамо њихову борбу за испуњење легитимних захтева, али да с друге стране, треба да сачувамо факултете и универзитет. Имали или немали поверење у власт, морамо међусобно да сарађујемо јер је то у интересу свих, али је наш крајњи циљ да очувамо борбу професора и студената за два паралелна циља – и за испуњавање студентских захтева, али и за очување факултета и универзитета. Тако да бих рекла да овде нема губитника или победника – сматра деканка ФПН-а.

(Не)испуњени захтеви

Укидањем Радне групе чији је задатак био да припреми измене Закона о високом образовању, Влада Србије је испунила први од три захтева дела академске заједнице који већ три дана протестују испред седишта извршне власти.

Договор премијера и ректора предвиђа и повлачење спорне уредбе која је „прекројила“ радно време наставника, усвајање буџетских квота за упис нове генерације студената, али и олакшице за упис наредне године студија у виду смањења потребног броја бодова. Обећава се и могућност узимања статуса мировања, који ће, како се очекује, узети најупорнији академци који ће и наредних месеци истрајавати у блокадама. О свему томе за сада нема писаног трага већ је део усменог договора који је ректор Ђокић после састанка са премијером Мацутом предочио деканима факултета Београдског универзитета.

Срђан Продановић, виши научни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, каже да је важно да у актуелној друштвеној кризи све информације буду благовремено предочене члановима академске заједнице у интересу очувања демократских тековина до којих смо дошли кроз студентске блокаде.

– Мени је јасно да је све почело од освете универзитету. Та освета је била врло планирана и вешта. Држава је престала да уплаћује материјалне трошкове факултетима, претило се да неће бити уписа бруцоша што би универзитет довело на руб пропасти и са те стране разумем бојазан људи у Ректорату који о импликацијама свега тога морају да размишљају јер су на одговорним функцијама – указује Продановић.

Жељко Томановић, професор Биолошког факултета у Београду и дописни члан САНУ, каже да се захтеви академске заједнице најмање односе на плате, већ на статус универзитета кроз укидање Радне групе за израду новог закона, укидање незаконито донете Уредбе 5-35, одобравање квота за упис нове генерације студената…

– Прве две ствари су донете из хира појединца. Повећањем зарада и материјалних трошкова универзитетима власт је имала погрешну претпоставку да је тиме решила проблем, јер они све виде кроз новац и због тога су ту. Разбеснело их је што нису успели и почели су да кажњавају универзитете – каже Томановић.

Он оцењује да је попуштање власти последица притисака и значајног опадања подршке у јавности.

– То је потпуно јасно после избора у Косјерићу и Зајечару. Замислите да су студенти пре два месеца формирали листу са наставницима, сељацима, ратним ветеранима, обичним грађанима која је у Косјерићу, једној руралној средини освојила готово 50 одсто гласова, уз све њихове манипулације и десетине милиона уложене у ову сиромашну општину у претходних пар месеци. Само да напоменем да је власт на претходним локалним изборима у Косјерићу имала преко 68 одсто, уз излазност око 73 одсто. Србија се мења и то ништа неће зауставити. Замислите шта ће се десити у већим градским срединама ако је овако у Косјерићу – каже Томановић.

Сматра да свакодневне приземне увреде највиших званичника власти на рачун академске заједнице само потпирују незадовољство.

– Пре подне вас позивају на дијалог, а поподне су студенти и професори фашисти и нацисти. Тим фашистима и нацистима су дали ордење и плакете након ковид кризе због “стављања у службу народу и држави…“. Наши студенти докторанти, професори и истраживачи су ризиковали своје здравље и здравље својих породица радећи за народ у тешким условима. Мислим да им све те плакете и ордење треба вратити, а ми смо увек ту за наше грађане и државу. То говори о њиховом потпуном губитку компаса – истиче Томановић.

На наш коментар да су студенти и професори остали усамљени, он одговара да се не слаже да је ово борба само студената и академске заједнице.

– Очигледна је подршка народа који не жели више корумпирану, бахату и неваспитану власт. Просто није могуће да људи буду седам месеци непрестано на улицама. Они који у овој земљи имају највећу одговорност понашају се најнеодговорније вређајући грађане ове земље на њиховим бизарним медијима. Ова побуна неће стати до промене власти која ће се десити на изборима и то је свима јасно – уверен је Томановић.

Он поручује да је Универзитет у Београду преживео ратне године и окупације и да ће „свакако преживети и ову опскурну власт оличену у олигархији мањег броја појединца и особа повезаних са њима“.

– Заиста не мислим ништа лоше о већини људи у СНС-у који су ту из уверења а не из интереса, али узурпација државе и институција од стране бахатих и неодговорних појединца је неодржива. Мислим да би било добро установити некакав Дан репресије над универзитетима и то би симболично могао да буде 24. март када су донели Уредбу 35/5. Генерације студената би сваке године требало да знају како су се понашали према њиховим колегама и академској заједници. Ето, да помогнемо да их народ бар по нечему упамти, јер то силно желе – закључује Томановић.

Поделе и одговорност

Ситуацију у којој се тренутно налазе државне високошколске установе Срђан Продановић оцењује као комплексну, али сматра да се мора сачувати демократски потенцијал који су донели студентски протести.

– Догодио се тренутак када смо открили важност директне демократије и демократског, транспарентног одлучивања, и шта год да се буде дешавало мислим да о том потенцијалу ми као академска заједница морамо да размишљамо. То важи чак и за ситуације где постоји подела и мислим да морамо да покажемо одговорност – истиче Продановић.

О томе да ли је академска заједница изиграна, он каже да не сумња да постоје лоше намере од стране власти и да се то више пута показало.

– Међутим, блокада коју организује део академске заједнице окупљен у Побуњеном универзитету, Слободном универзитету и сличним иницијативама показује спремност да се ствари изгурају до краја – каже Продановић и додаје да су управо њиховим ангажовањем неки од захтева успешно решени.

На питање како види тренутну ситуацији у којој постоје поделе како међу самим професорима и студентима, тако и међусобна размимоилажења о томе како даље, Продановић каже да све те реакције стварају општу какофонију али да је важно да не дође до поларизације и да се треба чувати од тога да једни друге етикетирају.

– Сви покрети имају неке фазе и треба да се навикнемо на то да клатно некад иде на страну власти, некад на страну побуњеног народа. Када покушавате демократски да одлучујете не можете да анулирате различита мишљења. Време ради за власт. Постоји неизвесност, појачава се притисак на академску заједницу, па се онда мало изађе у сусрет захтевима, након чега уследе коментари „ви сарађујете са њима“…Данас имамо хапшења чланова академске заједнице. С једне стране се, дакле, појачава репресија, а са друге се праве неки уступци, али је намера власти да посеје семе раздора и да се на контро тога цела ствар „издува“. Лично мислим да се то не може догодити. Људи су сувише емотивно инвестирани, толико им је одузето достојанство да нико нема илузије да ће ово бити заборављено или опроштено. Уверен сам да овај покрет неће нестати у месецима који долазе – сматра Продановић.

(РТ Балкан, Данас)