Избори оголили лажи: Сан о два милиона Албанаца на КиМ пао и на гласању - по попису на КиМ има 1,6 милиона становника, гласало само нешто више од 700.000

 У борби "на нож", у акцији да се ангажује и последњи бирач, власт на тзв. Косову оличена у премијеру у оставци Аљбину Куртију и опозицији састављеној од АБК Рамуша Харадинаја, ДПК, ДСК, Нисма, успела је јуче да на биралишта изведе нешто више од 700.000 од уписаних, невероватних, 2.070.000 бирача.

Још једном се показало да са бирачким списковима и од стране Приштине нашироко прокламованим милионским бројкама о броју Албанаца на тзв. Косову нешто није у реду, да се, у најмању руку, не слажу.

Како је на КиМ 1,6 милиона становника, са све бебама у колевци, са млађим од 18 година који немају право гласа, а ради се о младој нацији, а бирача 2,1 милиона, нико у Приштини последњих година није понудио неки сувисли одговор.

Тако је у општини Србица у јучерашњој борби до последњег гласа од уписаних 54.413 бирача гласало њих једва нешто више од 15.000 или 29 посто. Слично је било у Пећи, где је од уписаних 120.204 на биралишта изашло тек њих 41.422, у Ђаковици где је од уписаних 121.768 гласало мало изнад 40.000. У Клини од уписаних 50.362 на биралиштима се појавило 17.756, у Урошевцу од 124.418 гласало је мање од 52.000.

У Приштини од 222.326 у бирачком списку гласало је мање од 107.000 односно 48 посто.

Поменуте проценте неће у битном поправити ни гласови из иностранства, према подацима из Приштине за гласање путем писама ван КиМ пријавило тек нешто више од 40.000 људи.

"Јасно је и на КиМ да бирачки спискови садрже више људи него што их тамо реално живи. То се показало и на пролетошњим парламентарним изборима, и то је једна ствар, друга је да су Албанци једноставно већ уморни од политике, мало им се смучила политика, разочарани, пола године се не може конституисати ни скупштина, зашто да гласају када ови после не могу да ураде посао", каже за РТ Балкан политиколог Огњен Гогић.

Овако слаб резултат излазности поред осталог поново отвара питање колико заиста Албанаца живи на Косову а колико их је у дијаспори. Да ли их је на КиМ као што је показао последњи попис 1,6 милиона, или једва 800.000 као што говоре процене меродавних аналитичара?

Оно што је чињеница јесте податак који је недавно изнео Завод за статистику ЕУ према коме је Косово и Метохију у периоду који се поклапа са доласком Аљбина Куртија на власт, напустило 210.000 грађана, у овом случају Албанаца.

"КиМ је један од ретких, а можда и једини простор на свету који има више бирача него становника. На попису имали 1,6 милиона становника, а по бирачким списковима имају више од два милиона бирача. Узроци су у неажурирању спискова. Показало се да Приштина када хоће може да преуреди спискове, а ту алудирам на бирачко право гласа Албанаца у општини Грачаница. Када неће, то једноставно не раде. Та разлика између броја становника и броја бирача пружа могућност различитим малверзацијама у изборним и постизборним процесима и то свакако изазива забринутост не само Срба, него и опозиционих странака", каже за РТ Балкан Александар Гуџић, историчар из Грачанице.

Да ли и резултати пописа од прошле године и резултати одзива Албанаца на гласање у последња два изборна процеса руше сан приштинских властодржаца о два милиона Албанаца на Косову и Метохији?

"КиМ је давно прошло зенит демографске експанзије и на Космету је, ту мислим на косовске Албанце, сада у демографском паду. Двадесет и пет година је прошло од рата, ентузијазам и очекивања косовских Албанаца да ће стварањем државе, државности, одвајањем од Србије ствари кренути набоље, те илузије да ће САД и ЕУ улагати на КиМ, да ће тзв. Косово бити балканска Швајцарска показале су се изневереним. Косово је подручје са ког људи желе да оду. Пре пар година рађена је једна анкета која је показала да 70 посто Албанаца у доби од 20 до 30 године желе да напусте тај простор. Подсетићу да је то најпродуктивнији део становништва, ако 70 посто младих жели да оде, то говори у каквом стању и у каквом окружењу живе људи у једној колонији, у једном протекторату и какве су им перспективе", каже Гуџић.

Званичан податак министарства унутрашњих послова ове тзв. државе из 2024. године говори да се за четири године, од 2018. до 2022, са КиМ иселило 156.000 људи, односно 8,85 посто становништва. Само од 2020. до 2022. са КиМ је, према овим подацима, емигрирало скоро 100.000 људи. Поменуто министарство тада је саопштило да је 1. априла 2011. у иностранству живело 703.978 људи са Космета, а да је тај број до краја 2022. порастао на скоро 950.000.

Политички аналитичар из Приштине Демиш Шаша 2022. године објавио је процену према којој је у периоду од десет година, од 2008. до 2018. са Косова у земљу Европске уније емигрирало око 300.000 људи.

Чак и цифра од 1,6 милиона становника са пописа од прошле године, све и да је тачна, представља пад од скоро 10 посто у односу на претходни попис, онај из 2011. године када је на Косову пописано 1,73 милиона становника, да се и не говори о неким ранијим проценама да је на КиМ два или 2,1 милиона Албанаца.

И док је власт у Приштини 2024. пописала и последње Албанце који живе на Западу и оне који имају двојно држављанство, пописивачи су чланове породице пописивали на реч домаћина, главе куће, са друге стране није дозвољен попис Срба који су протерани са Космета, који би се вратили када би се створили повољни услови. Ниједан од тих Срба, а има их 250.000, није пописан.

Резултати пописа показују и да је просечна старост становништва Космета од 2011. до 2023. године са 29,97 порасла на 34,84 године. Старосна група од нула до 14 година доживела је пад од 6 посто, група од 15 до 64 године раст од 1,83 а старосна група преко 65 година раст за 4,26 посто.

(РТ)