Инспектори беранске полиције упали у манастир Ђурђеви Ступови. Митрополит будимљанско-никшићки Методије: Ако хоћете до Павла Ђуришића - мораћете прво да ишчупате моје срце

Инспектори беранске полиције упали су у манастир Ђурђеви Ступови, древно духовно средиште Васојевића, и кренули у – како кажу очевици – детаљан претрес сваког камена, сваке просторије и сваког трапа у којем се чува кромпир, у најбесмисленијој полицијској акцији у новијој историји, пише Aloonline.

Према ексклузивним сазнањима овог портала, полиција је у манастир дошла око 12.30 часова, предала митрополиту будимљанско-никшићком Методију судско решење о „привременом одузимању споменика Павлу Ђуришићу“ – и одмах започела опсежну претрагу.

„Није било места у које нису ушли. Улазили су чак и у олтар, задржавали се у исповедаоници, обилазили монашко гробље, силазили у подруме, у трапове где се чува кромпир. Снимали, фотографисали, све редом“, преноси извор из манастирског братства.

Ипак, ни након више од два сата претреса – споменика Павлу Ђуришићу није било.

Инспектори су затим позвали руководиоца ОДТ у Беранама, тужитељку Јадранку Мићовић. Она је преко службеника полиције инсистирала да питају митрополита Методија „где крије Павла Ђуришића“.

Одговор који је добила постао је тренутно легенда:

„Кријем га у свом срцу. Ако хоћете до Павла Ђуришића – мораћете прво да ишчупате моје срце.“

Та реченица, изговорена у манастиру старом осам векова, за вернике је звучала као одјек времена када су се свештеници и монаси хапсили због вере и памћења.

Након безуспешне акције, инспектори су се повукли из манастира. У кругу светиње остала је тишина – и бројна питања. Ко је наредио овакву демонстрацију силе над духовним средиштем СПЦ на северу Црне Горе?

Овај упад уследио је након што је ванрасправно веће Основног суда у Беранама недавно наложило „привремено одузимање споменика“, у поступку против Вујадина Добрашиновића, оптуженог за неовлашћено подизање обележја.

Посебно је запажено да је судија Дубравка Поповић чак пет пута одбила захтев тужилаштва пре него што је предмет преузело друго веће и дало зелено светло за одузимање.

Док полицијски записници путују ка тужилаштву, у манастиру је поново завладао мир. У траповима је остао кромпир, у олтару молитва, а у срцима монаха – Павле Ђуришић, јунак који је за једне спорна фигура, а за друге симбол отпора, страдања и вере.

Један од свештеника је за крај рекао кратко:

„Могу да претресу зидове, али не и душу. Нема те силе која ће истерати памћење из срца монаха.“

(Политика)