Максим Саморуков: Може ли Москва да добије савезника у Хрватској?

 Руски медији посветили су врло мало простора посети хрватске председнице Колинде Грабар-Китаровић, пишу тамошњи портали и листови.

Највише што се може очекивати је враћање односа из "никаквих" на ниво на којем је могућ било какав дијалог.

- Упркос великој посети хрватског руководства Русији,тешко је очекивати напредак у билатералној сарадњи, или да ће Хрватска изненада постати блиски савезник Русије у Европи. Стварне економске везе између земаља су тренутно врло скромне. Санкције, пад цена нафте и дуга стагнација у економским односима између Русије и Хрватске неће променити један председнички састанак - пише Саморуков.

У политици Русије на Балкану се види нови маневар. Док још сви покушавају да процене ниво руског утицаја у Црној Гори или Македонији, Москва се одједном приближава Хрватској, једној од најатрактивнијих проамеричких земаља у регији. Први пут од 2009. председница Хрватске, овог пута Колинда Грабар-Китаровић, стигла је у Русију у службену посету.

Председница Грабар-Китаровић у распореду је имала сусрет с председником Владимиром Путином, премијером  Медведевим, председницом Вијећа Федерације Валентином Матвијенко и патријархом Кирилом.

Истовремено је у Москви одржан пословни форум о економској сарадњи између Русије и Хрватске, на којем је било на стотине хрватских бизнисмена.

- Чак и челници Србије, најбољих балканских савезника Русије, не добијају тако велики програм. Међутим, тешко да ће то Хрватску учинити већим савезником - истиче аутор текста.

Хрватска геополитика

Главни догађај посете био је свакако састанак са Путином у Сочију, али он није донио никакве запањујуће резултате, што се није ни очекивало. Обе стране су профитирале од саме чињенице да се састанак одржао.

Након украјинске кризе, Москва се на овај начин ослобађа последњих назнака изолације у Европи. Пре неколико година би вест да је један од европских челника отишао на састанак с Путином изгледала као оптужба. Ово је сада само вест, наводи се у анализи "Карнегија".

У Москву су сада спремни да иду не само Орбан или традиционално пријатељски Грци, него, на пример, и председница Хрватске, земље која је одувијек била врло западњачка, а њени односи с Русијом врло хладни.

За хрватску председницу  Колинду Грабар-Китаровић, као и за већину источноевропских челника, сусрет с Путином је нешто чему не могу да одоле.

- Све остало време Путин може бити агресор, тиранин и разарач светског поретка. Све у свему, зли чаробњак Саурон којег што пре треба изоловати. Али, ако постоји споразум о личном састанку, то одмах постаје најважнији дипломатски догађај године и о њему се извештава до у најситније детаље. Ко ће да размишља о изолацији Русије, када може да се фотографише са самим Путином и тиме још јасније поручи бирачима: "Видите, ја сам у средишту светске геополитике.” - истиче аутор текста.

Иако у овом случају хрватску страну заступа једна од најблиставијих челница источне Европе, председница Колинда Грабар-Китаровић,  Хрватска је парламентарна република и премијер има много више овлашћења. Али ко познаје хрватског премијера? Још једно глатко и обријано европско лице с наочарима, наводи се у тексту.

- Андреј Пленковић би код нас могао да води регију Самара и нико не би приметио замену, што не би био случај с председницом Колиндом, која изгледа као једна од  Вагнерових валкирија - наводи се у тексту.

"Балканска Украјина"

Хрватска је традиционално занимљива Русији првенствено у енергетском сектору. Пре месец дана је Газпром коначно успео да склопи нови десетогодишњи уговор с Хрватима за испоруку милион кубних метара гаса годишње. У 2010. години Хрватска је постала једна од ретких земаља источне Европе која је потпуно одбила да купити руски гас, а 2011. и 2012. године није купила ништа од Русије. Тек сада се земље враћају на традиционалну количину увоза.

- Међутим, политичка класа и цело друштво Хрватске се пазе Русије. Руси су за њих су пре свега савезници Срба, што и јесте донекле тачно, имајући у виду односе на Балкану. У украјинској кризи Хрватска се повезала с Кијевом. Није хрватски премијер Пленковић тек тако предложио коришћење хрватског искуства из деведесетих година како би се решио сукоб у Донбасу, што је изазвало огорчење руског Министарства спољних послова. Зато је ова посета више начин за нормализацију односа. Покушај повратка сарадње две земаља из пустоши на традиционални ниво. У садашњим условима то такође није мало - закључује Максим Саморуков.

(Блиц)