петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Карл Билт: Лекције за Европу из избегличке кризе
Хроника

Карл Билт: Лекције за Европу из избегличке кризе

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 21. септембар 2017.

 Док путујете Немачком уочи савезних избора 24. септембра тешко можете избећи дуготрајне знакове дубоке трауме створене током избегличке кризе 2015.

Одједном и практично без упозорења, готово милион очајних људи - већином Сиријаца који су бежали од покоља у својој домовини - сјатило се у Немачкој. И мада је Немачка можда, у бирократском смислу, земља са најбољом управом у Европи, чак је и за њу то било превише.

Одговор немачке канцеларке Ангеле Меркел на кризу пре две године био је да одбаци правилнике и отвори границе своје земље. Остала је чувена њена порука немачком народу: "Wир сцхаффен дас" (Ми то можемо).

Међутим, немачко јавно мњење данас показује да је земља постала опрезнија према тако јаким гестовима. Да, Немачка је то урадила јер није било алтернативе; и многи Немци поносни су на своју земљу зато што је поступила у складу с околностима. Али већина њих се нада да се таква криза неће поновити.

Иако су многи Немци разумели шта се догодило пре две године, мала мањина се и даље осећа изданом. Она је одговорила бесом и ксенофобичним национализмом и нема сумње да ће се таква осећања одразити на начин на који ће они гласати. Међутим, потребно је сагледати контекст трауме Немачке због избегличке кризе. Далеко више избеглица тражило је и пронашло склониште у земљама попут Либана и Турске. У релативним условима, Немачка је 2015. требало да прихвати 20 милиона избеглица да би могла да се изједначи с Либаном. Што се тиче Турске, само у Истанбулу има више избеглица него у читавој Немачкој.

Наравно, Немачка није једина европска земља која је остала узбуркана због избегличке кризе. У мојој земљи, Шведској, једна политичка странка која жели да нас одвоји од остатка света ће на изборима следеће године вероватно добро проћи. А у многим средњоевропским земљама које су тек недавно повратиле осећај свог суверенитета, избеглице су претежно доживљене као претња националном идентитету. На разне начине, ове теме ће доминирати европском политиком у наредним годинама. Европа полако покушава да олакша ту врсту трауме кроз коју је прошла 2015. Овај континент је некад извозио рат и метеж, али сада жели да се заштити од проблема својих суседа.

Једна од лекција из 2015. је да ће Европска унија морати да развије далеко јачу заједничку спољну и безбедносну политику. ЕУ своју узвишену реторику мора да замени конкретном акцијом, истовремено прихватајући своје регионалне и глобалне одговорности. Бодљикаве жице између Мађарске и Србије неће заштитити Европу од утицаја рата у Украјини, пучева и тероризма у Анадолији или насиља у Леванту и Месопотамији. И неће помоћи Европи да управља драматичном променом која је у току у Африци, континенту који ће у наредним деценијама постати дом 40 одсто радно способног становништва света.

Још једна лекција из 2015. је да европске земље морају да науче да преобликују своје националне идентитете. Сједињене Државе, Аустралија и Канада су земље подигнуте на имиграцији, а већина нас представља потомство људи са неког другог места. У ствари, није пуно остало од "првих народа" у овим земљама. Сада је сасвим могуће да у Чикагу има више људи шведског порекла него у Стокхолму. Наравно, Европа се разликује од западнијих земаља. Миленијумима су се њена племена борила једна против других. А у последња два века Европљани су градили све јаче националне државе и националне идентитете на основи својих дугих, сложених историјских искустава.

ЕУ су, наравно, направиле националне државе. Али њихови грађани су желели да превазиђу дуготрајно наслеђе трибализма и рата. Судећи према томе, првих пола века Европске уније био је изванредан успех. Па ипак, сви сведоче напетостима. Било то оправдано или не, када људи претпоставе да постоји претња њиховом националном идентитету, њихови трибални инстинкти почињу да делују. А за неколицину баш престрављених, Брисел и Мека изгледају као смртоносна претња.

Да би Европа пронашла своје место у свету који се све више мења, њени грађани би морали да уче да прихватају вишеструке идентитете. У исто време може се бити поносни Швеђанин и поносни Европљанин; неко истовремено може бити Немац и Турчин и из тог дуализма извлачити своју снагу. Није нелојалност ако неко себе види као грађанина света. Напротив, то је часно.

Таква промена у ставовима правиће једну веома другачију Европу. Коначно бисмо се помакли од прастарих племенских сукоба и страхова и прихватили умрежену, дигиталну будућност. Меркел, која ће вероватно добити још један четворогодишњи мандат канцеларке 24. септембра, рекла је Немцима да они "то могу". Али да ли ће Немачка и остатак Европе то урадити остаје да се види. Ми морамо да скицирамо наш пут за себе.

Аутор је бивши премијер и министар спољних послова Шведске

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер