Марта Кос: Нарушено поверење ЕУ у Србију, недавне ревизије правосудних закона представљају корак уназад. Очекујемо да се њихова примена обустави

 Комесарка за проширење ЕК Марта Кос у интервјуу за Н1 каже да недавне ревизије правосудних закона представљају корак уназад и да је нарушено поверење ЕУ у Србију, а да очекују да се њихова примена обустави. Коментаришући то што их је председник Александар Вучић потписао, истиче да она "може само да претпоставља који је разлог" и да је са својим тимом урадила процену "која није добра". На питање Н1 о којој се процени ради није желела конкретно да одговори.

Н1: Дакле, да почнемо од кључног питања. Формално, Србија је на путу ка ЕУ. Да ли је заиста на том путу?

Марта Кос: Желим да верујем да јесте, јер знате, откако је Србија добила статус кандидата, постоје одговорности и обавезе са обе стране. И пошто сам већ више од годину дана комесарка, моја је одговорност и моја обавеза да учиним све што је могуће да Србија остане на европском путу и да јој помогнем да постане чланица ЕУ. Али знате, то мора да се ради са обе стране. Посвећеност и одговорност.

За сада, да. Знате, има успона и падова. А ово што сада доживљавамо, посебно након последњих измена, представља јасан корак уназад. И то ми се не допада. Јер је то корак уназад који задире у независност судства и тужилаштва, а то је у самом срцу приступног процеса. То је у центру владавине права. А знате колико је владавина права важна у процесу приступања.

Враћајући се на ваше питање, морам да кажем и признам, и бићу искрена, да је ово што се десило са тим изменама нарушило наше поверење. Све је теже мени, и другим људима у Бриселу који су и даље спремни да помогну Србији да иде напред. Јер једно је технички део преговора и закони о којима говоримо. Али друго је питање да ли заиста верујемо да Србија жели да постане чланица ЕУ? Или да преформулишем: да ли верујемо српској влади и парламенту да желе да уведу земљу у ЕУ? Ја и даље верујем. И наставићу да покушавам све док то има смисла. А за сада још увек има.

Н1: Говорећи о правосудним законима који су усвојени и чија је примена недавно почела, јасно сте рекли да је то назадовање Србије. Тражили сте ревизију закона и њихово повлачење, односно да се пронађу правни начини да се повуку и поново размотре на транспарентан и инклузиван начин. Да ли очекујете да Србија то учини?

Марта Кос: Пре свега, очекујем од српске владе да обустави примену тих закона. Затим се надам да ће Венецијанска комисија, којој се влада, односно парламент, обратио за мишљење, што пре дати препоруке. И онда, наравно, очекујем ревизију тих закона на инклузиван начин. То значи укључивање свих релевантних актера и, наравно, консултовање Европске комисије и Венецијанске комисије, јер је Србија као кандидат на то обавезна. Надам се да ће то бити учињено, јер ако не, мораћемо другачије да разговарамо.

Н1: Постојала су очекивања да председник Србије неће потписати те законе и да неће дозволити њихову примену, посебно након критика стручњака и Европске комисије, укључујући и вас. Можда нисте лично повређени или увређени, али како сте разумели тај потез? Коју је поруку послао потписивањем?

Марта Кос: Да, мислила сам да би то могла бити једна од могућности. Не знам разлог зашто их је потписао. Али знате, није важан само садржај онога што се дешава, већ је веома важно пронаћи одговор на питање: зашто? И то ме више брине. Јер ако знате да идете против европских стандарда и против суштине приступног процеса, онда вероватно морате имати добар разлог. До сада могу само да претпостављам, али нико ми није рекао разлог. Могу да имам само сопствену процену и процену мог тима, и она није добра.

На питање Н1 о каквој се процени ради, рекла је да ће то задржати за себе.

"Нисам за санкције, али сам за строга правила"

Н1: Постоје позиви појединих посланика Европског парламента, након посете Србији, да се у извештају затражи да Европска комисија казни руководство Србије - да се обуставе преговори и уведу санкције појединцима. Из Комисије је поручено да „нисмо овде да кажњавамо“. Како то да разумемо у овој ситуацији?

Марта Кос: Пут приступања ЕУ је трновит. Има успона и падова, не само са Србијом. Обично то можемо да решимо, зато и нудимо помоћ, јер није једноставно проћи цео приступни процес. Није реч о кажњавању. И ја нисам за казне. Верујем у народ Србије и верујем у Србију, да ћемо пронаћи прави пут. Али сада анализирамо да ли Србија и даље испуњава критеријуме за претприступну финансијску помоћ. Постоје бројни инструменти - ИПА 3 и посебно План раста. У оквиру Плана раста, на располагању је 1,6 милијарди евра за Србију, у грантовима и зајмовима. Део је већ исплаћен. Сада процењујемо ситуацију, јер су кључни услови повезани са владавином права. Очекујемо да Србија ревидира ове законе. Ако не, мораћемо да видимо како ћемо реаговати.

Н1: Да ли бисте подржали циљане санкције против појединаца? Да ли Угљеша Мрдић треба да буде забринут, да му евентуално буде изрекнута забрана путовања у ЕУ.

Марта Кос: Против сам санкција. Треба да будемо одрасли и да ове ствари решавамо другачије – разговором. Зато сам питала: Зашто се ово дешава? Помозите ми да разумем зашто сте то урадили. Дакле, нисам за санкције. Али јесам за строга правила. Посвећена сам, фер сам и строга. Обавезе постоје са обе стране. Пошто чујем посвећеност српских политичара европском путу, ту обавезу схватам веома озбиљно. Мој задатак је да помогнем Србији да се врати на тај пут ревизијом ових измена. Сада је све у рукама српске власти.

Н1: Али зашто им верујете када кажу да желе у ЕУ, док раде супротно?

Марта Кос: Која је алтернатива? Да престанемо да помажемо Србији на европском путу? Ја сам оптимиста. Не знам шта би морало да се деси да престанем да верујем да то још можемо остварити. Верујем. Геополитика се много променила. Док Албанија и Црна Гора брзо напредују, видимо назадовање Србије. Србија тиме доводи саму себе у ризик. Можда мали, у смислу кашњења, али ако се закони не промене, то може бити озбиљан застој на много вишем нивоу. Питање је да ли је Влада Србије спремна на такве промене.

Н1: Поменули сте земље које напредују. У многим другим кандидатима постоје проблеми, укључујући корупцију. Шта је са Босном и Херцеговином? Делује да су људи изгубили наду.

Марта Кос: У Украјини ме зову „комесарка за наду“. То је нешто што могу да понудим. И у БиХ сам осетила да нада и даље постоји. Наше анкете показују да око 60 одсто грађана и даље верује у ЕУ пут. Ако бисмо започели приступни процес, могли бисмо превазићи многе препреке које произлазе из Дејтонског споразума који је био добар да се стане на пут рату, али данас тај исти споразум онемогућава напредак. Потребно је именовати главног преговарача и усвојити два закона. То се не дешава. Питам се да ли политичари заиста раде најбоље за свој народ.

Улога сваке владе је једноставна - да ради најбоље за свој народ. Ако већина грађана БиХ жели ЕУ, то је важан сигнал. План раста предвиђа око милијарду евра за БиХ. Тешко је било постићи компромис, али успели смо. Тај новац значи инфраструктуру, дигитализацију, здравство, подршку малим и средњим предузећима, зелену транзицију. Да ли политичари ускраћују својим грађанима те могућности?

Н1: Говорећи о политичарима, често се помиње Милорад Додик. Да ли је он једини крив за ситуацију?

Марта Кос: Он не представља целу БиХ ни Републику Српску. У РС живи више од милион људи и они су мени важни. Разговараћу и са новим председником РС.

На констататацију Н1 да је и нови председник Српске Синиша Каран контроверзна особа, Кос истиче да не зна јер га није упознала, и да ће након упознавања моћи да кажем више. Мене су критиковали и што причам са председником Вучићем. Наравно да разговарам. Он је изабрани председник. Ја никога не квалификујем овако или онако, ја сам увек за дијалог. Лакше је затворити врата, али шта онда? Све док будем могла да разговарам, онда могу и да критијуем.

Н1: Додик поново говори о сецесији. Да ли је то опасно?

Марта Кос: Он мени није битан… ЕУ се држи територијалног интегритета БиХ. Борићемо се против било каквих сецесионистичких идеја. Људи у БиХ су много пропатили. Могу да схватим да су ране из прошлости ту, али не разумем зашто политичари не помажу да се ране залече, већ их поново отварају, сипају со на рану. То није добро.

"Црна Гора до краја године може да заврши техничке преговоре"

Н1: Шта ЕУ конкретно може да уради да помогне региону? Новац и упозорења нису довољна. Видимо да ЕУ губи информациони рат у региону, посебно у Србији, а делом у Босни. Дипломатски језик не помаже.

Марта Кос: Не прихватам критику да нисмо успешни у проширењу. Две од четири водеће земље су са Западног Балкана. Црна Гора би могла завршити техничке преговоре до краја године, Албанија следеће. То је успех. Живимо у геополитички осетљивом времену. Могло би да дође до мира у Украјини и то ће Европи донети једну нову стварност. Ако убрзамо процес, размотрићемо све кандидате, али мора постојати јасна посвећеност. Није довољно само ускладити законодавство - морам да осетим и видим политичку вољу. Приступни процес није само технички, већ зависи и од држава чланица. Државе чланице све теже разумеју назадовање у Србији са усвајањем правосудних закона. Оне све теже разумеју назадовање попут овог у Србији.

Н1: Шта мислите о идеји да све земље кандидати уђу у ЕУ одједном?

Марта Кос: Да могу, волела бих да све земље, посебно са Западног Балкана, уђу заједно. Али нисам мађионичар. Ако дође до промена, пажљиво ћемо размотрити сваку земљу. Проширење мора учинити ЕУ јачом, не слабијом. То је циљ који морамо остварити заједно.

(Н1)