Лазар Шестовић: Србија је рекордер по смањењу незапослености у региону

 БЕОГРАД - Главни економиста Светске банке Лазар Шестовић је оцењујући економску ситуацији у земљама региона изјавио да се све оне суочавају са одређеним проблемима који аутоматски утичу на економски раст и животни стандард становништва.

"Као последица таквог стања су трошкови задуживања су високи, емиграције становништва, поготово високообразованих, веома су изражене док јениво страних инвестиција мали", каже Шестовић у интервјуу за најновији број Магазина Бизнис.

Шестовић се слаже да је Србија, на пример, рекордер по смањењу незапослености у региону, али додаје да је проблем у томе што је више од половине повећане запослености дошло из сиве економије.

"Наиме, уколико се гледају просеци за 2015. и 2016. годину, повећао се број запослених за 145.000. Али, од тога је 75.000 повећана запосленост у сивој зони.То је и даље један од највећих проблема Србије што не можемо да сузбијемо сиву економију. Иначе, сви ови подаци долазе из Анкете о радној снази коју спроводи Републички завод за статистику", навео је.

Упитан зашто смањење незапослености није праћено растом продуктивности, Шестовић истиче да највећи број новозапослених је у сивој зони и то у нископродуктивним секторима: пољопривреда, грађевина, услуге.

Светска банка, према његовим речима, и даље стоји при пројекцији да Србију ове године очекује привредни раст од три одсто, с тим што је сада очигледно да се повећавају ризици од успоравања раста.

"Наиме, почетак године је обележило изузетно хладно време које је успорило инвестиције и које је имало и негативан утицај на рад неких већих јавних предузећа. Такође, инвестиције из буџета су се знатно смањиле. Остварен је међугодишњи пад већи од 30 одсто. Коначно, увоз је почео да расте (15 одсто у првом кварталу), услед раста цене енергената и збогопоравка потрошње становништва", навео је.

Највеће препреке за раст у овој години су екстерни фактори, укључујући и природне непогоде, каже Шестовић и највећи су ризици по остварење пројектованог раста.

Ту , према његовим речима, спада и кретање цене енергената, затим каматне стопе на најзначајнијим светским тржиштима, па ситуација у ЕУ услед Брегзита...

На питање какви изазови могу да дођу из енергетског сектора, где је у првом кварталу забележен драстичан пад производње, Шестовић подсећа да је пад износио око 12 одсто у првом кварталу и то је, каже, свакако један од проблема који нисмо очекивали.

"Сва очекивања су да ЕПС постане током времена замајац раста Србије, а не фактор успоравања, тако да на томе треба озбиљно радити. Нарочито треба имати у виду да, уколико желимо да идемо путем привлачења страних инвестиција и у реиндустријализацију, тражња за струјом ће значајно да расте на средњи рок. За такав сценарио је потребан јак и стабилан ЕПС", прецизирао је.

Говорећи о изазовима за раст пољопривреде, Шестовић каже да нажалост српску пољопривреду карактерише низак ниво коришћења техничких и технолошких могућности које се примењују у другим земљама, тако да укупан производ овог сектора доста зависи од временских прилика.

"Тако смо у претходних 15 година имали осам година када је падао производ овог сектора, и седам година када је растао, што чини готово немогућим прављење озбиљнијих пројекција. Са друге стране, овај сектор чини око седам одсто БДП-а те је његов значај велики", рекао је.

А на питање како да Србија достигне стопе раста од пет и више процената, он оговорида још постоји пуно проблема и нерешених ствари које оптерећују пословање у нашој земљи.

Потребно је, каже, стално и координирано радити на њиховом решавању.

"Од питања земљишта, имовине, пореског система, квалитета инфраструктуре... Још једна веома битна ствар је да се обезбеди конзистентна примена закона, јер то је једна од ствари на коју највише указују инвеститори. Кроз такво једно уређење правног и институционалног система и кроз његово усаглашавање са ЕУ, Србија бипостала много боља инвестициона дестинација, чиме би се омогућио и бржи раст", каже Шестовић.

Приметио је и да још постоји веома велико учешће државе у реалном и у финансијском сектору и то углавном нема никаквог оправдања.

Често, истиче, та предузећа и банке коштају веома много српски буџет. "Хтео бих да укажем на један веома битан показатељ - у топ 10 највећих предузећа у Србији, шест су у потпуности у власништву државе, а још једно је у заједничком власништву. Ништа боља ситуација није и ако се погледа 100 највећих фирми у Србији. Половину од свих запослених у 100 највећих фирми, заправо, запошљавају државна предузећа. То је јасан сигнал да мора да се још више ради на њиховој приватизацији и рационализацији", јасан је Шестовић.

Што се тиче кризе у Агрокору, напомиње да је већ споменуо екстремне факторе који су доминантни извор ризика.

"Ту свакако спада и ситуација у 'Агрокору'", навео је Шестовић у интервјуу за Магазин Бизнис

(Танјуг)