Извештај Европске комисије о Србији: Назадовање у области демократије, основних права и слободе медија. Србија и Косово да спроведу све своје обавезе које произилазе из Споразума о путу ка нормализацији

 Европска комисија објавила је извештаје о проширењу за све државе кандидате, а извештај о Србији најнеповољнији је од почетка преговора о чланству. Највеће замерке односе се на назадовање у области демократије, основних права и слободе медија.

Цео извештај можете прочитати на овом линку.

"У Србији постоје изазови у функционисању демократских институција због све веће политичке поларизације, како на националном, тако и на локалном нивоу. Трагичан пад надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године, у којем је погинуло 16 људи, изазвао је масовне студентске и грађанске протесте и блокаде широм земље, који се и даље одржавају.

Углавном су власти дозвољавале одржавање протеста, а полиција је обезбеђивала сигурност током окупљања. Међутим, забележено је више инцидената и напада на студенте и мирне демонстранте, укључујући нападе који су довели до тешких повреда, саобраћајних напада („удари па бежи“) и других физичких напада. Током лета су се инциденти интензивирали, укључујући вандалске чинове и нападе на имовину појединаца и предузећа која су се сматрала присталицама протеста. Забележени су и напади на необезбеђене просторије владајуће странке.

Од краја јуна, власти су усвојиле репресивнији приступ, укључујући бројна хапшења и извештаје о прекомерној употреби силе према демонстрантима. Државни званичници су често окарактерисали протесте као „обојену револуцију“ подржану из иностранства, наводно усмерену на рушење уставног поретка земље, чиме су нарушавали легитимитет питања која су студенти и грађани покретали.

Истовремено, председник је помиловао више особа одговорних за нападе на студенте, као и неке студентске демонстранте, чиме их је заштитио од кривичног гоњења. Сви кључни државни универзитети били су блокирани, а наставни процес суспендован месецима. Онлине настава и предавања уживо на појединим државним факултетима настављена су крајем јуна.

Неколико владиних мера у области истраживања и образовања нарушило је институционалну аутономију факултета и угрозило академске слободе, нарочито привремено смањење плата наставног и академског особља и ограничење радних сати посвећених научноистраживачком раду", наведено је у поглављу Демократија.

У оквиру преговора о приступању Европској унији, Србија је отворила, подсећа се, 22 поглавља, од којих су два привремено затворена - Поглавље 25 (наука и истраживање) и Поглавље 26 (образовање и култура).

Сва поглавља из Кластера 1 („Основе“) и Кластера 4 („Зелена агенда и одржива повезаност“) су отворена. Кластер 3 („Конкурентност и инклузивни раст“) је највише напредовао након њих и представља следећи у реду за отварање. Србија је предала своје преговарачке позиције за Поглавља 2, 3, 10, 16, 19 и 28, наводи се.

ЕУ је главни трговински партнер Србије - 2024. године учествовала је са 58,3% у укупној трговини Србије, наводи се у извештају. Трговински дефицит Србије са ЕУ је благо порастао на 5,2 милијарде евра у 2024, у односу на 5,1 милијарду евра у 2023.

За поређење, трговина са другим по величини партнером ЦЕФТА-ом чинила је око 9% укупне трговине.

И извештају се даље наводи, у делу који се односи на евроинтерације, да је у новембру 2024. године власт помакла свој стратешки циљ – да Србија испуни све техничке критеријуме за чланство у ЕУ – за једну годину раније, постављајући нови циљ до краја 2026. године. Констатује се да Србија није значајно напредовала у погледу усклађивања са правним тековинама ЕУ (ЕУ ацqуис). Ипак, известан напредак је постигнут у унапређењу институционалног ИТ планирања.

Србија и даље декларативно наводи чланство у ЕУ као свој стратешки циљ. Да би тај циљ уверљиво доказале, српске власти треба да дају приоритет јасној, проактивној и објективној комуникацији о Европској унији и процесу приступања Србије, уз истовремено одлучно, доследно и искрено спровођење реформи повезаних са ЕУ.

ЕК констатује и да је правни оквир за тешки и организовани криминал делимично усклађен са правним тековинама ЕУ и истиче да је потребно побољшати капацитете за борбу против тешког и организованог криминала.

Кључне поруке Европске комисије су:

Стагнација реформи

Србија је отворила 22 од 35 поглавља, а само два су привремено затворена.

Последњи отворени кластер био је Зелена агенда и одржива повезаност (кластер 4) – још у децембру 2021, што значи да нема напретка у отварању нових поглавља.

Комисија констатује да је ритам реформи знатно успорен, посебно у основним областима – владавини права, независности правосуђа, слободи медија и корупцији.

Европска комисија поручује да је потребна "веродостојна посвећеност реформама“, укључујући јаче усклађивање са Заједничком спољном и безбедносном политиком (ЦФСП).

Демократске институције и грађански протести

ЕК констатује продубљену поларизацију у друштву због студентских и грађанских протеста широм Србије од новембра 2024.

Каже се да су протести „изражај разочарања грађана због корупције, недостатка одговорности и транспарентности“.

Комисија посебно указује на „прекомерну употребу силе против демонстраната“ и притиске на цивилно друштво, што има негативан ефекат и на слободу изражавања и окупљања.

Слобода медија и цивилно друштво

Ситуација у медијима се оцењује као назадовање:

- Забележени су напади, СЛАПП тужбе, застрашивања и хапшења новинара.

- Регулаторна тела и јавни сервиси нису независни, а медијска сцена је под „политичким утицајем и концентрацијом власништва“.

- ЕК тражи да Србија обезбеди „плурализам, независност и квалитет извештавања“.

Србија је, уз Грузију и Турску, издвојена као земља са погоршањем слободе медија.

Што се тиче дигиталалне трансформације и медија, у извештају се констатује да су препоруке Комисије из прошле године делимично спроведене. У наредној години, Србија би требало посебно да:

даље усклади своје законодавство о електронским комуникацијама, дигиталном поверењу и сајбер безбедности са регулаторним оквиром Европске уније, укључујући Закон о гигабитној инфраструктури (Гигабит Инфраструцтуре Ацт), еИДАС 2.0, Директиву НИС2 и Закон о вештачкој интелигенцији (Артифициал Интеллигенце Ацт);

обезбеди пуну финансијску и оперативну независност регулатора за електронске медије (РЕМ) и регулатора за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) у складу са правним тековинама ЕУ (ЕУ ацqуис), укључујући Европски законик о електронским комуникацијама (ЕУ Елецтрониц Цоммуницатионс Цоде);

у потпуности спроведе усвојено медијско законодавство, укључујући одредбе које се односе на финансијску и функционалну независност јавних медијских сервиса и Савет РЕМ-а, као и да даље измени медијске законе ради усклађивања са Европским актом о слободи медија (Еуропеан Медиа Фреедом Ацт), у инклузивном и транспарентном процесу.

Владавина права и корупција

Комисија наводи да „покушаји политичког утицаја на правосуђе подривају демократију“.

Корупција је, како кажу, на високом нивоу, а повезаност криминала и политике и недостатак резултата у процесуирању и даље су кључни проблеми.

Потребно је спречити заробљавање државе (стате цаптуре) и обезбедити ефикасан надзор над сукобом интереса и имовинским картама функционера.

Резултати у борби против корупције треба да буду унапређени, и то како у случајевима високог нивоа, тако и у случајевима нижег нивоа. Значајни изазови и даље постоје, нарочито када је реч о процесуирању случајева корупције на високом нивоу, наводи се у извештају.

Слабости у истрази и гоњењу случајева корупције на високом нивоу нису адекватно отклоњене, нарочито када је реч о квалитету прикупљања и презентовања доказа и ризику од политички мотивисаног мешања у рад тужилаштва и правосуђа, истиче се у извештају у ком се додаје и да је број пресуда у случајевима корупције на високом нивоу мањи у 2024. него годину дана раније.

С тим у вези, поменута је и истрага у вези са рушењем надстрешнице и покренути кривични поступци. Ова трагична несрећа изазвала је широко распрострањене јавне протесте због корупције и наводне политичке контроле над државним институцијама, као и због недостатка одговорности и транспарентности у спровођењу државних инфраструктурних и грађевинских пројеката, додаје се у извештају.

Када је реч о корупцији која није високог нивоа, посебна одељења за борбу против корупције при вишим тужилаштвима и општим тужилаштвима покренула су више истрага у 2024. години него претходне године, али се број подигнутих оптужница и правоснажних пресуда смањио - 313 оптужница у односу на 367 у 2023. години, и 259 пресуда у односу на 326 претходне године. Овај силазни тренд изазива забринутост у погледу капацитета институција да ефикасно решавају случајеве корупције средњег и нижег нивоа, наводи ЕК.

О препорукама Греко

Очекује се да Србија до децембра 2025. године поднесе свој извештај о усклађености са препорукама ГРЕЦО-а (Групе држава против корупције) у оквиру пете рунде евалуације. ГРЕЦО је раније оценио да је од укупно 24 препоруке, једна у потпуности спроведена, а 10 делимично спроведено. Србија би требало да у потпуности спроведе све препоруке, укључујући и оне које су само делимично испуњене из четврте рунде.

Перцепција међу грађанима, стручњацима и привредом остаје да је ниво корупције у јавном сектору висок, а та перцепција се последњих година није значајно променила.

Спољна политика и Русија

Србија има низак степен усклађености са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ (ЦФСП).

Иако сарађује у борби против заобилажења санкција, Комисија захтева „значајно повећање стопе усклађености“.

Упозорава се на ризик од злоупотребе давања држављанства Русима ради стицања безвизног режима са ЕУ, што може представљати безбедносни ризик за Унију.

Односи са Русијом су се, наводи се у извештају, интензивирали кроз учестале билатералне контакте на високом нивоу, који су били праћени појавама анти-западних наратива, укључујући приказивање студентских протеста као „обојене револуције“ подржане из иностранства, што је изазвало питања о стратешком усмерењу Србије.

У извештају се наводи и да је председник Србије присуствовао паради поводом Дана победе у Москви 9. маја и том приликом одржао билатерални састанак са председником Русије. Њих двојица су се поново састали у Пекингу у септембру. Бројни српски министри су такође одржавали честе контакте са руским званичницима и министрима, укључујући посете Москви, стоји у извештају.

Истиче се и да је 14. марта 2025. године Србија је била међу 41 земљом која је подржала заједничку изјаву коју је Руска Федерација прочитала у име тих држава у Савету УН за људска права, поводом обележавања 80. годишњице победе над нацизмом 9. маја.

Што се тиче Украјине, наводи се да Србија води политику балансирања и истиче да Србија подржава територијални интегритет Украјине, али није приступила завршној Одеској декларацији којом се осуђује руска агресија.

Дијалог с Косовом

Од Србије и Косова се очекује да спроведу све своје обавезе које произилазе из Споразума о путу ка нормализацији и његовог Анекса о спровођењу, као и све претходне споразуме постигнуте у оквиру дијалога, у складу са званичним поновним обавезивањем обе стране из септембра и октобра 2024. године, наводи се у извештају ЕК.

Од Србије се очекује да започне испуњавање својих обавеза из Споразума тиме што ће прихватити документа, симболе и институције Косова, док се од Косова очекује да покрене процес који води ка успостављању Заједнице/Асоцијације општина са српском већином (ЗСО/А/ЦСМ), паралелно са тим, наводи се у Извештају.

Како додају, стране имају обавезу да у потпуности спроведу све раније споразуме постигнуте у оквиру дијалога. Конструктивност обе стране биће оцењивана искључиво на основу њихових конкретних резултата у спровођењу обавеза.

Нормализација односа између Београда и Приштине остаје кључни услов за напредак обе стране на њиховим европским путевима, додаје се у извештају.

Како је наведено у извештају, повлачење косовских Срба из институција Косова у новембру 2022. године и бојкот локалних избора на северу Косова у априлу 2023. године представљају кршење обавеза Србије из дијалога и означавају озбиљан корак уназад у погледу поштовања „Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“ из априла 2013. године, као и директно кршење Споразума о правосуђу из 2015. године.

У тренутку извештавања, обе стране не поштују ни Споразум из 2013. године, ни Споразум о правосуђу из 2015. године, додаје се.

Европска унија поздравила је учешће косовских Срба на парламентарним изборима 9. фебруара 2025. године и локалним изборима 12. октобра 2025. године, оцењујући то као први корак ка повратку косовских Срба у косовске институције.

ЕУ је подсетила да повратак косовских Срба у институције Косова, укључујући правосуђе и органе безбедности, мора бити у складу са ранијим споразумима из дијалога и уз пуно поштовање правног оквира Косова.

Констатује се да није постигнут даљи напредак у спровођењу Споразума из августа 2015. године, који је утврдио принципе за успостављање Заједнице/Асоцијације општина са српском већином (ЗСО/А/ЦСМ).

Косово и Србија се позивају да конструктивно учествују у процесу успостављања ЗСО/А/ЦСМ, без даљих одлагања, на основу Европског нацрта статута који је представљен странама у октобру 2023. године.

Ова обавеза је део спровођења Споразума о путу ка нормализацији односа, на чијем се напретку од страна очекује да раде, што је Европски савет поново нагласио у октобру 2023. године, додаје се, између осталог, у извештају.

Економија и интеграције

Србија бележи умерен раст БДП-а (3,9%), али структуралне реформе су споре.

Србија је део Сингле Еуро Паyментс Ареа (СЕПА), што олакшава платни промет и повезује финансијски систем са ЕУ.

Укључена је у Заједничко регионално тржиште (Цоммон Регионал Маркет) и Греен Ланес иницијативе за бржи проток робе и људи.

Међутим, за пуну интеграцију у јединствено тржиште потребно је убрзање реформи и смањење политичких блокада у региону.

Регионални контекст (Западни Балкан)

Црна Гора је најнапреднија – отворила је и привремено затворила највише поглавља.

Албанија и Северна Македонија остварују видљив напредак; Албанија посебно у борби против корупције.

У БиХ постоји политичка криза, а закони РС ентитета оцењени су као противуставни.

Косово је остварило напредак ограничен унутрашњом политичком блокадом. ЕУ је почела делимично укидање мера из 2025.

Турска и Грузија – оштро су критиковани због ауторитарних пракси и угрожавања права медија и опозиције.

У закључку се поручује да „Србија мора да пређе са декларативне на стварну посвећеност европским вредностима".

"Напредак у преговорима зависи од реформи у области владавине права, слободе медија и усклађивања са спољном политиком ЕУ. Без тога, процес остаје блокиран", поручили су из Европске комисије у извештају.

(Н1)